Љековита вода испод планинских масива

Радоје Тасић
Љековита вода испод планинских масива

Научници одавно тврде да се значајна пространства западне Србије и источне Босне налазе на огромним залихама термалне воде која на више мјеста извире правећи при томе позната природна љечилишта или бање.

По тој теорији, масиви планина Таре и Златибора са њиховим огранцима Дикавом, Звијездом и Шарганом пливају на акумулационим језерима пуним љековите, топле воде или обичне хладне текућине са нормалном температуром која под хидростатичким притиском избија на површину правећи или бање или потоке.

Деведесетих година прошлог вијека, на захтјев челних људи тада познатог предузећа "Палисад", стручњаци су направили неколико пробних дубинских бушотина на Златибору и утврдили да лежи на топлој води.

Намјера им је била да се топла вода испод ове опјеване српске планине користи за гријање овог хотела који је тада имао око 900 лежајева.

У елаборату је писало да се термална вода налази на дубини од неколико стотина метара и да јој је температура чак 90 степени Целзијусових.

Међутим, истраживачки радови су тада прекинути.

Ове године општина Чајетина је заједно са Рударско- геолошким факултетом из Београда урадила студију о воденим потенцијалима ове општине, у којој је закључено да се испод планинског масива Златибора налазе резервоари са геотермалном, али и хипералкалном водом јединственом у свијету.

Начелник Одјељења за привреду општине Чајетина Бојана Божанић каже да су у току истраживања на терену и да ових дана очекују да се отворе нове бушотине на дубини од 500 метара. Бушење терена вршиће се и на територији мјесне заједнице Златибор јер су студије показале да и овај дио планине плива на подземном језеру.

- Прве пробне бушотине су дале видљиве резултате. Тако је код хотела "Олимп" на Златибору избио млаз минералне воде са високим садржајем магнезијума, а стручњаци геолози су утврдили да подземни резервоари на овом мјесту могу дати милион литара воде дневно или 14 литара ове текућине у минуту - каже Божанићева.

Она је увјерена да ће се наћи још извора термалне воде и то у великим количинама, што ће омогућити да се на овој опјеваној планини отвори бања и поред осталог развија и бањски туризам.

Од воде из подземних резервоара испод Златибора и Таре формирао се и њен извор у Прибојској бањи, која се налази на јужној страни златиборског масива.

- Температура воде у нашој бањи је 37 степени Целзијусових. Она од давнина посједује огромне исцјелитељске моћи јер убрзава зарастање рана, опадање краста и зарастање промјена на кожи насталих због слабљења периферне циркулације, запаљење нерава, као и озљеда костију и мишића - каже директор Прибојске бање Драган Пјевчевић.

О љековитости воде Прибојске бање говори и легенда да је у њој красте на тијелу излијечио Урош (Храпави), син Стефана Првовјенчаног, који је због тога даровао манастир Светог Николе кроз чију порту вода пролази, а и Свети Сава је у термалној води бањао своје уморне ноге.

Одушак воде из језера испод Златибора и Таре избија на површину земље са дубине од 400 метара и у Вишеградској бањи код Вишеграда.

Састав воде ове познате бање је сличан Прибојској, а и у њој се с успјехом лијече реуматизам, ишијас, неуролошке и друге болести, а добро је дошла и за рехабилитацију послије разних повреда.

Бивши туристички радник Друшко Aндрић прича да је 1981. године академик Јосип Баћ, поред постојећих и познатих, открио и низ нових радиоактивних извора који отичу Бањским потоком.

- Близу садашње Кадијине бање тада је откривено 27 мањих изворишта која нису каптирана и која неповратно отичу потоком. О благотворности бањске воде у Вишеградској бањи говори и предање да извор код Кадијине бање лијечи очне болести па се на њему годинама окупљају они са слабијим видом - прецизира Aндрић.

Из три каптирана извора у Вишеградској бањи истиче 90 литара термалне воде у минуту која је по количини хемијског елемента радона друга на просторима бивше Југославије, одмах послије чатешке Топлице у Словенији.

Вишеградска бања је позната по низу легенди које су, као и водена пара која се и љети и зими из ње испарава, њима обавијене.

Предање каже да су љековитост бањске воде открили неимари који су градили Ћуприју на Дрини 1575. године, кад су, послије вађења камена, седре у бањском мајдану, у њој одмарали и прали израњаване ноге.

Кад је мост Мехмед-паше Соколовића на Дрини завршен и бљеснуо у својој љепоти, турски властодршци су у Вишеградској изградили Хамам са топлом водом, а касније, испод калдрмисаног друма и Соколовића купатило.

Обје грађевине су очуване, а у Хамаму је купатило са чесмом, из које куља термална вода, још у оригиналном облику и старо је 433 године.

Мокра Гора

Испод планинског масива Шаргана, који је огранак планине Таре у Мокрој Гори из земље избија љековита вода на неколико извора. Вриједни Мокрогорци, који су осмислили и пројекат обнове ускотрачне пруге на чувеној кружној петљи Шарганска осмица, каптирали су изворе и дали им имена.

Један се због велике количине селана у води назива Паметна вода, други Очно извориште, а у близини је пронађен и извор слане воде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана