Манијаци и педофили вребају иза сваког ћошка

Када је у питању територија БиХ, није било оваквих монструозних злочина, али је било доста случајева у којима су силоване малољетнице, али и малољетни дјечаци.

Србију су у само два мјесеца потресла два велика злочина у којима су силоване и убијене поменуте дјевојчице, а не треба заборавити ни брутално убиство Милице Барашин (16), коју је 2010. године у близини њене куће у Сомбору заклала и даље непозната особа. Исте године Младен Огулинац (52) силовао је и убио осмогодишњу Марију Јовановић. Огулинац је у међувремену умро у затвору, а медији у Србији су тада објавили да је он и 15 године раније покушао да силује једну дјевојку, али за то није осуђен.

Кастрација

Управо због тога све је више заговорника који сматрају да треба увести хемијску кастрацију за силоватеље и педофиле.

- Нисам сигуран да нећу поновити злочин кад ми истекне казна. То је нека сила која ме тера. То је јаче од мене. Зато тражим да ме кастрирају медицинским путем - овако се судијама Врховног суда прије седам година обратио затвореник осуђен због серијских силовања ученица у Новом Саду. Његовој молби није удовољено јер у закону у Србији, као и у већини земаља окружења не постоји мјера хемијске кастрације.

У стручној јавности мишљења су подијељена. Једни тврде да хемијска кастрација не рјешава проблем сексуалног насиља, јер ту није ријеч само о сексуалном задовољењу, већ и о чину моћи и доминацији. Други се позивају на праксу земаља које су увеле хемијску кастрацију, послије чега силоватељи у великом броју случајева нису понављали кривично дјело.

Међутим, са становишта медицине и медицинске етике, извршење ове санкције је спорно, јер се претпоставља да се силом предузима нека радње против тијела неког лица, без његове сагласности.

Злочин

Почетком октобра ухапшен је Дарко Костић (39) из Београда због сумње да је крајем јула ове године силовао и убио дјевојчицу Ивану Подрашчић (13). Послије хапшења он је полицији показао гдје је сакрио тијело несрећне дјевојчице.

Према његовој изјави, он је 31. јула силовао Ивану, а пошто је она дозивала помоћ, узео је мотику и више пута је  њом ударио, а затим њено тијело умотао у ћебе и одбацио у оближњу ријеку.

Током саслушања у полицији до детаља је описао злочин и није ни на тренутак показао кајање. Он је и раније одслужио затворску казну због силовања.

Само неколико дана прије нестанка Иване Подрашчанин, Драган Ђурић (34), месар из Сурчина, убио је Тијану Јурић (15). Он је послије хапшења полицији, потпуно хладан и без емоција, испричао све детаље злочина. Рекао је да је срео Тијану која је ишла пјешке и затим је ударио вратима од аутомобила. Она је пала и почела да запомаже, због чега ју је ударио неколико пута песницом у главу, угурао у возило и одвезао. Два километара даље, зауставио се извукао је из возила и свукао одјећу са ње, те је сексуално злостављао. Када је почела да дозива помоћ, он ју је задавио дуксерицом и тијело закопао.

У Хрватској се још спомиње случај када је у јуну 2011. године Драган Паравиња силовао и убио малољетну Антонију Билић из Дрниша. Она је тада стопирала поред пута, а он је зауставио камион и током вожње јој се набацивао. Затим је зауставио возило и покушао да је силује, а затим је убио и бацио њено тијело.

Педофили

На подручју Републике Српске није било отмица и убистава малољетница, али је било доста случајева гдје су чланови породице силовали дјевојчице.

Бањалучанин Д. М. (38) је средином јуна ове године у Окружном суду у Бањалуци осуђен на 15 година затвора због полног насиља на својом осмогодишњом кћерком. Он је према пресуди око 15 мјесеци сексуално искориштавао кћерку.

На 15 година затвора осуђен је и С. Т. (45) из Челинца због сумње да је дуже од двије године силовао малољетну кћерку. Дјевојчица више није могла да трпи очеву тортуру и све је испричала полицији. Инспектори који су радили на овом случају остали су шокирани када им је она испричала све детаље овог злочина.

Регију је згрозио и случај када је у Бањалуци 23. јуна 2011. године ухапшен социјални радник Анђелко Ђокић због сумње да је са Игором Рачићем сексуално искориштавао штићеника (16) Центра за социјални рад.

Он је правоснажном пресудом осуђен на шест године затвора, а Рачић је добио годину затвора. Према овој пресуди, Ђокић је искористио малољетног штићеника бањалучког Центра за социјални рад тако што му је обећао да ће ријешити све његове проблеме у вези са лијечењем у Центру за ментално здравље. Послије тих обећања Ђокић је малољетника одвео у своју викендицу у насељу Јаблан код Лакташа да му помогне у раду у воћњаку. Ту је малољетника навео да скине одјећу те га сексуално искористио. То је радио од септембра 2010. до марта 2011. године.

Психолог

Психолог Александар Милић каже да се ради о људима који имају дубоки поремећај личности и одређене сметње у нормалним комуникацијама са особама супротног пола, а имају и израженије потребе задовољења сексуалних нагона.

- Они тада траже прилику да без предвиђања посљедица нападају особе које не могу да им пруже отпор. Често бирају и мјеста гдје их други не могу омести - истакао је Милић.

Додао је да ти поремећаји често нису уочљиви, јер они то вјешто скривају и испољавају их у само њима погодним ситуацијама.

- Могуће је примијетити и друге облике девијација, а то се односи на њихове раније поремећаје у одрастању и тада више обратити пажњу на њих - појаснио је Милић.

Казне

Према Кривичном закону Републике Српске за убиство се може изрећи казна од најмање годину до дуготрајног затвора.

За убиство се казне крећу од године до осам година, а за тешко убиство и убиство малољетника најмање десет година до изрицања дуготрајног затвора.

За силовање казне се крећу од године до десет, а ако је приликом силовања жртва умрла, најмања казна је пет година.

Уколико је при силовању нарушено здравље жртве и нанесена тешка повреда, може бити изречена казна од три до 15 година.

Када је у питању обљуба дјетета, суд изриче казну од године до дуготрајног затвора.

Сексуално злостављање

Психолог Александар Милић рекао је да највеће посљедице остављају случајеви сексуалног злостављања дјеце.

- Код дјеце то оставља трагове, али ако се на вријеме уочи и ради са тим дјететом, посљедице ће бити мање. У случајевима гдје се то не открије на вријеме, када родитељ злоставља кћерку од њене осме или девете године, па док она не скупи снаге да му се супротстави, посљедице су огромне и дугорочне - рекао је Милић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.