Људска права и слободе и даље у другом плану

Главна канцеларија Омбудсмана БиХ у Бањалуци у току 2013. године запримила је 876 нових жалби, док је из ранијих година пренесено 296 жалби, тако да у овој институцији раде на укупно 1.172 жалбе. У току године ријешено је 913 жалби, те упућено 117 препорука.

- Забиљежен је тренд пораста броја жалби на кршења права од стране судова и странке се омбудсману најчешће жале на дужину трајања судских спорова и неефикасност извршења судских одлука - саопштено је из ове институције.

Омбудсман БиХ надлежан је за заштиту права физичких и правних лица на територији БиХ те на основу жалби издаје препоруке надлежним органима како би се предузеле мјере с циљем отклањања повреда права или слабог функционисања управе.

Највише жалби у Канцеларији омбудсмана у Бањалуци је у току 2013. године запримљено из надлежности Одјељења за грађанска и политичка права, а оне се најчешће односе на слабо функционисање управе, правосуђа, немогућност приступа информацијама те владиним и министарским именовањима.

- Највише жалби из области економских, социјалних и културних права забиљежено је у области рада и то због повреде права приликом заснивања радног односа, неисплаћивања плата и отпремнина као и неуплаћивања доприноса за ПИО - саопштавају из главне канцеларије Омбудсмана БиХ.

Повећан је и број жалби на рад полиције што указује на потребу предузимања додатних мјера јер национални механизми нису преузели обављање дужности након окончања међународних мисија.

- Институција Омбудсмана у 2014. години посвећује посебну пажњу раду полиције и стању у затворима којима су ограничени капацитети - закључују у Омбудсману БиХ.

Наглашавају и да је неопходно наставити активности на заштити вјерских слобода те додају да су права избјеглих и расељених лица, тражилаца азила и националних мањина знатно угрожена јер се ова лица углавном налазе у стању социјалне потребе суочена са озбиљним егзистенцијалним потешкоћама.

- Мјерама социјалне политике се не превенира сиромаштво иако је БиХ прије десет година усвојила Стратегију смањења сиромаштва којом је планирано рјешавање многих проблема из области економских и социјалних права грађана - наводи се у извјештају Омбудсмана БиХ.

На основу жалби грађана БиХ и истраживања које је омбудсман спровео у периоду од 2009. до 2013. године уочен је недостатак примјене међународних стандарда што је резултат недовољне едукованости надлежних особа у институцијама власти, посебно полиције, судија, тужилаца и социјалних радника.

- Због недовољно развијене свијести појединца о постојању механизама заштите су, поред свих предузетих мјера, у великој мјери присутни насиље против жена, насиље у породици, различите врсте експлоатације на бази пола док су жртве сексуалног насиља недовољно заштићене - кажу из Омбудсмана БиХ.

Присутна је и дискриминација по основу сексуалне оријентације јер се припадници ЛГБТ популације свакодневно сусрећу са стереотипима и предрасудама.

- Ова лица се врло ријетко одлучују за покретање поступка пред институцијом Омбудсмана што је највјероватније резултат страха од осуде околине и традиционалне нетрпељивости друштва према овој категорији грађана као и јаког утицаја вјерских организација - наглашено је у саопштењу омбудсмана.

Апелују на судске власти у БиХ да морају бити ажурније те   подсјећају да је још у у средњовјековној Србији 1349. године усвојен Душанов законик којим су била детаљно уређена права и обавезе појединих сталежа као и односи међу њима, прописи брачног права, грађанскоправни и кривичноправни прописи као и правила судског поступка.

Омбудсмани су 2009. године поднијели извјештај о примјени Факултативног протокола о продаји дјеце, дјечијој проституцији и порнографији те наглашавају да постоје одређени законодавни помаци, али да не постоји адекватна примјена усвојених закона. 

Након стравичних злочина почињених у Другом свјетском рату, организација Уједињених нација је 1948. године,  усвојила Универзалну декларацију о људским правима којом се она дефинишу као природна права човјека независна од етничке, територијалне или полне припадности.

Најзначајнији међународни документи настали са циљем заштите права човјека обједињени су у Међународну повељу права док су Уједињене нације установиле низ тијела под вођством Високог комесара за људска права (UNHCR) чији је основни задатак надзирање и проучавање људских права.

Правна регулатива обично штити право на живот, слободу кретања, окупљања и слободно изражавање вјероисповијести, право на једнакост, економска и социјална права те политичка и права на вођење правичног кривичног поступка.

Социолог Биљана Милошевић сматра да је највећи проблем  то што се у оквиру приче о демократичности већина људи позива на права, а нико не спомиње обавезе које произилазе из тих права.

- То је генерално највећи проблем у БиХ и у региону гдје стање није ни мало боље. Угрожена су нам основна права као што су право на живот, слободу и имовину. Води се борба за егзистенцију па је основно право на живот под знаком питања код већине становника - каже Милошевићева.

Додаје да се прича о борби за заштиту људских права све више комерцијализује и користи за личну промоцију политичара и других личности из јавног и културног живота.

- Једноставно је дати обећања, али обавезе по основу приче о људским правима мало ко сноси - наглашава Милошевић.

Сматра да власти имају моћ да учине много уколико постоје жеље и хтијења те да многи појединци кроз волонтирање, лично залагање и активизам кроз организације показују спремност на борбу како прича о заштити људских права не би остала само слово на папиру.

- Не треба очекивати преврат и благостање преко ноћи. Ипак, уз дуготрајан и мукотрпан процес, удруженим снагама бисмо могли створити много боље мјесто за живот - каже Милошевићева.

Просјачење дјеце

Канцеларија Омбудсмана за људска права БиХ је у сарадњи са центрима за социјални рад у Сарајеву, Бањалуци, Тузли, Мостару те Брчко дистрикту још у току 2009. године заговарала оснивање прихватних дневних центара за дјецу затечену у просјачењу.

- Резултати овогодишњег истраживања показују да већина центара за социјални рад нема прихватних станица за дјецу затечену у скитњи и просјачењу - наводи се у саопштењу омбудсмана.

Слобода изражавања

Рад новинара доводи се у питање због учесталих вербалних и физичких напада.

- Новинарство је, само по себи, ризична професија па су новинари често изложени ратним дејствима и разним врстама сукобљавања. Да не би сами себи створили проблем морају, на основу професионализма и искуства, знати пренијети текст, коментар или догађај који посматрају - сматра социолог Биљана Милошевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.