Лопови из криминалне дружине Пинк Пантер не познају вјеру и нацију

И тако су криминалци са Балкана искористили прилику, и постали најозлоглашенији крадљивци драгоцјености. Интерпол их је назвао бандом "Пинк Пантер".

Сваки члан ове дружине свој дио "посла" радио је до танчина испланирано, прецизно и савршено. Aтрактивна дјевојка заводила је сина власника златаре у Риму, како би сазнала гдје тата има сеф, а у сефу драгоцјености. Златарев син, заљубљен до ушију, открио је и да отац златар тражи раднике за реновирање куће. Чланови "Пинк Пантера" успјели су да се докопају уговора о реновирању. Возач, који ће послужити за бијег, недјељама је пажљиво скицирао распоред сваке једносмјерне улице и знака "стоп" у центру Рима. A члан банде задужен за провалу у сеф - растом најнижи од свих - сакрио се у велику кутију са двоструким дном, која је служила као спремиште за алат, и коју су чланови банде преобучени у раднике оставили на балкону спаваће собе, гдје се налазио сеф.

Срећа прати храбре, а изгледа и лопове: патуљасти лопов није морао нимало да се мучи око проваљивања у сеф, јер га је други златарев син игром случаја оставио незакључаног 15-ак минута, сасвим довољно за крађу дијаманата који су били у њему. Провалник је затим побјегао у оближњу улицу, гдје га је чекао возач. Вративши се у изнајмљени стан близу аеродрома Фјумичино, дружина је прославила успјешно обављен посао.

Све ово личи на дјелић сценарија "Оушнових 11". Међутим, ова пљачка из 2001. године, коју је до најситнијих детаља описао возач, иначе специјалиста за дијаманте који говори неколико језика, управо је она врста храбре пљачке коју је дружина лопова из бивше Југославије изводила тако често да су их готово немоћни званичници Интерпола прозвали "Пинк Пантер". Од 1999. године, ова група је у више од 160 пљачки у најмање 26 земаља опљачкала накита у вриједности од 340 милиона долара.

"Пинк Пантери" успјели су да реализују неке уистину спектакуларне пљачке: 2007. два аутомобила са неколико мушкараца ушли су кроз стаклена врата у предворје трговачког центра у Дубаију, и брзином муње из златаре однијели накит у вриједности од 3,4 милиона долара.

Три године раније, два мушкарца и двије жене опљачкали су златару у Токију. Плијен - драгоцјености вриједне 30 милиона долара, што је била највећа пљачка у историји Јапана.

Два члана "Пинк Пантера" 2003. године су украла накит у вриједности од 37 милиона долара из златаре у Лондону. До сада је пронађен само дио плијена, мада је полиција успјела да се докопа прстена са плавим дијамантом од 2,32 карата сакривеног у кутији за крему за лице, која је припадала дјевојци једног од пљачкаша.

Многи будући чланови групе прошли су ратиштима бивше Југославије, и искористили безакоње које је владало широм Хрватске, БиХ и Косова. Успут су научили како да се понашају у екстремно опасним ситуацијама и доносе одлуке на лицу мјеста, а временом су превазишли међусобне националне и вјерске разлике у сврху заједничког интереса - брзог богаћења на непоштен начин.

Према подацима Интерпола, већина "Пантера" су Црногорци. Разумљиво, јер бруто друштвени производ ове земље је исти као и у Либану и Боцвани.

Међутим, многи погрешно мисле да у банди "Пинк Пантер" влада нека строга хијерархија са тачно распоређеним дужностима и обавезама. Ријеч је о лабаво повезаним групама које углавном самостално раде, и међусобно сарађују размјеном корисних података.

- Постоји неколико тих дружина. Свака се састоји од пет или шест чланова. Више од шесторо није добро, јер плијен мора да се дијели на више дијелова. Најважније је да постоји међусобно повјерење - каже Никола, возач који је учествовао у пљачки у Риму 2001.

Прије реализације неког "посла", група настоји да прикупи што је више могуће података о мети. То се може урадити на софистициран начин, преко "инсајдера" који дотури информацију о систему обезбјеђења дотичне златаре, или једноставније - путем вишедневног осматрања. У банди се обично налази и дјевојка, која заједно са мушким чланом групе посјећује златару у извидничкој мисији.

Један од лопова, по националности Хрват, који се сада бави легалним пословима, присјећа се како је радио са групом Црногораца и Срба које је срео у Лозани:

- Течно говорим француски, па сам тако навратио у многе златаре, постављао наизглед безазлена питања, осматрао и препознавао слабе тачке у њиховом обезбјеђењу, а да нико није ништа посумњао. Моја тадашња дјевојка била је из богате породице у Бечу, и доста ми је олакшала посао, а да то није ни знала. Некада ми је давала новац да јој купим скупе наушнице или огрлице. A послије отприлике мјесец дана, момци из дружине би лако и брзо опељешили златару - прича он.

- Добро организована пљачка треба да траје највише 20 секунди. У случају да имамо посла са квалитетнијим системом обезбјеђења и већим присуством полиције, обавезно организујемо лажне узбуне или активирамо аларм у близни како би одвратили пажњу - прича Зоран, српски криминалац од каријере.

Без лажне скромности, истиче да је извео неколико већих пљачки у Холандији:

- Прва ствар коју сам учинио кад дођем у Холандију је та да набавим добар ауто, по могућности BMW из серије 5, са куком у задњем дијелу. Та кука је веома корисна када се вози "у рикверц" и пробија аутомобилом у унутрашњост златаре коју хоћу да опљачкам. Моћан аутомобил је потребан ради брзог бјекства са мјеста "радње" и од полиције. Међутим, неколико пута су златаре имале импрегнирано стакло, тако да се аутомобил једноставно одбио од њега. То је било веома непријатно - прича Зоран.

Као и њихове пљачке, "пантеровци" могу бити углађени или груби. Роко, некада припадник Aрканових "Тигрова" а сада "доктор" за крађу скупоцјених сатова, изгледа као класични плаћеник из 90-их: обријана глава, неколико тетоважа и дубоки, храпави глас. Међутим, он посједује одлично знање из европске политике и историје Црне Горе, а прошао је више од пола свијета - био је чак и у рудницима дијаманата у Сијера Леонеу.

Никола, возач из пљачкашког "послића" у Италији, његује прилично академски стил. Течно говори енглески, чешки, словачки и пољски, а не иду му лоше ни италијански, француски и шпански.

Језици

Чланови мреже "Пинк Пантера" труде се да науче што више језика, јер знају да је познавање језика важно оруђе за прикупљање информација о будућој мети пљачке у страној земљи, те велика помоћ при бијегу и непримјетним преласцима границе.

превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.