Шта се све призводило у Југославији

Живот у старој Југославији буди много лијепих сећања, посебно од наших бака и дека можемо да чујемо како је изгледала свакодневица у то вријеме. Некада смо посједовали много фабрика које су производиле готово све што можете да замислите, а људи су радили пуном паром.

Долазило је до унапређења индустрије, и када се посмислило да ће земље са Балкана доживјети процват, десио се преокрет. Умјесто још боље будућности, дочекао нас је рат, послије којег више ништа није било исто. Остала је само жал са неким бољим временима...

Наиме, често данас од људи с нашег подручја може чути како „сада све увозимо, а прије смо производили и извозили”. Прије је домаћа производа била на гласу, а људи су били вољни да унапређују државу сопственим производима.

На друштвеним мрежама кружи мапа са поменутим фирмама и на њој се види све што се производило у Југославији. Неке од југословенских производа користио је дословно цијели свијет, а како пише Кликс, производили су се бродови, аутомобили, авиони, камиони, оружје па чак и рачунари.

На мапи су наравно и компаније које су биле произвођачи одјеће, хране и осталих потрепштина.

Међутим, многе од тих фирми више не постоје или су под „лупом” стечаја и пропадања.

За време „Југе”, у БиХ се производио популарни Волксвгенов Голф у ТАС-у, али и популарна „буба” која се производила уз помоћ тадашњег УНИС-а. Муниција се, на пример, пример, производила у вогошћанском ПРЕТИС-у, лидеру наменске индустрије у Југославији.

Тешки камиони и шлепери производили су се у ФАП-у из Прибоја и ТАМ-у из Марибора, док су се лаки транспортери производили у Застави у Крагујевцу. Г

Годишње, тамо се отприлике производило 200.000 аутомобила. Понос војне индустрије у бившој државио био је СОКО с производњом у БиХ, док је државна фабрика авиона постојала и у Краљеву.

Вjеровали или не, Југославија је била једна од пет држава у Европи које су имале своје рачунаре. Вjероватно је најпознатије Галаксија, док је први произведен рачунар био ЦЕР-10. Још крајем 70-их година, фирма Дигитрон у Бујама у Истри и Искра у Словенији, почели су са склапањем рачунара.

У Славонском Броду била је фабрика вагона, а будући да Хрватска има излаз на море, тамо је било највише бродоградилишта. Ипак, још бродоградилишта било је и у Србији и Црној Гори.

Кликс наводи да су пулски Уљаник и ријечки 3. мај били на свјетском нивоу и да се у тим бродоградилиштима производили највеће прекоокеанске бродове за иностранство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.