Љубав и слога из камена цркву стварају
Да у Херцеговини живи црква Божија много је рјечитих примјера, али када човјек погледа другу гатачку парохију, не може, а да му не буде срце пуно када види братску љубав и слогу која из камена свету цркву ствара. На малом простору обнављају се три старе цркве, а ниче једна на радост свих.
О једној од цркава, храму Светог Николаја Мириклијског у Грачаници код Гацка, прича јереј Данило Дангубић са нескривеном радошћу.
- По предању ова црква саграђена је давне 1534. године, а обнављана више пута, и то 1754, 1814. и 1896. године. Око цркве се налази средњовјековно гробље па се претпоставља да је подигнута на темељима још старије цркве. Aрхеолошка истраживања нису доведена до краја па ни ова претпоставка није још научно потврђена - каже отац Данило.
Мјештани овог села су се организовали 1999. године да припомогну обнову храма, која је при крају.
- Треба се још увести струја, изградити иконостас и плато са степеницама испред самог храма. Многи су склони да кажу да је ово храм са најљепшом унутрашњошћу, а ја могу да кажем да нису далеко од истине - рекао је отац Данило.
Једна од најинтересантнијих цркава овог краја је
црква Силаска светог духа на апостоле у Југовићима, тридесетак километара удаљеним од Гацка.
Нема поузданих података о старости цркве. Народно предање и ову цркву везује за средњи вијек, а по том предању подигли су је чобани који су у току љета изгонили стоку на пашњаке у Гатачкој површи. Предање каже да су то били Немањића чобани. Црква је обновљена 1881. године.
За село Југовићи везане су многе приче у народу.
За неке од њих са сигурношћу можемо тврдити да су истините јер су дио живог и аутентичног предања овога краја, а и историчари су помињали специфичности везане за овај крај.
Пред најездом Турака у 14. вијеку у ово село је пребјегла жена Војина Југовића носећи у својој утроби мушко дијете. Од тог дјетета, а касније веома угледног човјека, изродило се велико племе по којем је ово живописно село и добило име.
Овај Југовић је сахрањен у гробљу храма Свете тројице за који се претпоставља да је старији од Косовске битке.
И потомци Југовића, под турским зулумом прешли су на ислам, али никада нису заборавили своје поријекло и дубоко су остали свјесни својих коријена. Чињеница је да су све до 1936. године, иако муслимани, пред овим светим храмом налагали бадњаке.
- У моменту када је најугледнији домаћин села ступио у врх усташке пирамиде ових простора у склопу идеје злогласне НДХ, прекинули су са овим хришћанским обичајем. Памти се и детаљ када су неки турски сватови у пролазу срушили крст на гробници "првог Југовића", на шта су мјештани, муслимани, жустро реаговали и крваво се сукобили са дрским сватовима - каже јереј Данило.
Истиче да је ово мјесто које мјештани помињу као древне пашњаке Немањића чобана значајно и по томе јер се одмах уз његову валу простире село Кокорина, родно мјесто покојног игумана Острошког Лазара Aџића.
- У том засеоку налази се његова родна кућа.
Милошћу Божијом и молитвама Светог Николаја Мирликијског, Светог Василија Острошког и Блаженопочившег оца Лазара надамо се да ћемо ускоро обновити овај древни свети храм - истакао је јереј Данило.
У селу Сливљима већ је никао храм светог Владике Николаја Жичког, који је први храм посвећен њему у част на подручју Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Срђевићи
Увелико се обнавља и храм Светог Николаја Мириклијског у Срђевићима код Гацка.
Ово је један од најстаријих храмова на подручју Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Поузданих података о старости цркве нема, али свакако је 14. вијек његова најближа временска одредница. Народно предање га веже за средњи вијек што потврђује и остатак старог живописа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
