Љубињац дијели аутограме у Сеулу
ЗA МЈЕСЕЦ дана 25-годишњи Љубињац Aнђелко Ћук поново ће слетјети на сеулски аеродром Инчион. И већ одатле, младић из Љубиња, почеће да дијели аутограме фановима одбојкашког клуба "Самсунг блу фанкса", са којим је прољетос освојио титулу првака Јужне Кореје и био проглашен за најбољег лигашког играча у тој азијској земљи! Таква су правила, а поменути аутограми једна су од клаузула уговора који је за другу сезону потписао прије три дана...
Љубињац у Јужној Кореји, то је већ само за себе посебна прича, а не бити и најбољи у оном због чега си тамо отишао! Европоцентрични стереотипи о Корејцима, као ниским и ситним људима, с којима коректор, момак од 202 центиметра на мрежи лако излази на крај - просто нису тачни. И у лиги и на улици свакодневно среће домаћине више од себе! При том се осмијехне и сам заблуди коју је у први мах био донио с другог континента... Није Aнђелко, наравно, стигао "тамо далеко" без репутације и искуства. За њим је било шест добрих играчких сезона: двије у дресу бијељинског "Радника", четири у дресу загребачке "Младости". Проглашаван је и за најперспективнијег младог одбојкаша Републике Српске, за најбољег играча хрватске лиге... Међутим, у биографији професионалног спортисте Кореја је "чудо за себе".
- Фасцинирала ме је од мојих првих корака, лани, у августу, када сам дошао, а да, искрено речено, ништа нисам знао о њој, сем да је дуго година јака у одбојци. Чим ме је менаџер Иван Доналд Марић предао управи, добио сам личног љекара и личног преводиоца. Љекар је са мном у Самсунг тренинг центру од 6.30 часова ујутро до 22 часа увече - каже Aнђелко.
Преводилац га прати на тренинзима, утакмицама, путовањима. Обавеза му је да га води куд год пожели. Сваки странац спортиста то има у Самсунговом центру. Центар је као мали град, са осам дворана и свим што треба за спорт и спортски живот. Ништа се не препушта случају, ни импровизацији.
- Нас 12 одбојкаша "Блу фанкса" припрема седам тренера! Прецизност је оно што се у Кореји подразумијева. У том тренинг центру спавање почиње у 22 часа. Нема ни ноћних разговора мобилним телефонима. Сви смо под истим кровом, циљ је исти, свако максимално испуњава само своју улогу... а о осталом не треба да брине. Тако ни ја не размишљам је ли ми 21. у мјесецу новац уплаћен, знам да јесте - прича Ђук.
Занимљив је, објашњава Aнђелко Ћук, и начин такмичења у елитној јужнокорејској лиги. Она има само шест клубова, пет професионалних и један - армијски. Aрмијски клуб сачињавају најбољи универзитетски играчи, који су послије обавезни да служе двогодишњи војни рок... Свако са сваким игра по седам утакмица; три код куће, три у гостима и једну на неутралном терену. Послије тога онај са највише бодова чека на разигравање између другопласираног и трећепласираног, да би добио конкурента у финалу првенства.
- Aко у једном мечу спојиш такозване "три круне": три успјешна напада из друге линије, три блока и три аса из сервиса - одмах послије утакмице добијаш од јужнокорејског одбојкашког савеза награду од 1.000 долара! Ја сам "три круне" освојио четири пута прошле сезоне - прича Ћук, истичући да се, сем њих, додјељује и награда најбољем играчу током једног мјесеца.
Играча мјесеца бира публика, заједнички она у дворани и она уз телевизијске екране (слично "Евросонгу") - СМС гласањем. Ћук се два пута окитио и овим признањем, да би на крају првенства, у којем је његов клуб освојио десету титулу државног првака, био проглашен и најбољим играчем. Утакмице које се играју у дворанама пред 10 хиљада до 12 хиљада гледалаца све више попримају ревијални карактер, јер се прије њих организују и разни други видови забаве. Спонзори клубова су познате фирме ове земље "економског бума", којима и забава доноси профит. Занимљиво је да ни "Самсунг блу фанкс", иако тренира у оном Самсунговом тренинг центру на периферији Сеула, као домаћин не игра у Сеулу, него у Деј Џону:
- Два сата се возимо до Деј Џона прије меча. Обавезни смо уговором да послије утакмице пола сата проведемо са навијачима: дијелимо им аутограме, фотографишемо се са њима и слично... И мимо тога често ми се дешавало док сам у шопингу у Сеулу да ме зауставе људи који ме познају са ТВ екрана, замоле да се фотографишемо... Не одбијем их, наравно. Корејци су пријатни, топли, благи, прецизни и одговорни људи. Прија им кад ме виде у ресторану да једем помажући се штапићима, као и они...
Херцеговачка лоза и дуван
- Мојима у клубу сам већ једном носио литар домаће ракије лозоваче, причао им како Љубињци узгајају дуван, како ми је стриц седамдесетпетогодишњи Михо Ћук најстарији узгајивач дувана у Херцеговини, како сами справљамо храну и пића... Чуде се. То је за њих егзотика! Обећали су, дођемо ли на неки турнир у Европи, да ћемо обавезно сви свратити до Љубиња, да то виде и пробају на лицу мјеста, али само по гутљај ракије и дим цигарете, јер, ипак, спортисти смо... - вели Aнђелко Ћук.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
