Лондон вага тајну Титовог сефа

Лоцирање је могуће по жиговима на драгоцленостима

Тридесет килограма злата у полугама, грумену и праху, више од 2.600 златника, предмети од злата, брилијаната, дијаманата и бисера, укључујући круну краљице Марије, златни медаљон са њеним ликом и ликом краља Александра, као и привезак са фотографијом Романових, нумизматичка збирка, посуђе од сребра и злата, ордени Карађорђеве звијезде...

Све то и даље чека у врећама, у трезору Народне банке, на београдској Славији, да се заврше судски поступци који би доказали да су њихови власници чланови династије Карађорђевић. А да би поступци били окончани, насљедници краљевске породице, упркос повременим несугласицама, морају да сједну, договоре се и заједнички наступе пред судом, да би се идентификовало шта је тачно коме припадало. За то је потребна помоћ неке релевантне стране аукцијске куће, попут "Сотбија", пишу "Вечерње новости".

Уколико то не ураде, сва је прилика да ће ствари и даље остати запечаћене у државном сефу. Зато су у току преговори.

Пошто је Први основни суд у Београду прије извјесног времена одбио захтјев адвоката насљедника краљевске лозе да се ова имовина изузме из оставинске масе Јосипа Броза Тита, као што је одбио и захтјев маршалових насљедника да им било шта врати, поставља се питање шта ће бити са овим драгоцјеностима. Њих је открила и пописала комисија коју је прије три године формирао предсједник Томислав Николић. Већина ствари из чувеног "депоа 555", познатог као "Титов сеф", има жиг који указује да су припадале краљевској породици: краљу Александру и краљици Марији, али и кнезу Павлу и кнегињи Олги. То, уосталом, потврђује и извјештај судског вјештака Рајка Дупала.

"Депо 555" формиран је послије Титове смрти од ствари које су нађене код њега. Пописала их је Комисија и на основу одлуке Предсједништва СФРЈ од 30. марта 1982. предате су на чување Трезору НБС са ознаком "државна тајна". Ову ознаку скинуо је, у фебруару 2013, предсједник Николић, на предлог Комисије коју је предводио проф. Оливер Антић. Комисија је тад децидирано навела да покретности из овог сефа не спадају у Титову заоставштину и подржала налаз вјештака да је то било власништво Карађорђевића.

Ове ствари породица Карађорђевић потражује не само у поступку реституције, већ и у оставинским поступцима послије смрти краљице Марије, кнеза Павла и кнегиње Олге, покренутим прије двије године. Оставински поступак иза смрти краља Александра окончан је још 1938. и њиме су подјељене краљеве непокретности, а насљедници су три сина.

"Да би имовина могла да се врати наследницима и подели, прво је потребно да се индивидуализује шта је припадало краљевском, а шта кнежевском брачном пару", каже Зоран Живановић, заступник престолонасљедника Александра Карађорђевића.

Ово је веома тешко због протока времена и нестанка документације, а посебно с обзиром на то да нико из саме династије не може да препозна предмете. Кнегиња Јелисавета и њен брат, кнез Александар, јер су тада били дјеца, а остали насљедници краља Петра и принчева Томислава и Андреја јер су рођени касније, у иностранству.

"Једини начин да успе да врати своје наслеђе породица Карађорђевић има ако склопи споразум и међусобно се договори", сматра Живановић.

Са њим се слаже и Душанка Суботић Хомен, која заступа принцезу Јелисавету и насљеднике принчева Томислава и Андреја:

Насљедници би требало да изађу са заједничким предлогом суду да се доведу стручњаци аукцијске куће "Сотби" или неке друге велике куће. Они могу тачно да лоцирају по жиговима на накиту и другим драгоцјеностима ко је то израдио, када је продато и коме. Све велике куће и драгуљари имају архиву деценијама уназад.

По ријечима Суботић Хомен, судећи по пописима комисија, златне полуге имају знак - слово А, што значи да су вјероватно припадале краљу, који је, иначе, имао више рудника код Неготина. Поједини комади накита имају ознаку М, из чега се може закључити да су припадали краљици. Све оно што је купљено послије 1934, односно краљевог убиства у Марсељу, по својој прилици припадало је кнежевском пару, јер је краљица тада живјела у Енглеској, а у Белом двору су били кнез Павле и кнегиња Олга.

Када стручњаци утврде шта коме припада, насљедници ће моћи да потражују конкретне ствари у оставинским поступцима иза оних којима су припадале.

Адвокатица Душанка Суботић Хомен нашла је неке рачуне из којих се види да је кнез Павле куповао накит супрузи. Претпоставља се и да би вредна нумизматичка збирка могла да буде његова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.