Љубимци као привремене играчке

Напуштање паса и мачака вирус је који се проширио цијелим свијетом и није проблем само у градовима Републике Српске, а већина одбачених животиња, нажалост, сконча под точковима аутомобила, пребијена, злостављана или у шинтерајима, гдје их неријетко чека гладовање и смрт ињекцијом.

Иако врло мали број паса и мачака пронађе нови дом, жестоку борбу за ова беспомоћна бића воде бројна удружења која настоје да склоне са улице, нахране и удоме оне који су беспомоћни пред људском окрутношћу.

Неопходне строже контроле и казне

Када су у питању напуштене животиње као највећи проблем у Удружењу за заштиту животиња "Кербер" из Бањалуке истичу низак ниво свијести грађана који не размисле два пута прије него што се одлуче да набаве љубимца.

- Грађани обично животињу која им досади избацују на улицу, а већина њих није кастрирана ни стерилисана, што доводи до тога да се повећава број животиња које проводе живот на улици људском кривицом - каже предсједник Скупштине "Кербера" Никола Видачковић.

Идеално рјешење за проблем животиња које завршавају на улици било би спровођење мјера контроле власника паса, мачака и других животиња, као и чиповање и регистрација кућних љубимаца. Власницима љубимаца веома је важно обезбиједити и бесплатне стерилизације, а спровођење казнених одредаба и едукација грађана довели би до трајног рјешења.

Већина становника Српске требало би да се осврне на ријечи Матхаме Гандија, који је говорио да се величина једне нације и њен морални напредак може просуђивати по начину на који њени чланови третирају животиње.

У "Керберу" апелују на грађане да добро размисле прије него што одлуче да доведу у дом неку од животиња и да имају на уму да су оне жива бића која имају потребе и захтјеве, који се морају испуњавати свакодневно.

Љубимац привилегија, али и одговорност

Животиње, као и људи, траже пажњу и то је оно што сви треба да имају на уму, нарочито уколико су одлучили да набаве кућног љубимца. Жалосно је што је неопходно наглашавати да је физичко кажњавање животиња, излагање тешким временским условима, глади или болести недопустиво.

У Удружењу за заштиту животиња наводе да је приликом избора кућног љубимца важно водити рачуна о његовом карактеру, о слободном времену које имамо за бригу о животињи, простору у којем ће боравити.

- Без обзира на то да ли падају киша и снијег или је температура плус 40 пас мора имати три обавезне шетње. Морају му се обезбиједити ветеринарска њега, правилна исхрана и одговарајући услови за живот - наводи Видачковић и додаје да је посједовање овог оданог пријатеља велика привилегија, али и одговорност.

У азилима у градовима Српске увијек тијесно

У приједорски азил за псе у протеклих пет година смјештено је 3.308 одраслих паса и 1.846 штенади, од чега је удомљен 381 пас. Овај град често се сусреће са проблематичним "комшијама", јер се сваких неколико мјесеци у Приједор довезе и до 30 паса из других општина, које немају азиле и прихватилишта.

Током прошле године са улица Бијељине склоњено је 809 паса луталица, удомљен је 61, а стерилисано 40 паса. Највише паса може се видјети у центру града у школским двориштима и око ресторана.

О напуштеним и изгубљеним псима у Бањалуци рачуна води прихватилиште које је смјештено у насељу Рамићи, гдје им се пружа ветеринарска заштита, а сви пси који се дају на усвајање осим прегледа и вакцинације пролазе и тест провјере карактера. Бањалучани који желе да пруже дом неком од напуштених љубимаца из прихватилишта треба да знају да су усвајање и стерилизација бесплатни.

Азил у Требињу такође је током протеклих неколико година прихватио велики број паса, како луталица тако и оних које њихови власници више нису могли да задрже.

Позиви грађана азилима су свакодневни, али се углавном односе на захтјеве за уклањањем луталица са улица, врло мали број грађана зове да би удомио псе.

Проблем паса луталица највише је изражен током зимског периода, кад им је тешко да пронађу храну и склониште, па се окупљају тамо гдје налазе изворе хране.

Спасили стотине животиња

За двије године постојања чланови "Кербера" спасили су више од стотину паса и педесет мачака, по двије роде и сове, много јежева и зечева, али и других врста, што довољно говори о броју неодговорних власника.

Осим што удомљава и склања животиње са улице, ово удружење свакодневно има и бројне интервенције када је у питању санирање повреда код животиња, кастрација, стерилизација, ширење огласа о несталим љубимцима и слично.

У овом удружењу смо сазнали и да насупрот неодговорним власницима постоје и они љубитељи животиња који радо прискачу у помоћ донирајући новац, храну и пружајући привремен смјештај за животиње.

- Наш рад и опстанак животиња зависе од донација које добијамо и наше властите сналажљивости. Мјесечно нам за функционисање треба око 300 КМ, а за све донације које добијемо објављујемо јавне захвалнице на нашој "Фејсбук" страници - наводи Видачковић.

Додао је да велику захвалност дугују бањалучком ветеринару Борану Гајићу, који својом доступношћу од 24 часа и разумијевањем за тешку финансијску ситуацију Удружења заједно за њима води борбу за беспомоћна бића.

Кућице као склониште

Недавно је Бањалука постала трећи град на простору читаве бивше Југославије која, након Панчева и Зајечара у Србији, може да се похвали хуманим потезом.

Наиме, у насељима Траписти и Српске топлице постављен је одређен број кућица за напуштене животиње, а у наредном периоду постављање се очекује на још пет локација.

- Прве кућице смо поставили испод Траписког моста, у Трапиској шуми и у Српским топлицама, на мјестима удаљеним од кућа. На тим локацијама људи свакодневно избацују нежељене псе, претежно штенце - навео је Видачковић.

Удружење "Кербер" је љубав и хуманост према животињама показало и током поплава које су прошле године захватиле РС. У Бањалуци, Добоју, Шамцу и другим мањим мјестима подијелили су више од 600 килограма хране. У Удружењу и данас бораве два пса која су у вријеме поплава спашена из Шамца.

Свјетски дан животиња

Свјетски дан заштите животиња обиљежава се 4. октобра, а посвећен је правима животиња и њиховом благостању, са посебним нагласком на однос човјека према животињама и њихову важност за живот на Земљи. Свјетски дан животиња први пут се помиње 1924. године у захтјеву њемачког писца Хајнриха Цимермана, а прва приредба овим поводом била је одржана 4. октобра 1925. године. У Бечу се маја 1929. године одржало треће издање Међународног конгреса заштите животиња, на којем су присуствовали представници 152 друштва за заштиту животиња из 32 земље.

Организације

У свијету постоје многи закони и организације који се баве заштитом животиња и њихове животне средине, а међу најпознатијим је Европска конвенција о заштити и добробити животиња. Нека од најпознатијих удружења која се активно баве заштитом животиња су Удружење грађана за етично поступање над животињама (PETA), Свјетски фонд за заштиту дивљих животиња (WWF) и Свјетско друштво за заштиту животиња (WSPA).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.