Марија Улрике Кноц: Мора се побољшати ефикасност институција БиХ

Казала је то у интервјуу за "Глас Српске" амбасадор Њемачке у БиХ Марија Улрике Кноц.

- Када су у питању промјене Устава БиХ, не ради се само о томе да се имплементира пресуда у "случају Сејдић-Финци" него о томе да се поправи ефикасност институција БиХ - истакла је Кноц.

Она је апеловала на домаће политичаре да преузму одговорност и да се не крију иза међународне заједнице.

- Савјет за примјену мира се сагласио с тим да OHR може да буде затворен када се постигну одређени циљеви и испуне услови. Сада су домаћи политичари на потезу. Сматрамо да је крајње вријеме да политичке елите у БиХ преузму више одговорности. Присутност OHR-а не смије да буде изговор да би се одбацила одговорност и избјегавали неугодни компромиси - казала је она.

* ГЛAС: Како оцјењујете тренутно стање у БиХ и шта би, према Вашем мишљењу, требало мијењати да би се кренуло напријед?

КНОЦ: Грађани БиХ су морали проћи кроз пакао страшног рата, од када није прошло превише времена. Осврћући се на 1995. можемо доћи само до једног закључка, да је постигнут велики напредак. Но, наравно да постоје озбиљни проблеми. Дејтонски споразум донио је БиХ веома сложен Устав. Послије рата вјероватно и није постојала друга могућност да се организује заједнички живот у овој земљи. Проблем је што због права учешћа, захтјева за консензусом и могућностима блокада дејтонског система политички процес може да функционише само онда када постоји одређена мјера међусобног повјерења и спремност на прагматизам, дијалог и компромис. A управо ова својства су овдје дефицитарна роба, што је, наравно, опет везано за ратну прошлост. Упркос томе, могуће је развити политичку културу дијалога и сарадњу. То само треба хтјети. Политичари би требало да се концентришу на оно што је опште добро и да своје страначке циљеве ставе у други план, те да одустану од тога да на непримјерен начин инструментализују институционалне механизме блокада и да се постарају за то да, умјесто распиривања страхова, у народу створе климу повјерења. Код посљедњег примјера видим одговорност и на медијима. Наше историјско искуство је да се из непријатеља могу изродити пријатељи. Не постоје, чини ми се, двије земље које су тако често и жестоко водиле међусобне ратове као што су Њемачка и Француска, али су послије Другог свјетског рата развиле визију њемачко-француског пријатељства и спровеле је у реалност. Њемачко-француско пријатељство, наравно, није модел који се једноставно може пренијети на друге околности, али мислим да оно може БиХ да послужи као инспирација.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да још није формиран Савјет министара и како се може превазићи та блокада?

КНОЦ: Чињеница да више од годину нема нове власти на нивоу Бих представља велики проблем. Савјету министара који жели да буде потпуно функционалан потребна је властита парламентарна већина. То сада није случај. Вријеме захтијева брзу акцију јер, да би Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ могао да ступи на снагу, мора да се испуни низ домаћих задатака као што је усвајање закона о државној помоћи и попису становништва и спровођење пресуде Европског суда за људска права у "предмету Сејдић-Финци". Драго ми је да су ови случајеви покренути и позивам све политичке снаге да се побрину за то да се они окончају.

* ГЛAС: Како коментаришете залагање странака из ФБиХ да приликом спровођења пресуде у "случају Сејдић-Финци" прогурају опсежније промјене Устава БиХ?

КНОЦ: Политички процес у датим уставноправним оквирима лоше функционише. Било је већ неколико покушаја да се промијени Устав, али, нажалост, то до сада није уродило плодом. Не ради се само о томе да се имплементира пресуда у "случају Сејдић-Финци" него о томе да се поправи ефикасност институција БиХ. БиХ је изабрала пут евроатлантских интеграција. Тај пут захтијева тешке и корјените реформе у многим областима као што су владавина права, трговина, екологија, енергија, образовање... Ово се може успјешно савладати само са функционалним државним структурама.

* ГЛAС: Зашто се тражи све већи пренос надлежности са ентитета на ниво БиХ под изговором европских интеграција?

КНОЦ: Европска перспектива се односи на БиХ као цјелину. Примарни партнери за ЕУ су, дакле, институције БиХ. У битним питањима у вези са приближавањем ЕУ мора постојати само један глас који ће говорити у име БиХ. То, међутим, не искључује могућност да и ентитети имају надлежности за питања у вези са напретком ка ЕУ. Унутар држава ЕУ имате много различитих примјера децентрализоване надлежности и ефикасних механизама координације.

* ГЛAС: Како коментаришете недавно објављени извјештај Европске комисије о напретку на путу европских интеграција?

КНОЦ: У извјештају се констатује да се унутрашњо-политичка ситуација у БиХ непосредно одражава на европски пут и доводи до тога да земља видно заостаје за својим сусједима. Европска комисија је предложила скоро отварање преговора о приступању ЕУ са Црном Гором. За Србију је предложено давање статуса кандидата. Обје земље са одушевљењем слиједе свој европски пут и сва пажња њихове спољне политике је посвећена том циљу. За БиХ се то, нажалост, не може потврдити. Надам се да ће политички представници са посебном пажњом анализирати овај извјештај и да ће он дјеловати као подстицај и охрабрење. Одавно је вријеме за дјеловање.

* ГЛAС: Република Српска је незадовољна радом Тужилаштва БиХ и Суда БиХ, а замјерке на њихов рад изнесене су и у извјештају Европске комисије. Сматрате ли да треба преиспитати њихов рад и оправданост постојања у садашњем облику?

КНОЦ: Критике из РС које се односи на те институције су једна од тема структуралног дијалога о правосуђу који је ЕУ започела са свим релевантним институцијама БиХ. Овај дијалог нуди свим учесницима могућност размјене различитих ставова и предлагања реформи за формирање правосуђа у складу са европским стандардима.

* ГЛAС: Шта очекујете од шефа делегације и специјалног представника ЕУ у БиХ Петера Соренсена?

КНОЦ: Савезна влада поздравља именовање Петера Соренсена и подржава га у сваком погледу. Европска интеграција би за БиХ требало да буде на првом мјесту приоритета спољне политике. Процес приближавања ЕУ захтијева велике реформске напоре. Ми смо убијеђени да ће ове реформе, иако је то на почетку веома тешко, довести до побољшања услова живота свих грађана ове земље. Њемачка прати и подржава БиХ на том путу и то главни циљ наше политике.

* ГЛAС: Како послије доласка Соренсена гледате на улогу високог представника и да ли је вријеме да OHR оде из БиХ?

КНОЦ: Већ се одавно дискутује о будућности OHR-а. У фебруару 2008. године Савјет за примјену мира се сагласио са тим да се OHR може затворити онда када се постигну одређени циљеви и испуне услови. Сада су домаћи политичари на потезу. Сматрамо да је крајње вријеме да политичке елите у БиХ преузму више одговорности за своју земљу. Присутност OHR-а не смије да буде изговор да би се одбацила одговорност и избјегавали неугодни компромиси.

Aнгела Меркел

* ГЛAС: Aнгела Меркел је посјетила Хрватску и Србију, да ли постоји могућност да дође и у БиХ?

КНОЦ: Њемачки интерес и пријатељско учешће у развоју БиХ је једнако велико, а то је посљедњих мјесеци на различите начине и потврђено. На иницијативу савезног канцелара Aнгеле Меркел водећи политичари из БиХ састали су се у више наврата у Берлину, а било је и обостраних посјета високих званичника. Чињеница да канцелар Меркел у августу на свом путовању Балканом није посјетила Сарајево не значи недостатак заинтересованости владе Савезне Републике Њемачке, већ управо супротно, савезном канцелару би било драже да је у августу већ био формиран Савјет министара БиХ.

Инвестиције

* ГЛAС: Колико су њемачки инвеститори заинтересовани за улагање у РС и могу ли се очекивати неки конкретни послови?

КНОЦ: Чак и поред економске кризе, интерес њемачких подузетника није опао. Aмбасада често добија питања, чак и великих њемачких предузетника који се желе још више ангажовати у овој земљи. Да ли ови предузетници могу реализовати своје намјере, то је у рукама локалне политике. Многи предузетници се жале на недостатак воље за доношење одлука или на тешко схватљиви рад институција. Њемачким предузетницима је такође јако тешко објаснити зашто у овој земљи има толико различитих правила у области пореза или права о раду. Јединствени економски простор би БиХ чинио знатно атрактивнијом. То је, између осталог, и један од основних разлога због чега се ова земља често лоше оцјењује у поређењу са земљама региона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.