Махатма Ганди - Човјек који је инспирисао цијели свијет
Допринос Махатме Гандија, индијског вође нације који се изборио за независност Индије путем ненасилне револуције, људском роду не мјери се мјерилима 20. вијека, већ мјерилима комплетне људске историје.
Гандијева учења постала су и остала инспирација ненасилним покретима у свим дијеловима свијета. Његово дјело нарочито је дјеловало на америчког борца за људска права Мартина Лутера Кинга.
Почетак борбе
Мохандас Карамчанд Ганди, како му је пуно име рођен је у хиндуској породици у мјесту Порбандар у данашњој држави Гујарат 2. октобра 1869. године. Студирао је право на универзитету у Лондону. Након што је 1891. завршио студије права вратио се у Индију и покушао да ради у струци, али у томе није имао успјеха. Двије године касније индијска компанија која је имала пословне односе са Јужном Aфриком запослила га је као свог правног савјетника у канцеларији у Дурбану.
Када је дошао у Дурбан, Ганди је открио како га тамо сматрају припадником ниже расе. Истовремено је био запањен негирањем грађанских и политичких слобода индијских имиграната у Јужној Aфрици. То га је подстакло да се придружи борби за признавање основних људских права за Индијце. Ганди је остао у Јужној Aфрици 20 година, често вријеме проводећи у затвору, а 1896. године напали су га и претукли Јужноафриканци. Од тада се залаже за политику пасивног отпора и некооперације с јужноафричким властима. Сатџаграха
Ганди је сматрао да су изрази пасивни отпор и грађанска непослушност неадекватни за његове сврхе те је он пронашао други израз - Сатџаграха. За вријеме Бурског рата Ганди је организовао санитетску јединицу унутар британске војске, а послије рата вратио се борби за права Индијаца. Основао је Ганди фарму, близу Јоханнесбурга, кооперацијску колонију за Индијце 1910. године. Четири године послије јужноафричка влада учинила је битне уступке Гандијевим захтјевима, као што је признавање индијских бракова.
Aктивирао се у индијској политици 1919. године и претворио претходну неефикасни Индијски национални конгрес у моћну масовну организацију те постао вођа борбе за самосталну Индију. Када су 1919. године у парламенту изгласани тзв. Роњлатт Aцт који су давали индијским колонијалним властима законска овлашћења да оружано дјелују против револуционарних активности, Сатџаграха се проширила Индијом привлачећи милионе сљедбеника.
Масакр и оставке
Демонстрације против Роњлатт Aцтс-а довеле су до масакра над Индијцима који су починили британски војници, а када 1920. године британска влада није успјела да поправи ситуацију, Ганди је прокламовао политику некооперативности. То је имало за посљедицу то да су Индијци који су радили у јавним установама поднијели оставке, индијска дјеца нису похађала владине школе. У цијелој Индији улице су биле блокиране Индијцима који су сједили на њима, а када су одбили да устану полиција их је тукла. Ганди је ухапшен, али је ускоро због притиска јавности био пуштен. У оквиру борбе за економску независност Индије, Гандхи је осмислио сњарај покрет, а убрзо је постао симбол борбе за слободну Индију.
Живио је спиритуалним и аскетским животом проповједника често проводећи вријеме у медитацији. Одбијајући било какво посједовање материјалних добара одијевао се у традиционалну одјећу најсиромашнијих Индијаца и хранио се само поврћем, воћним соковима и млијеком. Индијци су га прогласили свецем и почели га називати Махатма (на санскритском: велика душа), називом који је намијењен само за највеће мудраце. Гандијево залагање за ненасиље, знано још и као ахимса (на санскритском: неповређивање), било је израз животног пута које проповиједа хиндуизам. Ганди је сматрао да ће ненасилним методама показати Британцима да је употреба насиља бескорисна и да ће они тада напустити Индију.
Утицај
Гандијев политички и духовни утицај на Индију с временом је постао толико велик да се британске власти нису усудиле према њему предузимати никакве противмјере. Индијски национални конгрес дао је 1921. године Гандију потпуну извршну власт, али индијско становништво није у потпуности слиједило Гандијеву политику ненасиља, па су га 1922. британске власти привеле и утамничиле. Након што је 1924. пуштен из затвора Ганди се повукао из активне политике, али је 1930. прогласио нови вал грађанске непослушности позивајући Индијце да не плаћају порез. Гандхи је поново ухапшен и пуштен 1931, а 1932. године започео је нови вал грађанске непослушности против Британаца. Био је хапшен два пута и тада је започео штрајк глађу што је била веома успјешна метода борбе против Британаца. Формално је напустио политику 1934. али се поново вратио активном политичком животу.
Махатму је 30. јануара, док је био на путу ка мјесту гдје је обављао вечерњу молитву, напао је и усмртио Натхурам Годсе, хинду фанатик. Гандијева смрт широм свијета доживљена је као катастрофа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
