Мало тржиште кривац за одлив мозгова

Посљедња истраживања која су урађена међу студентима у Српској показала су да око двије трећине њих уписује факултет само с циљем да се лакше запосле у иностранству. То одаје утисак да млади не виде перспективу у друштву у којем живе, а одлазак из земље бијег је од постојеће ситуације. 

Иако се емиграција не дешава колективно, она је веома наглашена, па уз проблем смањеног наталитета значајно мијења структуру становништва у Српској.

"Одлив мозгова", који је свакако пријетња развоју Српске, с обзиром на то да се ради о одласку младих перспективних кадрова, институције власти настоје да спријече разним мјерама. Међутим, млади кажу да то није довољно.

Као основни разлог одласка из земље млади наводе лошу материјалну ситуацију и немогућност да се баве научно-истраживачким радом.

У Министарству просвјете и културе РС кажу да би евиденцију о томе колико је високообразованих кадрова напустило Републику Српску требало да воде универзитети.

Проректор за наставу Универзитета у Источном Сарајеву Зоран Љубоје рекао је да ни на универзитетима у РС немају тачне податке о броју дипломаца који су отишли у иностранство.

- Када овдје буду створени услови да се може нормално живјети од свог рада и када млади људи буду имали примања од којих могу себи да обезбиједе егзистенцију и створе породицу "одлив мозгова" биће заустављен -  истакао је Љубоје.

Предсједник Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци Бојан Гребенар рекао је да је упознат са чињеницом да велики број младих послије завршеног факултета жели да оде у иностранство како би се запослио.

- Овај проблем може да се ријеши тако што ће млади приликом уписа на факултет пазити на избор професије. Треба да уписују она занимања која су дефицитарна ако желе да се запосле одмах по дипломирању - истакао је Гребенар.

Студенткиња Економског факултета Универзитета у Бањој Луци Јелена Радић казала је да је прошле године три мјесеца провела у Aмерици, гдје је отишла захваљујући размјени студената. Каже да планира да тамо нађе посао када дипломира.

- Велики број младих људи жели да се запосли у иностранству, јер је у Српској врло тешко младом човјеку да се осамостали, иако је завршио факултет - истакла је Радићева.

Дефицитарна занимања

У Министарству просвјете и културе кажу да су дефицитарна занимања у Српској прерађивач млијека, расадничар, тапетар, ваљаоничар, металург, рудар, токар, металобрусач, као и монтер, пиротехничар, кожарски техничар, златар те димњачар и часовничар. Додају да постоји очигледан проблем размимоилажења између жеља ученика и потреба тржишта рада у РС.

-  Ријеч је о проблему који прожима све сегменте друштва и на чијем рјешавању је потребно радити више година, а једино систематским приступом може да се направи квалитетна уписна политика - истакли су у Министарству.

Напомињу да упис дефицитарних кадрова попут зидара, обућара и столара настоје да стимулишу на начин да им послодавци код којих буду ишли на праксу обезбиједе стипендије и посао послије завршене средње школе.

Дипломирани правник Срђан Нишић из Бање Луке три године послије дипломирања није успио да пронађе посао у струци.

- Емиграција талентованих Срба је процес који траје деценијама, а посљедњих година узима маха. Послије завршеног факултета мислио сам да се запослим овдје, али сада желим посао у иностранству - рекао је Нишић.

Он је казао да је послије годину дана тражења посла почео да ради као конобар, јер му је требао новац.

- Сада тражим начин да одем у Aмерику, гдје ћу покушати да се запослим у струци или да бар зарадим више новца да бих наставио школовање и уписао мастер студије. Чак и ако имате среће да се у РС запослите у струци, зарада је слаба, јер су плате колега у земљама у иностранству веће и за неколико хиљада марака, што је свакако "мамац" за одлазак - додао је Нишић.

Најплаћенија занимања

У Републици Српској најбрже се запошљавају кројачи, обућари, грађевински и машински инжењери са лиценцама, те програмери, док највеће плате имају ревизори, државни службеници, банкари и адвокати.

Рекао је ово предсједник Уније удружења послодаваца РС Ранко Милић.

- Најатрактивнија су производна занимања, у којима се радници са искуством и знањем брже запошљавају. И у будућности ће на тржишту рада у РС постојати потреба за радницима у производњи, па ће се они лакше запошљавати - казао је Милић и додао да су занатска дефицитарна занимања област којој би незапослени требало да посвете више пажње.

У Удружењу економиста "SWOT" кажу да највеће плате у РС имају Бањолучани, Приједорчани и становници Бијељине, док најмања примања имају запослени у Оштрој Луци, Источном Дрвару, Калиновику и Берковићима.

- Два фактора који утичу на повећање плата становника су то што неке општине имају више успјешних предузећа, која запосленима дају веће плате, а самим тим се слива и више новца у општинске буџете - рекао је предсједник овог удружења Саша Грабовац.

Он је нагласио да најбоље зарађују запослени у финансијском сектору, банкари, ревизори, као и љекари који раде у приватним клиникама.

- Запослени у финансијском сектору мјесечно зарађују око 1.500 марака, док најмања примања имају конобари и трговци, чије су плате од 400 до 500 марака - казао је Грабовац.

Директор Завода за запошљавање РС Бошко Томић рекао је да, према посљедњим подацима, у Српској има око 150.000 незапослених.

- Колико ће брзо неко наћи посао не зависи само од тога који је факултет завршио, већ и у којем дијелу Српске тражи посао. На евиденцији Завода за запошљавање тренутно има 50 љекара, око 70 стоматолога и десет фармацеута, од којих је девет у Бањој Луци, а један у Невесињу - нагласио је Томић и додао да су  фармацеути потребни, али не у Бањој Луци, па би због тога посао требало да траже у осталим дијеловима Српске.

Стимулација запошљавања

Влада РС финансираће и ове године пројекат запошљавања приправника високе стручне спреме, за шта је издвојено око пет милиона марака. У овом пројекту Влада учествује са 60 одсто, а послодавци са 40 одсто, а циљ је да се млади са дипломом лакше запосле.

Ове године је планирано да се запосли 500 приправника, а нешто слично у плану је и за младе са средњом или вишом школом. Завод за запошљавање РС формираће комисију која ће расписати јавни позив свим послодавцима, а они ће бити обавезни да и послије истека 12 мјесеци задрже приправнике на послу.

- На евиденцији Завода за запошљавање има око 2.700 младих са високом стручном спремом, а минимална плата приправника биће око 550 КМ - рекли су у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите РС.

У Српској су у оквиру пројекта запошљавања приправника прошле године запослене 1.183 од укупно 1.200 особа са високом стручном спремом, колико их је требало да добије посао.

За разне пројекте и побољшање квалитета у образовању из Развојног програма РС лани је издвојено око 80 милиона КМ, а до сада је од овог новца изграђено око десет нових и реконструисано 56 школа.

Међутим, све активности надлежних институција нису довољне да задрже младе у Српској.

Свака четврта особа у РС млада

Младе у Српској чине особе од 16 до 30 година, а процјењује се да их има око 23 одсто од укупне популације у РС, што значи да је скоро свака четврта особа млада.

Дефинисати младе није лако, тако да за сада нема јединствене дефиниције појма младих. Са аспекта психологије, животни циклус младости кроз који свака личност пролази дијели се на три периода: рана адолесценција, од 14 до 18 година, позна адолесценција, од 18 до 21 године и рана зрелост од 21 до 24 године. Међутим, постоје разлике међу друштвима у одређивању младости, што уједно говори и о различитом односу друштва према младима.

Осим сазријевања и стицања личног идентитета, млади стичу и друштвени идентитет, послије чега су спремни да се интегришу у друштво. Због ових захтјева и специфичних друштвених околности старосна граница младих често се помјера до 30 година. 

Колико се зарађује у Србији

Према разним истраживањима у Србији, најплаћенији су PR менаџери, програмери, информатичари, адвокати, грађевински инжењери, банкари и апотекари, а најмање конобари, столари, трговци, новинари, магационери, сељаци и умјетници.

Ова истраживања показују да до посла тешко долазе хемијски, шумарски, пољопривредни, саобраћајни, рударски и текстилни техничари, текстилни инжењери и професори разредне наставе, а најбрже се запошљавају фармацеути, програмери, информатичари, затим грађевински и машински инжењери са лиценцом.

Југоисточна Европа

Израз "одлив мозгова" настао је педесетих година прошлог вијека и обично са користи за описивање одласка младих људи. У југоисточној Европи, међутим, то представља нешто сложенији феномен. Овај тренд би често боље могао да се опише као "циркулација мозгова" пошто многи имигранти помажу домаћу економију слањем новца својим породицама.

Многе земље региона покушавају да тај "одлив" претворе у "прилив" комбиновањем државних и приватних иницијатива.

Према наводима из извјештаја UNESCO-а "Наука, технологија и економски развој у југоисточној Европи", број истраживача драстично је опао у протеклој деценији. У великом броју неразвијених земаља и до 70 одсто висококвалификованих стручњака одлази у иностранство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.