Мачванска свадба на хајдучки начин
Тек када се види сватовска колона предвођена старосватским момком на виловитом ждријпепцу, затим дјевојке и момци у традиционалним мачванским ношњама, хајдуци са кубурама и "штуцовима", невјеста и младожења - цијела равна Мачва - посматрачу бива јасно колико је велику инспирацију у свом родном крају и међу комшијама имао Јанко Веселиновић за писање свог романа "Хајдук Станко", позоришног комада "Ђидо", "Слика из сеоског живота", "Сељанчице" и других својих дјела.
И у његово вријеме али и ових дана када су чланови КУД-а "Ђидо" из Богатића приказали обичаје мачванске свадбе ова равница између Саве, Дрине и планине Цер - Мачва је киптала од младости, љепоте и поноса. Свака од дјевојака која је била у свадби мирне душе је могла бити Јелица Севићева непребол хајдука Станка Aлексића или Љубица из комада "Ђидо", али и сваки од "хајдука" могао је бити Станко или Ђидо.
Сватови су се окупили код "момачке куће" на хиподрому у Богатићу. Све је наједном личило на доба када се овдје пјевала пјесма "Мој облаче, немој на ораче", када су рзали угојени парипи, шкрипали и пресијавали се на сунцу угланцани фијакери, натпјевавали се дрчни мачвански момци, реско поцикивале моме хајдучке и пуцало се из "штуцова", кремењача и прангија.
По команди јахача огрнутог црвеним плаштом - старосватског момка - сватовска колона је кренула на центру Богатића, гдје је одиграно "младожењино коло", а онда је поворка кренула ка Совљаку - младиној кући. На улазу у Совљак "хајдуци" су поставили бусију. Пуцали су из кубура и штуцова, а онда су ухватили дизгине кумовим коњима. То је био знак да "хајдучке дјевојке" сватове послуже хљебом и медом.
На капији дјевојачке куће, окићене свадбеним вијенцем, будући младожења је, по обичају, првим хицем из кремењаче скинуо јабуку са високог јарбола, након чега су сватови ушли у двориште.
A на домаћиновим столовима: вино, ракија, медовача, уштипци, проја, кајмак, ситни колачи, штрудле, пите, прасеће и јагњеће печење. Ића и пића за све - до миле воље.
Око столова коло и пјесма - нога пред ногу и кајда за кајдом: "Дрино водо, не рони ми аде", "Мој облаче, немој на ораче", бројни напјеви из комада "Ђидо" и пјесме из хајдучких времена.
Када се свечаност приближи врхунцу, па се мисли да ће све наједном пукнути од дерта и весеља, дјевер "купује" младу од њене тројице браће. Након подужег цјенкања браћа пристају да му дају сестру за 15 дуката, а онда је изводе из куће и шаљу је у нови дом.
Онда пјесме: "Одакле си, селе", "Чија фрула овим шором свира", "Промиче момче кроз шибљиче", "весели се кућни домаћине"... Мјехови на хармоникама само што не пукну. Жице виолине и баса већ су то чиниле неколико пута.
Сватови даље иду кроз Глоговац и Црну Бару до Васиног шиба на Дрини. Тамо младожењина мајка (у Мачви се свекрве називају наје) снајку дарује дукатима. A онда? Онда - весеље до зоре уз надметање мачванских момака у скоку удаљ, скоку увис, надвачењу палице, гађању врхова подринских горостасних храстова...
Гледајући сву ову љепоту, раскош и понос Мачвана не може се поново отети утиску - какве ли су тек љепотице биле Јелица Севићева и Љубица, а тек дрчни, храбри и стамени Станко Aлексић и Ђидо? Какви? Па, као и свака данашња млада Мачванка и момак из ове равнице коме су тек изникли брчићи. Такви су били и остали Мачвани у својој равници.
Смотра коња
Окупљање сватова уједно је и својеврсна смотра разних коња, чеза и фијакера мачванских сељака-носталгичара из Дубља, Змињака, Клења, Совљака, Црне Баре, Глоговца, Причиновића, Бадовинаца, Прњавора, Ноћаја... A имало се шта и видјети. Баш тако.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
