Марио Мажић: Хрватска занемарује ратне злочине почињене над Србима

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" координатор Иницијативе младих за људска права Хрватске (YIHR) Марио Мажић.

- Чини ми се да у региону Хрватска и Црна Гора каскају што се тиче процесуирања ратних злочина и да најслабије стоје по том питању. У БиХ и Србији то прилично добро функционише - истакао је Мажић.

* ГЛAС: "Aмнести интернешнал" упутио је хрватским званичницима позив да истраже тврдње о Владимиру Шексу који као високи политички функционер није спријечио ратне злочине?

МAЖИЋ: С обзиром на то да је Владимир Шекс био на позицији начелника Кризног штаба за подручје Славоније и Барање у периоду када су се догађала тешка кршења људских права и ратни злочини на подручју Вуковара 1991. године, хрватске власти би требало да покрену истрагу. "Aмнести интернешнал" је послије објављивања нашег транскрипта са изјавама свједока и породица жртава са подручја Вуковара поновио позив хрватским властима, сматрајући да су та документа довољан додатни подстицај хрватским властима да истраже улогу Шекса у ратним злочинима 1991. године, У једној од изјава које смо добили је и информација да је супруга једног мушкарца који је ухваћен и вјероватно убијен, јер се његово име налази на попису несталих, обавијестила телефонски Шекса, међутим, он није ништа предузео.

* ГЛAС: С обзиром на чињеницу да је Иницијатива младих за људска права Хрватске доставила ова документа, чини се да невладин сектор ради оно што би требало да ради државни врх у Хрватској?

МAЖИЋ: Да институције функционишу како треба, потреба за невладиним организацијама била би много мања. Онда бисмо ми као невладина организација само пратили оно што се ради и евентуално упозоравали на појединости и пропусте у државном врху. Овако морамо каткад радити и дио њиховог посла. Оно што смо конкретно радили у случају Мерчепа, као што радимо на неколико других случајева, у ствари, је посао који би требало да обављају полиција или локална државна тужилаштва.

* ГЛAС: Чини се као да Хрватска занемарује ратни злочин над Србима, с обзиром на непроцесуирање одговорних?

МAЖИЋ: Чињеница је да ово друштво у одређеној мјери занемарује и не одговара адекватно на почињене ратне злочине. То је једна лоша политичка порука која се шаље и коју добијају људи. Веома је важно да Европска унија врло озбиљно мотри шта се догађа у Хрватској.

* ГЛAС: Да ли је Хрватска спремна да процесуира одговорне за ратне злочине?

МAЖИЋ: Чини ми се да у региону Хрватска и Црна Гора каскају што се тиче процесуирања ратних злочина и да најслабије стоје по том питању. У БиХ и Србији то прилично добро функционише због институционалног уређења. У БиХ дјелује посебно одјељење које се бави процесуирањем ратних злочина, у Србији постоји специјални суд за ратне злочине, док се у Хрватској суђења за ратне злочине још догађају на локалним, мањим судовима попут оних у Сиску и Карловцу. Осим тога, у цјелини је видљиво да постоји једна политичка блокада у одређеним процесима. У Србији је ипак била својеврсна измјена кадра у врховима власти и Милошевићевих кадрова више нема. У Хрватској видимо да, иако је дијелом расформирана, иста странка која је била на власти током рата, на власти је и данас, тако да је тај политички утицај много јачи.

* ГЛAС: Колико је важно да се хрватски званичници и тужилаштво ухвате у коштац са ратним злочинима и њиховим починиоцима?

МAЖИЋ: Вјерујем да ће ускоро бити обављена реформа правосуђа и надам се да Европска унија неће дозволити да Хрватска уђе у ову интеграцију, без тога да се заиста ухвати у коштац са ратним злочинима и са искреном намјером да се ратни злочини разријеше. Aко не постоји функционално правосуђе и ако правни систем дозвољава да ратни злочини прођу некажњено, онда се без сумње може поставити питање од чега се уопште може очекивати да функционише у држави.

* ГЛAС: Колико помирењу у региону доприносе све чешћи сусрети предсједника Србије Бориса Тадића и Хрватске Иве Јосиповића?

МAЖИЋ: Све чешћи састанци Тадића и Јосиповића означавају једну нову фазу у односима Србије и Хрватске. Чињеница је да је за помирење у региону кључна ситуација између ове двије земље на спољно-политичком плану на међународном нивоу и унутрашња ситуација у БиХ, што се тиче ужег региона. Заиста вјерујем да су обојица добронамјерни и да заиста раде на побољшању односа. Раде то на један другачији начин од онога на који смо навикли, јер отворене проблеме износе јавно, не гурају их "под тепих". Без обзира на то колико су политички проблематични, они их стављају у први план, разговарају о несталима, састају се са удружењима жртава...

* ГЛAС: Како оцјењујете њихове честе посјете БиХ?

МAЖИЋ: Треба знати раздвојити шта је унутрашње, а шта спољнополитичко питање. За сваку похвалу су извињења која су упутили предсједници, јер су то ствари којима треба тежити. A оно што они треба да раде јесте да промовишу политику помирења, стабилност, поштују демократске напретке у БиХ и промјене, како политичке тако и институционалне. Увијек треба бити врло јасна порука да је БиХ самостална држава и треба подржати сваки њен напредак - политички и економски, а у првом реду треба да се нађе уређење БиХ, јер ми се чини да овакву ситуацију сви још увијек доживљавају као привремену. Сматрам да једини начин да БиХ напредује у духу демократије јесте гарантовање једнакости њених грађана.

* ГЛAС: Како оцјењујете безбједносну ситуацију Срба у Хрватској?

МAЖИЋ: У принципу, сматрам да је забиљежен значајан напредак у односу на прошла времена. Генерално, не постоји велики проблем Срба који живе у Хрватској, међутим оно што је још проблематично су напади током туристичке сезоне на оне који долазе на хрватско приморје са српским регистрацијама. Они су најчешће жртве некаквих потпуно бесмислених напада и пријетњи. Сматрам да је то сјечење гране на којој људи сједе, јер они од тога живе, посебно људи у Далмацији. Умјесто да подстичу њихов долазак, свједоци смо да свако мало има појединаца који су вољни да створе једну сасвим другачију слику Хрватске, као друштва које није толерантно према Србима.

* ГЛAС: Ипак, чињеница је да се дешавају и напади на Србе који живе у Хрватској, посебно у Далматинској загори?

МAЖИЋ: Дешавају се и напади на Србе, а оно што је жалосно у подручјима око Кистања, ширем подручју око Книна и залеђине Задра, јесте чињеница да је ријеч о подручју у којем је много изражен хрватски национализам. Имамо редовну ситуацију у којој долази до уништавања споменика, православних гробаља, а са друге стране имамо ситуацију у којој се уништавају и споменици хрватским жртвама. Све је то резултат провокација и то је један зачарани круг. Сигурно је да је у том подручју ситуација најгора. Занима ме какви би били одговори када би се направила анкета међу тамошњим становништвом, како би реаговали да њихова дјеца ступају у брак са Србима, односно са Хрватима. Мислим да не бисмо добили позитивне одговоре. Чини ми се да тамо постоји веома изражена социјална дистанца између Срба и Хрвата, као да живе једни поред других, а не једни са другима. Хрватска влада, па чак и СДСС која би требало да заступа интересе Срба у Хрватској, не раде у том циљу нити се баве том проблематиком.

* ГЛAС: Како коментаришете све чешће нападе на православне објекте, храмове и гробља и чињеницу да починиоци углавном не одговарају за почињено?

МAЖИЋ: То су инциденти који се догађају и дешаваће се још дуго и уопште немам илузија да ће они ускоро престати. Међутим, очигледан је напредак, јер полиција брже реагује у односу на раније. Не можемо се као друштво бавити сваким појединцем који скрнави споменике било којег народа. Међутим, као друштво можемо радити на томе да институције ове државе у којој се такви инциденти дешавају, проналазе починиоце и да их адекватно осудимо и санкционишемо - било да се ради о нападима на цркве, споменике, српским или хрватским жртвама. Као друштво морамо преузети и одговорност, јер то не смије проћи без неподијељене јавне осуде, без обзира на то о којој се страни ради.

Петиција

* ГЛAС: Сматрате ли да ће хрватске власти учинити нешто послије потписивања петиције бројних чланова удружења Срба из Хрватске за имовинска, станарска и друга стечена права Срба у Хрватској?

МAЖИЋ: Хрватске власти су одрадиле дио посла у вези са повратком некретнина Србима, међутим још има веома много посла. Много је посла и када је ријеч о враћању пољопривредних добара, поготово у далматинској загори, гдје тај посао у великој мјери није ни отпочео. Чињеница је да је један дио тог проблема политички. У једном тренутку сам, током обиљежавања "Олује" у Книну рекао: "Да сам Србин из Книна, који је побјегао и да то све видим, не бих се осјећао безбједно нити бих могао довести своју дјецу да живе у таквом окружењу". Надам се да ће свака иницијатива која иде у смјеру омогућавања повратка грађана Хрватске уродити плодом и да ће побољшати ситуацију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.