Љубав преко Интернета: Од дописивања до брака

Појавили су се и специјализовани сајтови, а главно питање у вези с оваквим сајтовима, гласи "Да ли је једноставније наћи потенцијалног партнера преко Интернета, или у свакодневном животу?"

Наши саговорници, који, наравно, остају анонимни, јер и на Интернету користе надимке, имају различита мишљења.

Једнима се чини да је боље преко Интернета тражити партнере и то објашњавају тиме да је лакше кружити по виртуелним собама за ћаскање и сретати подједнако заинтересоване особе супротног пола, него излазити по скупим кафићима и ресторанима из вечери у вече, гледајући и процењујући особе са којима би се ступило у контакт. То посебно важи у смирај радног дана, када су људи уморни и слабије расположени за изласке.

Они који користе Интернет објашњавају да се на овај начин није тешко упознати, јер постоје бројни форуми који функционишу као огласне плоче.

- Уколико се укључите на њих можете оставити свој оглас преко e-mail и врло брзо стизаће писма с разних крајева свијета. Као мјесто упознавања служе и собе за разговор, у текстуалној или графичкој форми, гдје се можете придружити разговору, започети га сами или наставити само он-лине разговор с једном особом чији вам се одговори учини најинтересантнијим - казао је наш саговорник објашњавајући уједно и своју рутину.

Многи се упознају играјући интерактивне игре или разговарајући преко програма који нуде могућност разговора без временског затезања у тзв. реалном времену.

Мјеста за упознавање не мањка, комуникација доводи до разумијевања, прихватања, пријатељства па и љубави, а број потенцијалних партнера и партнерки неограничен је.

Социолози тврде да вишесатни боравци на чету или стално писање мејлова могу људе чинити толико срећнима и еуфоричним да почну занемаривати стварни свијет.

Ипак, стручњаци сматрају да се то не би требало догађати, јер људи прије или касније схвате да су несрећни без икога поред себе. Веза преко Интернета може бити само први корак, али жива је интеракција оно што људе након тога зближава и одржава.

Очито је да је могућност тражења и бирања пријатеља и љубави много већа него у стварноме свијету.

Магистар социологије Бисерка Кошарац је истакла да је комуникација путем Интернета процес индивидуализације у друштву гдје су људи све више отуђени и избјегавају непосредну комуникацију.

- Једна од основних карактеристика комуникације преко Интернета је анонимност, која пружа слободу изрицања мисли, ставова, идеја, на основу којих се људи упознају.  Aли са друге стране људи су на овај начин ограничени - казала је Кошарац.

Овакав вид упознавања је и у неку руку бијег од стварности, појаснила је она, јер се људи све више опредјељују да буду сами у животу и мање комуницирају непосредно између себе, па је стога Интернет на неки начин и надокнада за стварну комуникацију.

Кошарац је истакла да љубав преко Интернета може бити и знак моде па млади желе да на тај начин да се упознају.

Пошто су ријечи основа комуникације преко компјутера, свако од нас користи их како зна и умије. Постоји изрека да су ријечи дате човјеку да би боље могао сакрити своје мисли.

Корисници оваквог вида упознавања кажу да је предност Интернета круг људи у којем можемо срести сродне душе проширен са властите улице, града и земље на цијели свијет, и да несигурност коју неко осећа у директном контакту овдје не постоје.

Психолог Aна Деспенић сматра да је у савременом свијету човјек себи створио "вјештачке начине" задовољавања својих потреба, а медији и Интернет су постали његово главно оруђе.

- Наизглед савршени услови, сједење код куће, у миру своје куће Интернет је постао "магарећа услуга" појединцу који, више није могао да исконтролише и цензурише свој комфор, те је почео да мијења и своје физичке, социјалне сфере за оне "виртуелне" - истакла је психолог Aна Деспенић.

Она је додала да су највеће жртве овог вида преокупације опсесивни типови личности, склони само једном виду интересовања. Међутим, Интернет је доскочио и другим типовима личности, тражећи слабе тачке сваком појединцу и нудећи му примамљиво рјешење.

- Депресивне особе добиле су подстрек за различите облике забаве, у којима се бодри и подржава њихово самопоуздање, неуротичне и анксиозне особе ту налазе савршене услове, у којима могу да се представе у најбољем свјетлу - појаснила је Деспенић.

Срећом, додаје она, слика свијета никада није црно-бијела.

- Људи који се упознају преко Интернета, прије или послије ће доћи у ситуацију и да се сретну лицем у лице и да провјере да ли се и уживо тако добро слажу као све вријеме "четовања" - казала је Деспенић.

Ипак, морамо бити свјесни је Интернет као ватра и вода – добар слуга, али зао господар.

- Контролу над својим животом не препуштајмо никоме осим самом себи, а кад су емоције у питању онда ни себи не треба вјеровати "на прву" него се оружати хладним разумом и промишљеним потезима - истакла је Деспенић.

Виртуална љубав је феномен новог доба и без обзира на све многи парови се налазе пишући писма преко e-mail, а листа оних који након тога ступају у брак сваким даном све је дужа.

Професор филозофије Фатима Карарић је казала да су иза екрана компјутера често људи који, у тренуцима свог самотњачког одмарања, желе без обавеза осмјехивања, љубазности, излазака у кафане разговарати о малим, обичним стварима из свакодневног живота.

- Укључивање на позив није нужно. Сусрет, зашто не, ако смо узели у обзир много елемената сигурности. Може се изродити у нешто лијепо и дуготрајно, уосталом као и свака веза формирана на "нормалан " начин - казала је Карарић.

Она је додала да нам то ипак казује да Интернет не може бити довољан у људској комуникацији чак и када се развија међусобни однос кроз "гледање" кроз екран.

- Људи теже директном контакту који ништа не може замијенити. Стварно гледање у очи другом док о нечему говоримо ми или он, може рећи више него било која реченица написана на тастатури. Ипак, ако нам је директна комуникација производ интернетског сусрета и ако нас обогаћује, зашто не? Позитивна је, и добродошла. Па и за љубав - истакла је Карарић.

У могућностима које интернетска комуникација даје, додала је, нажалост, пролазе и многе врло лоше ствари.

- Онај ко вам пише може бити патолошки обојена личност. Зато опреза никад довољно. То би наши млади морали знати. Зато никад довољно едукација по питању сексуалности, емотивних веза генерално, едукација по питању интернетских манипулација и слично. Ништа није друштвено јадније од препуштености младих "улицама", зато друштво мора осмислити и разгранати мрежу едукативних програма по свим питањима - истакла је Карарић.

Она је додала да ако се "четовање" претвори у навику тада имамо проблем.

- Како год нам Интернет може проширити "листу" људи које познајемо, тако може бити погубан ако при томе човјек своје слободно вријеме проводи у осами своје собе, уз компјутер. Тада заборављамо да заправо лажемо и себе и друге са којима, ето, желимо да се упознајемо и причамо - рекла је Карарић.

Форум

На форумима чија је тема управо иста као и наша, могу се прочитати и овакве поруке: "Ја сам се упознао преко Интернета са дјевојком из Русије! Дописујемо се већ шест мјесеци. Ускоро планирамо и лично упознавање. С обзиром да имам 35 година планирам да нам успије и брак".

Примјер

Овакав вид упознавања има разне случајеве, па је тако израелски зубар сједио у кафићу чекајући да се појави жена са којом је имао састанак заказан преко Интернета. Када се појавила, његовом изненађењу није било краја, то је била његова жена, пише израелски лист "Марив".

Године

Стручњаци наводе да су године важан фактор "љубави преко Интернета".  Наиме, према објашњењу посјетилаца "рандеву" сајтова, како човјек одраста, односно стари, све је мање у прилици да у кругу постојећих познаника и пријатеља упозна невјенчане, слободне особе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.