Лоше школе или лоши ђаци, коме звоно звони на узбуну

Да проблеми у комплетном систему образовања у Српској, како и у цијелој регији постоје, не споре ни надлежни. Кажу да се реформа школства врши постепено, корак по корак, те да је то процес који непрекидно траје.

И тако док реформа образовања иде полагано, млади у Српској уче непотребне ствари, почев од основног, кроз средње, па све до високог образовања. Иако преоптерећени, њихово знање и писменост су далеко испод просјека њихових европских вршњака.

Темељ образовања

Стара изрека каже да велике проблеме треба рјешавати у коријену, а њоме би требало да се руководе и они који учествују у систему образовања и његовој реформи.

Предшколско образовање се готово свагдје у свијету сматра темељом надградње. Код нас улагање у образовање почиње тек када се сједне у школске клупе.

Истраживања УНИЦЕФ-а показују да је рана стимулација током прве године живота најважнија, а да су прве три године живота база за даљи развој и учење.

Предшколско образовање у Српској није на нивоу разумијевања важности и потреба, а у њему најприје треба промијенити социјално-медицински модел, који је остатак из прошлог вијека и старог система.

Директор Републичког педагошког завода РС Мирко Бањац каже да је предшколско образовање стављено у систем обавезног васпитања и образовања доношењем Закона о предшколском васпитању и образовању и новог Програма предшколског образовања.

Додаје да ту и даље има проблема јер општине у РС нису у стању да обезбиједе и спроведу програме.

- У већим општинама у Српској ограничен је и простор смјештаја дјеце у предшколске установе, због чега испаштају малишани - рекао је Бањац.

Оцјена није мјера знања

Послије предшколског, слиједи обавезно основно образовање, чија је реформа увијек у тијесној вези са реформом предшколског, али и са реформом наставног кадра у школама.

Према ријечима Мирка Бањца, главни проблем када се ради о основном образовању у Српској, јесте погрешан приступ учењу.

- У идућем периоду морају да се одиграју значајне промјене у учионици, односно промјене у приступу према знању и квалитету васпитно-образовног рада - казао је Бањац и додао да ће се у другом полугодишту ове школске године спровести вредновање рада четвртине школа у Српској, како би се коначно установило какво знање имају наши основци.

Каже да се школа вреднује по томе колико је знања дала ученицима.

- Оцјена никада није адекватна мјера знања - истакао је Бањац и додао да у школама влада “инфлација” високих оцјена, коју је потребно зауставити што прије, да се у каснијем образовању не би појављивали проблеми.

Директор бањалучке Основне школе “Ђуро Јакшић” у Шарговцу рекао је да у основним школама има много предмета који су преобимни и непотребни ученицима.

- Предмет друштво у петом разреду је веома опширно, а  градиво заморно. Иста ситуација је и са техничким образовањем у каснијим разредима - рекао је Томић и додао да у основном образовању има уџбеника који нису прилагођени узрасту ђака.

Додао је да је хитно потребно спровести реформу уџбеника за основно образовање.

 Погрешни методи учења

У Истраживачкој станици Петница код Ваљева, која окупља најталентованије ђаке из Србије и региона, више се знања стекне за 15 дана него у школама за цијелу годину.

Директор Петнице Вигор Мајић за “Глас Српске” је открио због чега ученици у основним и средњим школама у Србији, али и у Српској, гдје је ситуација готово иста, не стичу довољно квалитетно знање у школама.

- Постоји много разлога, но осврнућу се на оне где се паметном и одлучном образовном политиком могу учинити видљиви успеси. Тако, на првом месту треба да се одреде јасни образовни стандарди, минимална и оптимална знања које би ученик требало да понесе из сваког разреда и на завршетку сваког образовног периода - казао је Мајић.

Он је нагласио да су садашњи наставни програми преопширни, због тога што превелику улогу у њиховом стварању имају професори универзитета, који пресликавају своју ужу област у што је могуће већем обиму на наставни програм.

- У школама имамо преопширно градиво које код највећег дела ученика изазива страх и одбојност, и руши мотивациону основу, без које нема никаквог даљег напретка - истиче Мајић.

Сматра да би много паметније било драстично редуковати градиво на једну четвртину или петину и онда омогућити да се кроз расположиви фонд часова сва дјеца са њим упознају.

- Градиво треба максимално ослободити “математизације”, јер је сулудо да се физика и хемија уче кроз бубање математичких формула и решавање задатака. То је екстремно погрешан метод учења, тако важних и лепих наука! Aли у нашим школама је доминантна пракса. Слично се дешава са “граматизацијом” у настави матерњег и страних језика, а аналогних застрањивања имамо и у настави других предмета, па чак и физичког васпитања - каже Мајић.

Он истиче да у Петници нема “потребног знања”, те да они немају никакав наставни “план и програм”, нити ће дозволити да га икада имају.

- Ми чинимо једну опасну јерес, а то је да верујемо да су деца која похађају наше програме паметна, бистра, рационална, те да умеју сама да процењују шта и колико би било добро да науче - истиче Мајић.

Истиче да у Петницу не долазе само генијалци и таленти, него дјеца са оцјенама које у школама нису најбоље.

- Петница је “образовна аномалија” која може добро комуницирати само са наставницима, који се искрено труде да разумеју и поштују децу. Са ученицима који долазе у Петницу сви лепо сарађујемо на обострано задовољство, а резултати не изостају - казао је Мајић.

Додаје да су оцјене савршено непотребне добром наставнику и да је несхватљиво истраживање по којем више од 90 одсто тинејџера у Србији наводи да се боји математике.

Како повећати квалитет наставе?

Мајић каже да највећи број наставника у Србији и Српској ради по уџбенику, а да се аутори и издавачи уџбеника труде да направе што већу, дебљу, тежу, детаљнију и шаренију књигу, која обухвата прописани програм, али га увијек далеко превазилази.

- Мој први савет наставнику је да добро и пажљиво прочита документ којим државна администрација прописује наставни програм. Видеће да је тамо далеко мање садржаја него у уџбенику. Затим, нека елиминише у захтевима све сувишне ствари, нека сведе наставу на најбитније и најважније елементе, које вреди познавати цео живот - истакао је Мајић.

Додаје да оно дијете које хоће више то може и треба да ради кроз школске секције.

- Немојте предавати по уџбенику, закон вас на то не обавезује, обавезује вас само да имате и користите уџбеник. Рецимо као подметач за саксију са цвећем - поручује наставницима директор Петнице.

Директори средњих школа у РС кажу да су се до сада сусретали са различитим искуствима знања основаца.

- Ученици који заврше основну школу са одличним успјехом веома често у средњој школи имају лоше оцјене. Мали је број оних који настављају да буду одликаши послије завршене основне школе - кажу они и истичу да иако се посљедњих година стално нешто критикује, нико ништа конкретно не предлаже како би се исправило лоше знање основаца.

- Наставници који раде са ученицима упознати су са евентуалним потешкоћама ђака при учењу и само они треба да иницирају промјене садржаја у уџбеницима - каже директор Медицинске школе у Бањалуци Слободанка Ђукић.

Знање ученика испод просјека

Aко узмемо међународна тестирања, као праве параметре у оцјени стварног знања ученика у Српској, онда су резултати више него поражавајући.

Уз све реформе које су у току и све оне које су у најави, остаје широко поље нашег образовног посрнућа, које се рефлектује од основне школе па све до факултета.

Да је знање ђака у БиХ из математике, географије, биологије, физике и хемије испод међународног просјека, показало је и међународно истраживање TIMSS 2007. године (Трендови у међународном испитивању образовних постигнућа из математике и природних наука) које је спровео Међународни истраживачки центар из Бостон колеџа.

Просјек скале био је 500 бодова, а ученици из БиХ који су прије три године тестирани из математике су просјечно остварили 456 бодова, док је резултат из природних наука нешто бољи и износи 466 бодова, што је БиХ сврстало на 27. мјесто у укупном поретку 59 тестираних држава.

Ђаци из БиХ били су лошији од својих вршњака у Србији, Румунији и Бугарској.

PISA тестирање је OECD-ов програм (Программе фор Интернатионал Студент Aссессмент - PISA) који се спроводи у ЕУ земљама и земљама партнерима, у правилу индустријским земљама и односи се на оцјену способности петнаестогодишњака за наставак њиховог школовања и њихове опште припремљености за изазове у друштвеном животу.

- PISA тестови се још не раде у Српској, нити у БиХ. У 2009. години ово тестирање рађено је само у Словенији и Хрватској, од бивших југословенских република - казао је помоћник министра просвјете и културе РС Мирослав Бобрек.

Према његовим ријечима, TIMSS тест који је рађен 2007. године у БиХ показао је да је знање ученика испод просјека. Додао је да је идуће тестирање планирано за 2011. годину.

Регион и Европска унија

Србија је први пут на PISA тестирању учествовала 2003. године када је заузела од 33. до 37. мјеста у конкуренцији 41 земље. Три године касније Србија је била на 41. мјесту у конкуренцији 57 земаља.

PISA тестирање први пут у Хрватској рађено је 2006. године, а резултати су показали да се од 57 земаља Хрватска нашла на 26. мјесту по математичкој писмености, а на 36. мјесту по писмености.

У све три категорије водећа мјеста на љествици заузеле су Финска, Кореја и Хонгконг, а у појединим категоријама за прва три мјеста борили су се и Канада и Кинески Таипеи.

Финска је земља која већ годинама постиже најбоље резултате у свим такмичењима, због тога што је, како сматрају поједини аналитичари, наставни кадар управо оно што Финску издваја од других држава, јер код њих професори не стижу са факултета на којима су се бавили проучавањем науке коју ће предавати, већ су то радили само трећину времена, а све остало вријеме су проучавали и вјежбали моделе подучавања.

Реформа образовног система

Помоћник министра за просвјету и културу РС Мирослав Бобрек рекао је да се реформа образовног система одвија непрекидно и има за циљ да млади људи по стицању дипломе буду стручни и тражени у одабраном позиву.

Према његовим ријечима, доношењем више од двадесет закона, те бројних подзаконских аката, створени су правни предуслови за озбиљну реформу образовног система у Српској.

- У протекле четири године завршена је реформа средњег стручног образовања и захваљујући њој значајно је унапријеђена практична настава, а започете су активности и на реформи гимназија - казао је Бобрек.

Он је нагласио да су Стратегијом развоја образовања РС предвиђени општи циљеви за праћење напретка у реформским процесима.

- Потребно је подићи ниво квалитета образовања и побољшати резултате учења код ученика и студената, а у првом реду кључне су компетенције као што су општа писменост, математичке и природне науке - казао је Бобрек.

Реформски процеси

Од 2006. до 2010. године у Републици Српској усвојени су реформски закони за основно васпитање и образовање, Закон о средњем образовању, Закон о високом образовању, Закон о предшколском васпитању и образовању и Закон о образовању одраслих. Такође, усвојена је и Стратегија развоја образовања за период 2010 - 2014 године.

Резултати реформи

Организација за економску сарадњу и развој (OECD) која је организатор PISA тестирања, анализирала је резултате од 1960. до 2000. године и дошла до закључка да су све добре реформе образовања довеле до добитака који су били неупоредиво већи од цијене реформи. Конкретно, ако једна земља подигне успјех за 47 поена, онда јој се економски раст увећава за један одсто.

Када наставник тражи грешку

За разлику од Финске, гдје наставници подстичу дјецу на креативности, код нас је често у пракси присутно запостављање и “уништавање” талентоване и интелигентне дјеце.

Психолози упозоравају да, иако се сматра да су дјечије природне способности “неуништиве” и трајне, чињеница је да су оне јако промјенљиве.

- Сва дјеца са високим коефицијентом интелигенције имају проблем досаде на монотоним часовима. Велики број наставника то квалификује као непристојност у најмању руку. И тада почиње драма. Када наставник испитује такво дијете, углавном од њега тражи више него од других, тражи оно што дијете не зна по сваку цијену како би га казнио. Када дијете види да га наставник сматра лошим и да му тражи грешку, каква једино може бити његова реакција? Нема сумње да ће такво дијете или повући се и затворити или ће почети испољавати негативно понашање. Добри резултати ће изостати, иако је темељ добар - упозоравају психолози.

Истичу да је научно потврђено да ће наставници који траже из ко зна ког разлога “грешку” и “неуспјех” код дјетета, заиста и тежити да ту “грешку” и “неуспјех” и добију и да ће, на велику жалост, у већини случајева, у томе и успјети.

Ефекти ће бити катастрофални. Дијете које има капацитет је дестимулисано, школа на губитку, али сујета наставника на добитку. Ово је једна од најчешћих грешака у односу наставника према ученику, која је рак-рана образовног система код нас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.