Како је Прњавор постао адреса бројних националних мањина: “Мала Европа” путоказ живота

Поједини су бјежали од зла, други трагали за бољим, а многима су се путеви укрстили на простору данашњег Прњавора. Први су, крајем 19. вијека, стигли Италијани, а недуго затим су пристизали и Чеси, Словаци, Пољаци, Украјинци и други чијим је досељавањем и останком међу онима који су већ били ту, своји на своме, та мала средина расла и прерасла у јединствену “Европу у малом”. 

И тако је, по бројности припадника националних мањина, Прњавор већ дуго, дуго и надалеко познат по том називу, а недавно су отишли и корак даље те су на улазима и излазима с територије општине освануле табле на којима с правом пише, на матерњим језицима мањина, “Добродошли у Малу Европу”, а како је све почело годинама већ прича историја.

У историјским записима је остало да на простор прњаворске општине, тада ријетко насељене, крајем 19. вијека, стиже народ из источне и централне Европе. Према појединим подацима, крајем 20. вијека, на подручју Прњавора било је настањено око 20 етничких група те је ова средина називана “Мала Европа” или “Европа у малом”.

Италијани су први доселили 1881. године и то у село Штивор. У јесен 1894, у Маћино Брдо стижу Чеси и према неким вјеровањима, како је објављено и на званичној интернет страници општине, доносе кромпир у БиХ. Подручје бившег прњаворског среза 1892. године настањују Пољаци. Међутим, Влада Пољске је, по завршетку Другог свјетског рата, позвала сународнике који су мигрирали из земље да се врате.

Напуштајући Прњавор, како је записано, говорили су: “Ми смо људи са два срца, једно нам је у Пољској, а друго у распјеваној Босни”.

Прве њемачке породице населиле су се 1888. године, а десет година касније ове просторе почели су насељавати Украјинци. Насељавање Мађара трајало је од 1900. до 1910, а у мањем броју, трагајући за новим домом, долазили су и Словаци, Бугари, Румуни и припадници других народа.

- Долазили су у коњским запрегама доносећи са собом различиту етнологију и етнографију и остављајући заувијек утиснут печат својих обичаја, навика и културе. Заједнички живот на овим просторима, почесто обиљежен и бурним догађањима, створио је амбијент уважавања и толеранције, који је већ деценијама карактеристика Прњавора. Зато с поносом и данас носимо надимак “Мала Европа” - пише то у објави на страници општинске управе. 

И док је крајем 20. вијека на подручју Прњавора живјело чак 19 различитих етничких група данас их је око 12. Већинско становништво чине Срби, затим Бошњаци и Хрвати, а од представника националних мањина најбројнији су Украјинци, Италијани, Чеси, а слиједе Пољаци, Роми, Мађари, Нијемци, Руси, Словаци.

Међутим, већина их воли рећи, према ријечима саговорника “Гласа Српске”, да се не дијеле према националности већ само по томе да ли су добри људи или не. А вријеме је одиграло значајну улогу у томе јер прошле су деценије и деценије откако је претке махом мука натјерала да под овим дијелом неба, често стотинама километара од своје колијевке, саграде нови дом. Ипак, оно што вријеме није успјело, а како то бива у многим другим случајевима, јесте то да им уништи коријене и сваку везу с поменутим колијевкама.

И данас су, тако, потомци првих и свих осталих досељеника на прњаворско тло свјесни својих коријена, обичаја, културе, језика, увјерени да ће и њихови насљедници наставити да исто љубоморно чувају запис о поријеклу и свему што их дефинише, прво као људе, а затим и као Италије, Украјинце, Чехе...

Тиме, како је за “Глас Српске” испричао и Фрањо Ровер, оснивач Удружења Италијана “Штивор”, показују и како је могућ суживот. У Прњавору се, како и у шали каже, људи дијеле на добре људи и лијепе жене.

- Сви су домаћини и нема ту посебне филозофије. Живимо ту, готово вијек и по. Ове године славимо 142 године од доласка Италијана као прве мањине на подручје Прњавора. Заједно дијелимо судбину, свакодневицу. Код нас не постоје друге подјеле. Нисам чуо да неко каже “е, ти си Италијан, Ром”. Сви заједно обиљежавамо нама важне ствари као што је, на примјер, украјински бал или карневал у Штивору. Једноставно, хоћемо да заједнички дијелимо нашу судбину, обичаје. То је знак и суживота и промоција наше општине. То су препознале и неке локалне заједнице, као Бијељина, Угљевик, Лопаре, гдје се организују такмичења ученика у познавању националних мањина. То је јединствен пројекат у региону и ми можемо бити примјер позитивне праксе региону - рекао је Ровер, који је предсједник Савеза националних мањина Републике Српске.

Много има, каже, мијешаних бракова.

- У мојој ближој породици само има седам нација. Све је то иста крв, на крају. Само покушавамо да сачувамо нашу традицију, обичаје, језик, кухињу и то нам, хвала богу, добро успијева. Међутим, исто тако поштујемо све обичаје православаца, Бошњака, Хрвата. Лакше је кад смо сложни. Не занимају ме датуми које ко обиљежава, већ какав си човјек и да заједно дијелимо судбину такву каква нам је. То је свакодневица. И ми смо овдје своји на своме. Националне мањине у Републици Српској, БиХ су највећи амбасадори својих локалних заједница - прича и додаје да и птичице које ће се тек излећи ове године, знају какав је Прњавор.

Задовољство због сарадње с представницима свих националних мањина те пројектима на којима раде и манифестацијама које су већ традиционалне, не крије ни први човјек Прњавора Дарко Томаш.

Говорећи о таблама које су постављене у сарадњи са Савјетом Европе, каже да је на њима исписана и пожељена добродошлица свима и то на  језицима свих националних мањима.

- У насељеним мјестима гдје живе припадници националних мањина имају натписи на њиховим матерњим језицима и на неким мјестима чак и називи како су то некада називали - рекао је Томаш, додајући да, као руководство, увијек настоје да уваже захтјеве који долазе од националних мањина, а да их измишљају.

- Битно је што они желе. Десетак година већ постоји Фестивал националних мањина. Званична интернет страница општине је преведена на неколико језика националних мањина, али ти и неке традиционалне манифестације, попут украјинског бала, машкара у Штивору и Маћином Брду и других. Наша подршка таквим њиховим настојањима да заштите и сачувају своје обичаје, културу и традицију никада неће изостати - поручио је Томаш за “Глас”.

О Прњавору, као мјесту гдје живи далеко највише припадника националних мањина не само у Републици Српској и БиХ већ и у окружењу, исписано је већ много тога, али и сачувано. Тако је на и Википедији објављен дио који је још 1970. године објавио Никодин Слатинац.

- У игри и шали међу нама могли су се чути у исто вријеме српско-хрватски, украјински, чешки, пољски и њемачки језик. Имитирајући једни друге, говорили смо ове језике помало, а посебно смо знали интересантне досјетке, пословице, шале, вицеве па и псовке на свим језицима. Украјински језик нам је био готово познат и ми смо га радо говорили онако на ухо наученог. Обичаји и фолклор су се посебно прожимали и допуњавали између украјинског и домаћег становништва. Колико смо научили само украјинских љубавних и родољубивих пјесама – написао је у часопису “Наш Завичај”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.