Лопте и лутке пале у заборав

Цвија Мркоњић
Лопте и лутке пале у заборав

Интернет је данас постао дио свакодневице, а данашњи малишани се већ и прије поласка у школу са великом сигурношћу крећу кроз мрежу.

За многе од њих рачунар без интернета је бескористан, они одрастају уз интернет, он је ту откад знају за себе и подразумијевају његово постојање и коришћење. Гледање цртаћа, играње са другарима, трчање за лоптом, читање и све оно чиме су се забављале генерације прије само неколико година, сада је у заборав потиснула "свемогућа машина". Интернет дјеци омогућава брз и једноставан долазак до информација, читање широког спектра садржаја, играње игрица, па чак и виртуелна дружења са вршњацима. Нове генерације малишана врло често знају да користе рачунаре прије него што одбаце пелене, а већ у нижим разредима основне школе у модерну технологију се боље разумију од родитеља.

Строже контроле, већа безбједност

Стручњаци истичу да је неопходно строже контролисати дјецу која користе интернет, ограничити им вријеме које проводе испред рачунара и упознати их са негативним странама виртуелног свијета. Осим што је заиста вишеструко користан, са интернета вребају и бројне опасности.

Омбудсман за дјецу РС подсјећа да је примарна обавеза родитеља да брину о здравом одрастању своје дјеце, што у модерно вријеме укључује и заштиту малишана од насиља и злоупотреба путем интернета.

- Родитељи би требало да буду сигурни да њихово дијете разумије основна правила заштите безбједности и приватности на интернету, да дјеца разумију да су корисници друштвених мрежа не само њихови пријатељи, већ и они који се лажно представљају и могу имати лоше намјере - објашњавају из те институције.

Родитељи својим примјером треба да покажу дјеци да у коришћењу друштвених мрежа треба да буду опрезна и бирају садржаје и информације које ће подијелити.

- Иако према постојећим правилима млађи од 13 година не могу отворити своје профиле на "Фејсбуку", стварност упозорава да је на друштвеним мрежама све већи број дјеце узраста испод дозвољене границе - истичу у овој институцији и додају да родитељи све чешће сасвим малој дјеци отварају профиле, заборављајући да су их тако изложили различитим опасностима и да тако угрожавају њихову приватност.

Закључак је да је најефикаснија заштита учење најмлађих о предностима и ризицима ове комуникације, јер само дјеца која су довољно информисана могу да се заштите.

Психофизички развој

Истраживање тима стручњака из Шведске, САД, Мађарске и Италије показало је да дјеца читају све мање и лошије због играња компјутерских игрица и због запостављања класичних књига. Истраживање је показало да су дјечаци много више назадовали у читању него дјевојчице, јер проводе више времена играјући игрице, а како се повећава број дјеце којој је играње игрица врхунац забаве, опада квалитет читања. Утврђено је да читање иде боље дјеци у мање развијеним срединама, јер је мања вјероватноћа да породица има рачунар.

Иако многи сматрају да је књигу, њен мирис и шуштање страница немогуће замијенити новом технологијом, евидентно је да на књиге пада дебели слој прашине.

Одраз негативног утицаја рачунара и интернета на развој дјеце види се и у опадању њихове физичке активности, што доводи до лошег тјелесног држања, кривљења кичме и проблема са видом.

- За правилно одрастање дјеце неопходно је што више физичке активности, здрава исхрана те развијање позитивних ставова о животу и здрављу уопште - каже специјалиста породичне медицине у бањалучком Дому здравља доктор Младен Шукало.

Неактивност доводи до гојазности, асоцијалности, а често и до агресивности. "Кластерско истраживање вишеструких показатеља социјалног и здравственог стања дјеце и жена у РС у 2006. години", које је спровело Министарство здравља и социјалне заштите, показало је да је готово једна четвртина дјеце преухрањена. Према резултатима истог истраживања поновљеног 2011 - 2012. године, утврђено је да је 16,4 одсто дјеце преухрањено, а 5,2 одсто гојазно.

Истраживање ухрањености дјеце основношколског узраста посљедњи пут рађено је 2003. године, а обухватало је 14 школа са подручја Бањалуке и показало да повећану тјелесну масу има 21,4 одсто основаца, као предгојазно оцијењено је 13,1 одсто ученика, а као гојазно 8,3 одсто ђака. Прекомјерна тјелесна маса и гојазност код дјеце и адолесцената представља растући проблем како у свијету, тако и код нас. Ова дјеца имају повећан ризик од настанка великог броја обољења која понекад дуго остану непримијећена, као што је повећан крвни притисак, дијабетес мелитус тип 2, висок холестерол или камен у жучи.

Болест новог доба

Стручњаци упозоравају да су интернет, видео-игрице и рачунари нове "болести зависности" 21. вијека те да, упркос бројним могућностима и предностима које рачунар има у данашњем друштву, све више људи постаје "зависно" од рачунарских апликација. Додају да је недавно једно дијете за шест мјесеци повећало своју килажу за скоро 20 килограма због играња игрица.

Психолог Александар Милић каже да се данас често сусреће са родитељима који траже помоћ за дјецу која проводе много времена користећи рачунар.

- Најчешће је ријеч о студентима и средњошколцима који ми кроз разговор кажу да ноћи проводе на друштвеним мрежама или играјући игрице, па ујутро не могу да устану и не могу да обављају свакодневне активности - наводи Милић.

Ријеч родитеља

Упркос упозорењима стручњака, већина родитеља сматра да се подиже велика прашина око нечега што је само извор забаве или корисних информација.

Родитељи и сами признају да много слободног времена проводе сурфујући по интернету, јер им то омогућава и информисање и дружење.

- Друштвене мреже су идеалан начин да останем у контакту са родбином или пријатељима који живе у другим земљама. Мислим да нема ништа лоше у томе што објављујем слике своје дјеце да их они могу видјети - увјерена је мајка која није жељела да објавимо њено име.

Додала је и да њен десетогодишњи син већ има налог на једној од друштвених мрежа, а ускоро би могла да испуни ту жељу и шестогодишњој кћерки.

Ипак, има и оних који се противе дигиталном добу и сматрају да дјеца што дуже треба да остану дјеца и да се играју играчкама, а не уређајима.

Мобилни телефони

Употреба мобилних телефона постала је увелико раширена у основним школама још прије десетак година, а овај уређај више није ријетка појава ни у рукама дјеце предшколског узраста. Овај тренд изазива бројне проблеме, а забрињавајућа је чињеница да се због нове моде дјеца која немају мобилни телефон осјећају мање вриједном. Школарци телефоне користе и за снимање вршњачког насиља, а стручњаци константно упозоравају да млађи од 12 година не би смјели из више разлога да користе ове уређаје.

Педофилија

Полиција све чешће има посла са педофилима који врбују дјецу путем друштвених мрежа, које им омогућавају потпуно несметан приступ информацијама о дјеци и њиховим фотографијама. Углавном под лажним именима, али неријетко и са правих профила педофили остварују комуникацију са дјецом путем коментара или приватних порука. Осим преписке у виртуелном свијету, они на овај начин уговарају мјесто састанка и сусрет са дјететом, што директно угрожава безбједност најмлађих, јер никада са сигурношћу не могу знати ко се налази с друге стране екрана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана