Мачке-шпијуни и голубови у пројектилима

Мало ко би могао и да помисли да сасвим обична кућна мачка може да постане експерт за шпијунажу, међутим мудраци из CIA су дошли на управо такву идеју. Шездесетих година прошлог вијека, америчка обавјештајна служба потрошила је више од 20 милиона долара на опремање и обуку "Aкустичне маце", тајног пројекта у којем су мачке постајали покретни уређаји за снимање.

У пројекту је коришћена група посебно истренираних мачака којима су хируршким путем у репове усађени микрофони, антене и батерије. Затим су мачке пуштене да се мувају близу Aмбасаде СССР-а у Вашингтону.

Идеја је била да нико не би посумњао у мачку која би се затекла око ногу групе комунистичких званичника који расправљају о битним питањима за ширење пролетерске револуције, док би уређаји у њеном репу снимали разговор који би се бежичним путем преносио до оближњег пункта у којем би били агенти са најсавременијом опремом за "хватање" сигнала.

План је доживио реализацију, међутим прву мачку која је кренула на "задатак" прегазио је такси, тако да је операција "Aкустична маца" убрзо обустављена.

Међутим, један од најсмјелијих обавјештајних подухвата CIA за вријеме Хладног рата била је операција "Злато", реализована 1953. уз помоћ британске обавјештајне агенције MI6, с циљем прислушкивања телефонских линија совјетског штаба у Источном Берлину.

Било је потребно изградити тунел дуг 450 метара да би се дошло до подземних телефонских жица. За прокопавање тунела требало је шест мјесеци уз неизмјеран ризик, али исплатило се: CIA је за годину дана снимила више од 50 хиљада телефонских разговора.

У чему је онда био проблем? Кртица у британској обавјештајној служби јавила је КГБ-у за операцију "Злато" прије него што је тунел био завршен, па су Совјети све вријеме западњацима потурали лажне информације. Совјети су 1956. године провалили у тунел и затворили га, тако да је цијели пројекат неславно завршен.

Почетком 60-их, када је Хладни рат био у пуном замаху, а страх од комунизма свеприсутан, CIA је предложила план кодног назива операција "Нортвудс". Укратко, план је предвиђао да влада организује и изврши серију терористичких акција у америчким градовима (подметања бомби, отмице авиона, улични нереди, саботаже), а за све то била би окривљена Куба.

То би ојачало подршку јавности за рат против комуниста, што би довело до уклањање Фидела Кастра. Нацрт плана су израдили и потписали чланови Здруженог штаба америчке војске и представили Џону Фицџералду Кенедију, који га није прихватио.

Годинама касније, о операцији "Нортвудс" су се чуле само гласине, али се њено постојање показало као тачно када су тајни планови објављени 1997, у склопу пројекта објављивања докумената повезаних са атентатом на Кенедија.

Шампион бесмислених војних пројеката свих времена осмишљен је у вријеме Другог свјетског рата. Славни бихевиористички психолог Б. Ф. Скинер добио је задатак од америчке владе да покуша да увјежба голубове за употребу у систему навођења пројектила (операција се звала, наравно. "Голуб"). У то вријеме Скинер је био један од највећих стручњака за оперативно прилагођавање, метод који је користио систем награђивања и кажњавања за контролисано понашање.

Имајући у виду сопствену стручност, Скинер је у пројектиле постављао посебно извјежбане голубове. Камера на предњој страни пројектила снимала је путању лета, која је затим пројектована на екран, да  би голуб могао да је види. Јадне птице биле су обучаване да препознају будуће мете, а уколико би пројектил скренуо с курса, кљуцнули би екран. То би одмах забиљежио систем управљања пројектилом и услиједиле би нове координате.

Скинеров буџет је био 25 хиљада долара, а пројекат се показао у мањој мјери успјешним. Међутим, званичници CIA нису могли да се отму утиску да је операција прилично бизарна, па је на крају отказана.

Почетком 60-их америчка омладина је прва почела да експериментише са халуциногеним дрогама, као што је ЛСД, а за њом је кренула и CIA. Операција "Врхунац поноћи" била је једно од најбесмисленијих настојања америчке обавјештајне заједнице, с циљем тестирања дрога као што је "ејсид" и то на грађанима који нису знали да су покусни кунићи.

Пројекат је реализовани у неколико сигурних кућа у Њујорку и Калифорнији. Проститутке су имале задатак да младиће намаме у сигурне куће, гдје су им давани храна и пиће "обогаћени" ЛСД-ом и другим наркотицима. Затим су дрогирани младићи смјештани у просторије са двосмјерним огледалима, кроз која су љекари посматрали њихово понашање.

Ријеч је била о експерименталном програму помоћу којег је покушано да се открије могућност тактичке употребе психотропских наркотика ради лакших сексуалних уцјена противника на терену. Међутим, пројекат је показао сву своју бесмисленост и био је укинут послије само неколико година. Већина докумената у вези са операцијом "Врхунац поноћи" је уништена. Међутим, неколико њих је устало у животу, и "Њујорк тајмс" их је ексклузивно објавио 70-их година.

Звјездана капија

Током пројекта "Звјездана капија", на који је утрошено 20 милиона долара, током двадесет година (између 70-их и 90-их) организовани су бројни парапсихолошки експерименти, у којима је покушано да се утврди могућност "виђења на даљину", односно менталног присуства удаљеним догађајима. Осим тога, тестирана су и вантјелесна искуства и видовитост. Иако су неки од испитиваних постигли резултате и за 15 одсто више од просјека, било је ту и тачног предвиђања важнијих свјетских догађаја (војне и талачке кризе), већина такозваних телепата и видовњака у 80 одсто случајева давала је погрешне одговоре. CIA је 1995. године за сва времена отказала овај пројекат.

превео: Миленко КИНДЛ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.