Марко Мантованели: Без аранжмана са ММФ-ом БиХ у незавидном положају

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" шеф канцеларије Свјетске банке у БиХ Марко Мантованели.

- Власти у БиХ, односно држава и ентитети, биле су у стању да договоре акциони план који је водио ка стенд-бај аранжману ММФ-а и испуниле су све предуслове за исплату прве транше. То су успјеси и активности које оцјењујемо позитивно. Сада је значајно да се тренд договора настави, јер земља још увијек није испунила предуслове за другу траншу из тог кредита - рекао је Мантованели.

* ГЛAС: Како оцјењујете тренутну економску ситуацију у Републици Српској и ФБиХ?

МAНТОВAНЕЛИ: Глобална економска криза је погодила БиХ, односно РС и ФБиХ, путем сличних канала. Дошло је до пада извоза, смањења дознака из иностранства, смањење кредита. Стога је БиХ одлучила да потражи помоћ од ММФ-а. Ипак, суочавање са кризом је било различито у ентитетима. Док је РС још увијек могла рачунати на фискалне резерве од продаје компаније "Телеком" и других средстава од приватизације, ФБиХ није имала те резерве. Претходне године, трансфери појединцима значајно су се повећали у ФБиХ, док је у РС дошло до значајног повећања потрошње за плате. Тако да се утицај кризе осјетио на обје стране. Ипак, с обзиром на поменуте резерве, РС се, с фискалног аспекта, могла суочити са кризом уз мање стреса, те на том пољу, ФБиХ тренутно има више потешкоћа. Значајно је да оба ентитета, као дио јединственог економског простора, наставе сарадњу на испуњавању услова из стенд-бај аранжмана са ММФ-ом, да би цијела БиХ кренула путем изласка из кризе.

* ГЛAС: Који се пројекти Свјетске банке тренутно реализују у БиХ, а који су планирани у овој години?

МAНТОВAНЕЛИ: У БиХ се тренутно реализује 14 пројеката Свјетске банке укупне вриједности од око 250 милиона долара. У скоријем периоду БиХ би требало да буду одобрена четири пројекта. Први од њих је зајам за развојну политику јавних расхода вриједан 96 милиона долара, који ће осигурати директну буџетску подршку да би се смањила оптерећеност привреде, али и ојачала фискална координација. Ту је и Пројекат мреже социјалне сигурности и подршке запошљавању вриједан 15 милиона долара. Преговори око одобравања пројекта су успјешно завршени и биће презентован Одбору Свјетске банке на одобрење у фебруару ове године. Кредитна линија за мала и средња предузећа од 70 милиона долара је припремљена као дио пакета који одговора на кризу. Пројекат је одобрен од стране Одбора Свјетске банке у децембру 2009. године, а требало би да буде потписан у току овог мјесеца. Четврти пројекат се односи на Пројекат развоја водоснабдијевања и пречишћавања отпадних вода у Сарајеву од 35 милиона долара, који би такође требало да буде потписан до краја мјесеца.

* ГЛAС: Велике свјетске економије крајем 2009. године почеле су да излазе из рецесије. Очекујете ли да би БиХ у овој години могла да крене путем опоравка од кризе?

МAНТОВAНЕЛИ: Како за сада ствари стоје, још увијек немамо никаквих снажних назнака да БиХ излази из кризе. Знаци опоравка у западној Европи и на другим тржиштима, која су традиционално извозна тржишта за БиХ, су добродошли знаци, јер ће се њихови позитивни резултати, пренијети и на раст у овој земљи, првенствено путем трговинских канала. Међутим, још увијек немамо знакова да је рецесија у БиХ завршена. Надамо се да ће 2010. година означити помак с негативног, према позитивном расту. Aли то ће у великој мјери зависити од одрживог опоравка у земљама у окружењу, посебно у западној Европи и од спровођења реформи које је земља договорила у оквиру стенд-бај аранжмана са ММФ-ом у сврху управљања фискалним и буџетским притиском. У одсуству ова два фактора, стагнација ће бити дужа.

* ГЛAС: Како оцјењујете успјешност спровођења мјера за сузбијање економске кризе на свим нивоима у БиХ?

МAНТОВAНЕЛИ: Доста охрабрујуће, с обзиром на политички и институционални амбијент у земљи, односно на чињеницу да су власти, односно држава и ентитети, биле у стању да договоре акциони план који је водио ка стенд-бај аранжману, и чињеницу да су испуниле све предуслове за исплату прве транше. То су успјеси, које треба оцијенити позитивно. Ту су два ентитета и држава имали заједнички циљ. Сада је значајно да се тренд договора настави, јер земља још увијек није испунила предуслове за другу траншу кредита. Ријеч је о значајној исплати која отвара врата другим средствима за подршку буџету од стране Свјетске банке и Европске комисије, а у одсуству овог новца, буџетска и фискална ситуација у БиХ биће доведена у незавидан положај, а то није нешто што бисмо жељели овој земљи.

* ГЛAС: Колики ће значај у овој години за БиХ имати продужење стенд-бај аранжмана са ММФ-ом?

МAНТОВAНЕЛИ: Процјене буџета на крају 2009. и почетком 2010. године још увијек показују доста велик дефицит у БиХ, од скоро пет одсто. Из тог разлога значајно је финансирати тај дефицит и покрити недостатак, те су средства ММФ-а у том смислу од изузетног значаја.

* ГЛAС: Гдје се налази економија БиХ у односу на земље региона и свијета?

МAНТОВAНЕЛИ: Стање економије БиХ прије почетка кризе је било доста добро. У претходних неколико година земља је биљежила солидан раст и није се суочила с финансијском кризом као неке друге европске земље, али је утицај на реалну економију ипак био очигледан. Међутим, послије изласка из кризе, БиХ и регија ће се суочити с другачијим амбијентом. То ће бити окружење са мање међународних инвестиција, које ће бити теже и привући, амбијент гдје банкарски сектор неће тако лако "одријешити кесу" и давати зајмове као што је чинио прије кризе. У овим условима и домаће инвестиције биће ограничене. У таквој ситуацији, оно што ће бити потребно спровести, су реформе за олакшање пословања и унапређења пословног окружења. У том смислу, у БиХ није било већих помака, док су сусједне земље ишле напријед много брже. Те ће земље бити у бољој позицији за привлачење међународних инвестиција и за пружање помоћи домаћим инвеститорима за остваривање економског раста.  

* ГЛAС: Шта је потребно да се уради да би се побољшала економска ситуација у БиХ?

МAНТОВAНЕЛИ: У краткорочном периоду, кључно је да се фокус стави на испуњавање услова за стенд-бај аранжман са ММФ-ом, да би се осигурала договорена средства и спровеле започете реформе. У средњорочном периоду, потребно је изградити перспективније пословно окружење и капацитете за истраживање нових тржишта и нових сектора за извоз.

Банкарски сектор

* ГЛAС: Да ли је банкарски сектор БиХ "здрав"?

МAНТОВAНЕЛИ: Ми не пратимо детаљно стање банкарског сектора, али оно што знамо је да је банкарски сектор у БиХ доста добро поднио свјетску финансијску кризу. Није се суочио са финансијским кризама као у другим земљама, што је добра вијест. Коначно, почели смо примјећивати пад каматних стопа. То је назнака да ће давање зајмова можда поново бити покренуто. То је врло значајно за раст и почетак изласка из стања стагнације. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.