Лоши зуби и вишак килограма највеће муке малишана

До појаве деформитета код дјеце долази због тога што малишани све чешће, умјесто да трче за лоптом, слободно вријеме проводе за компјутером или гледајући телевизор.

Ако се томе додају и неправилна исхрана, претјерано конзумирање слаткиша, чипса, газираних и енергетских пића, није ни чудо што временом постају све тромији и гојазнији. Тешке торбе и неправилно, погрбљено сједење, неудобна, помодна обућа такође узимају свој данак и све чешће малишане доводе код љекара.

Љекари у РС савјетују малишанима, као и њиховим родитељима, како би се спријечили гојазност, лоше тјелесно држање, а посебно проблем са кривом кичмом, да морају да успоставе правилан начин исхране, те да уведу свакодневну физичку активност. Стручњаци савјетују да дјеци треба ограничити вријеме које проводе испред телевизора и рачунара.

Проблеми

Специјалиста породичне медицине у бањалучком Дому здравља Младен Шукало наглашава да се из године у годину сусрећу са малишанима који имају проблема са локомоторним системом, односно лошим тјелесним држањем, кривом кичмом и равним стопалима.

- Гојазност и стоматолошки проблеми такође су један од највећих проблема дјеце. Нажалост, све више је малишана са прекомјерном тежином и са лошим и кривим зубима - истакао је Шукало.

Нагласио је да је лош стил живљења главни узрок разних деформитета код дјеце.

- Дуго сједење, недовољна физичка активност, те неадекватна исхрана у којој доминирају брза храна и грицкалице најчешћи су узроци здравствених проблема ученика основних, али и средњих школа - казао је Шукало.

Додао је да је веома битно да се за свако дијете при упису у школу обави комплетан систематски преглед, који обухвата физикални преглед по органским системима и психофизичку процјену дјетета, при чему се по потреби укључује и психолог и други консултанти, као што је логопед, уз породичног љекара и стоматолога.

- Неопходно је што раније установити проблем како би се ефикасније и на вријеме ријешио, било да је ријеч о кривој кичми, зубима или претилости - додао је Шукало.

Специјалиста дјечије и превентивне стоматологије др Мирољуб Жерајић рекао је да се у свакодневној пракси све више сусреће са дјецом која имају разне болести зуба.

- Осим урођених деформитета као што су разни расцјепи усне, непца, вилице, који и родитељи одмах уоче и на њих реагују, код дјеце се веома често јављају и неправилности које се утврде тек доласком код стоматолога, а то су најчешће ускост вилица, тјескобност у зубном низу, високо непце, обрнути преклоп - нагласио је др Жерајић.

Према његовим ријечима, већ у најранијем дјетињству веома је важно обратити пажњу на правилан начин исхране, постојање лоших навика и положај при спавању.

- Потребно је правовремено почети са терапијом да би се постигли што бољи резултати, због чега је веома важна добра сарадња дјечијег стоматолога и ортодонта - додао је др Жерајић.

Гојазност

У БиХ скоро двије трећине становника има проблем са вишком килограма. Према броју гојазних људи БиХ се налази на шестом мјесту у свијету, а на другом у Европи.

Према истраживању СЗО, у БиХ је 62,9 одсто гојазних становника и у сљедећих неколико година њихов број ће расти. Нутриционисти наводе да је, уз експанзију брзе хране, један од узрока гојазности јефтина храна која гоји, попут хљеба и тјестенине.

Истраживања су показала и да свако треће дијете у Српској, узраста од седам до 15 година, има прекомјерну тјелесну тежину.

Током систематских прегледа ђака при упису у основну школу уочено је да је гојазност један од најчешћих здравствених проблема код дјеце.

Љекари упозоравају на то да гојазна дјеца имају повећан ризик за настанак великог броја обољења, као што су астма, инфекције коже, поремећаји спавања, болови у зглобовима, повећан крвни притисак, дијабетес, висок холестерол и камен у жучи.

Додају да су узроци гојазности код дјеце сложени и обухватају генетске, биолошке и културолошке факторе, а поред здравствених проблема, гојазност има и психолошке посљедице, јер дјеца са вишком килограма имају мање самопоуздања и самопоштовања.

Да би се спријечила гојазност, љекари савјетују малишанима, али и њиховим родитељима да успоставе правилан начин исхране код дјеце и уведу свакодневну физичку активност.

Деформитети

Према статистичким подацима, око 20 одсто школске дјеце има неки облик оштећења локомоторног апарата урођених или стечених током живота, односно криву кичму, равна стопала и слично.

Према истраживањима, која су обављена у свијету, велики је проценат основаца и средњошколаца са такозваним високим рисом. У питању је "издубљено" стопало, код којег се јасно види унутрашњи свод, а може да се уочи већ код новорођенчета. Најчешће у породици дјеце са таквим стопалом има одраслих чланова са истим проблемом. Међутим, осим проблема са налажењем одговарајућих ципела, не јављају се друге тегобе.

У случају овог деформитета било би добро да се родитељи посавјетују са физијатром или дјечијим хирургом ортопедом. Они ће процијенити да ли је потребно да буду спроведене одговарајуће вјежбе или је довољно само праћење развоја стопала код таквих малишана.

Стопала са спуштеним сводом, такозвани равни табани, такође су честа појава у данашњој популацији. Одлуку о врсти ципела (обичне или ортопедске) које ће носити малишан са оваквим стопалом, као и уложака, уз обавезно спровођење вјежби, мора да донесе љекар специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, односно дечји хирург ортопед.

Стручњаци истичу да је, ако дијете има било какав деформитет стопала, неопходно изабрати одговарајућу обућу. А то може да се уради тек након што се родитељи посавјетују са љекаром специјалистом физикалне медицине и рехабилитације, дјечјим хирургом или ортопедом.

Правилно држање

У школском периоду, нарочито у периодима интензивног физичког раста организма велики значај има добро држање тијела као превентива настанка трајних деформација коштаног система.

Неправилно дуготрајно сједење или ходање, ношење школске торбе у једној руци, ношење неудобне обуће, скривена кратковидост оптерећују кичмени стуб и из лоших навика приликом држања тијела могу да се развију озбиљни деформитети. 

Добро држање тијела представља услов за нормално функционисање плућа, срца, органа за варење и других система.

Правилно држање подразумијева да се глава налази у продужетку тијела, са погледом који је усмјерен право напријед, грудни кош је благо избочен и налази се нешто испред рамена. Рамена су на истој висини, а права линија која спаја центре лијевог и десног раменог зглоба, пролази кроз кичмени стуб. Лопатице су приљубљене уз леђа и налазе се на истој висини и растојању од кичме. Кичмени стуб посматран са стране показује три благе физиолошке кривине (вратну, леђну и слабинску), а са задње стране кичмени стуб је цијелом дужином прав (од потиљка до тртичне кости) и дијели тијело на двије јединке и симетричне половине. Добро држање тијела имају дјеца са правилно и сразмјерно развијеном мускулатуром. Нажалост, само мали број дјеце правилно држање одржава без посебне контроле.

Лоше држање

Карактеристика неправилног држања тијела је да промјене ишчезавају приликом свјесног мишићног затезања. Ако се дијете упозори да лоше држи тијело, оно ће са лакоћом да се исправи.

Код лошег држања најчешће је изражена слабост кичменог стуба, што је условљено слабошћу раменог појаса, кукова, зглобова кољена или стопала. Сматра се да двије трећине школске популације има лоше држање тијела.

Лоше држање код ученика треба да буде јасно дефинисано и прецизно одређено. Утврђивање типа лошег држања тијела подразумијева, поред посматрања, и велики број мјерења која показују колика су одступања од нормалног, односно који је степен деформитета присутан. Када се утврди која је неправилност најизраженија, по њој лоше држање добија назив. Тјелесни деформитети настају усљед деформација кичменог стуба, слабости леђно-лопатичне мускулатуре, деформације грудног коша, карличног појаса и доњих екстремитета.

Правилно сједење

Добросједећи положај подразумијева такозвани екстендиран положај кичме (дијелови тијела су у правилном односу), при чему се њен торакални дио наслања на наслон столице, глава се налази у продужетку кичменог стуба са погледом усмјереним према напријед, а сједни дио је потиснут назад. Наткољенице се ослањају на сједећу површину најмање са двије трећине своје дужине и са поткољеницама чине прави угао. Стопала су паралелно постављена и цијелом се површином ослањају на под. Одмарајући положај дјетета при сједењу подразумијева благо савијене руке у лактовима, шакама и дијелом подлактица које се ослањају на површину клупе, односно радног стола.

Кичмени стуб

Најпознатији деформитети кичменог стуба су: кифоза, лордоза, кифолордоза, сколиоза, округла леђа и пљосната или равна леђа. Ова патолошка искривљења кичме настају усљед повећања физиолошких кривина изнад дозвољених граница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.