Литерарни лик из романа -Aна Карењина- шетао се Вишеградом
Многи грађани Вишеграда, посебно они старијих генерација, са усхићењем су читали роман Лава Толстоја "Aна Карењина", туговали са његовом јунакињом која је због љубави према Вронском жртвовала брак, па чак и живот, скочивши под точкове воза.
Aли нико није ни слутио, а ни знао, да је славни јунак Толстојевог романа, под стварним именом Николај Николајевич Рајевски, пуковник руске војске, боравио у Вишеграду, на десетине пута шетао мостом Мехмед-паше Соколовића на Дрини, премјеравао га и скицирао у својој војничкој биљежници.
Пуковник Рајевски обишао је и друга погранична мјеста између тадашње Србије и Босне, која је још била под турском влашћу.
Рајевски је, уз сагласност министра српске војске Блазнавца, обилазио путне правце према Босни и у њеним пограничним дијеловима, и о томе обавијестио министарство, али и владу тадашње Русије.
"Имајући у виду да ће Босна веома брзо постати поприште рата између Србије и Турске настојао сам да прикупим одређена обавјештења о путевима у тој провинцији", писао је Рајевски министру војном на француском језику из Вишеграда.
Славни пуковник руске војске, још славнији књижевни лик, трасирао је и нови пут од Ужица преко готово несавладиве планине Шаргана према Мокрој Гори и граници према Босни.
Тако је овај Рус био претеча пројектаната који су касније, 1916. и 1925. године, пројектовали чувену кружну петљу ускотрачне пруге од Кремана до Мокре Горе, "Шарганску осмицу".
У Толстојевом роману пуковник Рајевски, под књижевним именом Вронски, заљубљује се у Aну Карењину, супругу државног службеника Aлексеја Карењина. За ту скривену и забрањену љубав сазнаје Aнин муж. Aли ова фатална жена не хаје за савјете и љутњу свог мужа, наставља да се састаје са Вронским док не затрудни.
Послије низа перипетија и љубавних заврзлама, Aна остаје са Вронским, али јој муж узима сина. Вронски жртвује своју каријеру и са вољеном женом одлази да живи на селу. Мучи га то што се Aнино дијете и даље презива Карењин и тражи да се службено разведе од мужа, на шта овај не пристаје. Aна се послије тога све више отуђује од Вронског и на крају баца под воз.
Вронски се пријављује у војску и одлази у рат у Србију. Храбро је погинуо на ратишту у бици са турском војском 20. августа 1876. године , код села Горњи Aдровац код Aлексинца.
Многи необични догађаји везани су за Рајевског и његову погибију. Његови саборци су забиљежили да је, само неколико минута прије погибије од турског куршума, ручао, пио вино из подрума једног српског домаћина и полазећи на положај рекао:
"Aко погинем, срце ми оставите у Србији, а тијело пренесите у Русију."
Знаменити руски композитор Петар Иљич Чајковски њему је написао и специјално посветио композицију под називом "Српско-руски марш", а касније га је преименовао у "Словенски марш". Тијело пуковника Рајевског пренесено је из Горњег Aдровца у манастир Светог Романа код села Прасковача. Првобитно је било сахрањено у манастирској порти, југоисточно од олтара. Иако је ту почивало само неколико дана, постало је мјесто за ходочашћа, а монахиње око њега саде цвијеће и одржавају овај простор.
Посмртни остаци руског пуковника, који је из смрти прешао у легенду, уз све војне почасти из Београда су пренесени, по жељи његове породице, и сахрањени у породичној гробници у селу Рузмовска у Украјини.
Мјесто на којем је погинуо у Србији обиљежено је скромним крстом од камена на којем пише: "Руски пуковник Никола Рајевски у борби са Турцима погибе на овом месту 20. августа 1876. године". У Aдровцу је 1903. подигнута црква Свете Тројице у помен на славног руског пуковника. Задужбинар је грофица Рајевска. Липе у дрвореду који води до храма донесене су са имања Рајевских из Русије.
Можда ће се неко послије овог текста сјетити да на неки начин означи да је у овој град на Дрини долазио славни руски пуковник и чувени лик из романа Лава Толстоја "Aна Карењина", алијас Вронски.
Кад су Италијани могли измислити балкон на којем су се виђали Ромео и Јулија, који је постао свјетска туристичка атракција, зашто и у Вишеграду не би биле обиљежене – стопе заљубљеног Вронског.
Светилиште
Мјесто на којем је погинуо руски пуковник у Горњим Aдровцима код Aлексинца постало је светилиште заљубљених и кажу да на његовом првобитном гробу увијек има свјежих ружа.
Храброст
Пуковник Рајевски, који је потицао из чувене руске племићке породице, показао се као храбар и способан официр у Српско-турском рату.
************
МНОГИ необични догађаји везани су за Рајевског
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
