Мамине и татине дебељуце

Прекомјерна тјелесна тежина у дјечијем узрасту, према ријечима љекара, представља ризик за развој многих болести у каснијем периоду живота, међу којима су најучесталије дијабетес мелитус и кардиоваскуларне болести.

Дијете се сматра гојазним када има 20 одсто вишка килограма у односу на нормалну тежину. Тако, на примјер, седмогодишњи дјечак требало би да има око 23 килограма, а ако има 30 килограма тежине значи да је гојазан.

Психолози истичу и бројне друге посљедице које претјерана гојазност може да остави на самопоуздање дјетета.

Гојазност осим нарушавања здравља и физичког изгледа, представља и социјални проблем.

- Дјеца би требало да се баве физичким активностима, као што су пливање, плес, фудбал и слично. Оне помажу у социјализацији и психичком развоју дјетета. Родитељи морају да ограниче вријеме које дјеца проводе уз телевизију и компјутер - тврде стручњаци. 

Сурови вршњаци 

Према "буцама" који не изгледају попут модела са насловних страна, нарочито сурови могу бити њихови вршњаци, а психолози истичу да је вршњачка група један од фактора социјализације, те да је њен утицај важан у психофизичком развоју дјетета које има проблем са вишком килограма.

Према ријечима психолога Aлександре Aрсенијевић-Пухало, нису ријетке ситуације у којима су мете вршњачког вербалног или физичког насиља управо дјеца која имају проблем вишка тјелесне масе.

- Дакле, гојазност дјетета, може али и не мора бити значајан фактор који се уплиће у процес његовог сазријевања и прихватања добре слике о себи и другима. То зависи од прихваћености у вршњачкој групи и комуникације коју оно остварује са другом дјецом, али и одраслим особама. Уколико су искуства непријатна, увредљива и болна за дијете са проблемом гојазности, онда се и његово самопоуздање не развија како треба - сматра она.

Знак мање вриједности

Поруку да није добар и пожељан за дружење зато што је гојазан, дијете интимно може да интерпретира на много других начина, који упућују на то да није добар уопште, да мање вриједи, да га сви други не воле и слично. Дјетету је, сматра Пухало, прилично тешко да се носи са таквим увјерењима. С друге стране, додаје, уколико је оно адекватно прихваћено, па се цијене сви други квалитети а не само физички изглед, онда проблем гојазности неће бити пријетећи за формирање самопоуздања. 

Она додаје да би људе требало цијенити због онога што у себи и са собом носе, а не на основу њихове спољашњости.  

Реалност је да живимо у тренутку које преферира изразито лијепе, витке, здраве моделе, при чему се лијепим сматра само оно што је споља блиставо, попут модела са насловних страна, модних магазина или ТВ реклама сличног типа.

- Свјесно или не, што зависи од узраста, дјеца се идентификују са оваквим системом вриједности и усвајају модел понашања у којем је добро и прихватљиво само оно што је блиставо, лијепо, згодно, савршених пропорција и слично. Посебно у пубертету, када је фокусирање на физички изглед израженије него икада, дјеца знају да буду немилосрдна и према себи и према другима и да потенцирају дружење и друге врсте социјалних контаката, само са лијепом и витком дјецом, на чему им сви други вршњаци могу да позавиде. Зато, дјеца могу да буду сурова према гојазним вршњацима - казала је Пухало.

Гојазност, сама по себи, није психолошки проблем већ начин на који се она опажа, интерпретира, доживљава. Управо та дјететова ирационална увјерења оно оспорава у разговору са стручњаком.  

Све више основаца гојазно

Проблем гојазности требало би озбиљно схватити са медицинског аспекта, истиче Aрсенијевић-Пухало и у том правцу би, додаје, била неопходна интервенција заједнице.

- На дјецу би требало превентивно утицати са поруком да није здраво бити гојазан, јер бројне медицинске студије то потврђују. Треба их учити шта значи здраво живјети и колико је физичка активност корисна за здравље. С друге стране, важно је истицати и остале квалитете, а не само физички изглед, као битне у прихватању себе и других. Дјеца ће тако да науче да себе и друге људе цијене, не зато што изгледају попут модела, блиставо и витко, већ зато што имају друге људске квалитете попут хуманости, образовања, искрености, отворености, дружељубивости, преферирању хобија - нагласила је Aрсенијевић-Пухало.

Према ријечима др Весне Рудић-Грујић, око 13 одсто дјеце основних школа у највећем граду Српске је гојазно.

- На систематском прегледу приликом уписа у први разред основне школе, гојазност је евидентирана код 4,45 одсто дјечака и 3,71 одсто дјевојчица - истакла је др Рудић-Грујић.

Она наглашава да је главни узрочник гојазности неправилна исхрана, а велики проблем представља и конзумација безалкохолних пића, који су у овом узрасту један од најчешћих "криваца" за гојазност и висок унос шећера.

- У школама у РС углавном продају грицкалице и слаткише, односно производе високе енергетске вриједности богате шећером и масноћом. Западноевропске земље и неке земље у нашем окружењу, међу којима и Хрватска, спроводе пројекте под називом "Здраве школе", који подразумијевају контролу школских кухиња, намирница које продају у школама и аутоматима. Такви пројекти и контроле код нас се не спроводе - рекла је др Рудић-Грујић.

Оваква исхрана, истиче она, сиромашна је витаминима, минералима, влакнима и потребним хранљивим материјама, те за посљедицу осим гојазности и каријеса, има и друге здравствене проблеме, међу којима је најучесталија анемија.

Редовни оброци најбитнији

Љекари истичу да су родитељи ти који требају да уводе здраве навике у исхрану дјеце, која је важан аспект у расту и развоју дјетета.

- Дјеца би требало да имају редовне и квалитетне оброке и веома је битно да се им се оброци не заснивају на брзој храни, грицкалицама и слаткишима, а у исхрану треба увести интегралне житарице, свјеже воће, различите врсте поврћа, млијечне производе, месо и рибу. Треба пити воду, а не заслађене и газиране сокове - рекла је др Рудић-Грујић. 

Дијететичари указују на чињеницу да више од 60 одсто дјеце, која су прекомјерно ухрањена прије почетка пубертета, постаје гојазно у одраслом животном добу, што указује на значај благовремене превенције гојазности у дјетињству како би се спријечио настанак поремећаја и обољења која су у непосредној вези са неправилном исхраном.

Према ријечима Aлександре Aрсенијевић-Пухало, претјерана гојазност се може довести у везу са неким личним незадовољством које дијете има, а којег је свјесно или не.

- Усљед немогућности да постигне пријатност и успјех на неком другом психолошком плану, дијете тај недостатак компензује задовољством које добија у храни. Поводи за све ово могу бити разноврсни, од неадекватних породичних односа, неприхваћености у вршњачкој групи, неузвраћене љубави и низа других незадовољства - наглашава психолог Aлександра Aрсенијевић-Пухало.  

Међутим, она истиче да је сваки разговор на тему проблема који оптерећује дијете, па и разговор о проблему гојазности, почетак трагања за рјешењем.

- Савјетодавни разговор са стручњацима помаже, али не треба умањити ни значај неформалне помоћи која долази од разговора са родитељима, рођацима, наставним особљем, вршњацима и другим лаицима. Посебно је успјешна размјена искуства и осјећања са себи сличнима, што се ради кроз терапијске групе сусретања деце, која имају проблем са гојазношћу, што је свакако облик формалне помоћи јер је воде стручњаци - наводи Aрсенијевић-Пухало.

Истраживања

Бројна истраживања показују да развој дебљине пролази кроз неколико развојних фаза. За дјетињство је карактеристична тзв. хиперпластична фаза, а то значи да у том периоду долази до умножавња масних станица, те се тај процес наставља до одрасле доби. Дебљина у доби од 13 година добар је показатељ за одраслу дебљину, а раздобље између 7. и 12. године најповољније је за предузимање превентивних програма.

Ризик дебеле дјеце да постану дебели одрасли, два пута је већи од ризика дјеце која нису дебела. Исто тако, трећина дебеле дјеце у предшколском узрасту да буду дебели и када одрасту, а у школској доби половина дебеле дјеце временом постају дебели одрасли. Разматрања обично иду у правцу утврђивања у којој мјери дебљина дјеце условљава дебљину одраслих. Међутим, интересантна је и обрнута теза, односно, у којој мјери дебели родитељи одређују дебљину дјеце? Дијете дебелих родитеља у великој мјери ће имати њихов образац развоја дебљине. Многе студије, посебно на близанцима и усвојеној дјеци, подржавају теорију о значајном утицају насљедног фактора. Студије показују да насљедна компонента утиче на гојазност у омјеру 30 до 50 одсто. Нема усаглашених показатеља о томе да ли више на то утиче мајка или отац. Међутим, фамилијарна агрегација дебљине примјећује се и кроз три генерације, значи повезаност дебљине дједова и бака са тежином њихових унука.

Број гојазне дјеце расте, закључују љекари, зато што се дјеца све мање баве спортом или играју напољу, већ се друже преко Фејсбука, док су спортски терени празни. Непримјетно и наша дјеца су постала жртве процеса који је у Aмерици, међу љекарима, добио назив "нинтендоизација", јер дјеца све више времена проводе пред телевизором или компјутером, уз грицкалице, занемарујући спорт и физичку активност.

Неправилан исхрана

Здравствени проблеми код дјеце и омладине у чијој је основи неправилна исхрана, представљају растуће значајне узроке неспособности и пријевремене смрти широм свијета. Др Рудић-Грујић истиче да неправилна исхрана утиче и на понашање дјеце, јер је доказано да дјеца која не доручкују имају слабије резултате у учењу и праћењу наставе. Она каже да нека истраживања доводе у везу конзумацију вјештачких боја у слаткишима, са појавом хиперактивности код дјеце.

Узроци

Узроци вишка килограма и дебљине су бројни. Уз могући и значајан утицај насљедног, генетског фактора те поремећаје метаболизма, највећи је кривац за прекомјерну тежину и дебљину, која се оправдано сматра болешћу, савремен начин живота, који се битно промијенио када је ријеч о тјелесној активности и прехрани. Како у професионалном тако и приватном животу, савремени човјек све мање времена проводи у физичкој активности, физичком раду и ходању, а све више сједи пред телевизором, компјутером и у аутомобилу. Физичка неактивност, посебно ако се не компензује спортом и тјелесном рекреацијом, доводи до енергетске неравнотеже која узрокује нагомилавање сувишног и непотребног масног ткива у нашем организму, а тиме и вишак килограма и дебљину.

Свако десето дијете гојазно

Према подацима Међународне радне групе за борбу против гојазности, свако десето дијете школског узраста је прекомјерно ухрањено или гојазно, што у свијету чини око три одсто дјечије популације узраста од пет до 17 година.

Подаци за Европу говоре да је годишњи пораст броја прекомјерно ухрањене и гојазне деце преко 400.000, што значи да је свако четврто дијете у Европи прекомјерно ухрањено или гојазно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.