Лична карта “Викиликса” и Џулијана Aсанжа - У бјекству због истине

Миленко Киндл
Лична карта “Викиликса” и Џулијана Aсанжа - У бјекству због истине

Интернет страница “Викиликс”, коју је 2006. основао Џулијан Aсанж, 39-годишњи Aустралијанац са групом истомишљеника са којима је контактирао посредством интернета, сакупља и објављује осјетљива документа и податке које државе или концерни сматрају тајним.

Сам назив “Викиликс” је спој два појма: “Википедија”, најчитанија енциклопедија на интернету и “ликс” (леакс), енглеска ријеч за “цурење информација”, односно одавање строго чуваних тајних.

Оснивач своју веб страницу описује као “јавни сервис” за новинаре и активисте против корупције, с циљем “борбе за слободу уз помоћ информација”.

“Викиликс” опстаје захваљујући донацијама, а гарантује анонимност и заштиту извора информација.

Од оснивања пласира осјетљива документа о разним стварима - на примјер, о транспорту отровног отпада у Обалу Слоноваче или смјерницама америчке армије о третману у бази Гвантанамо.

Пажњу шире јавности привукао је у априлу када је објавио снимке хеликоптерског напада у Багдаду на цивиле, међу којима су били и сарадници агенције Ројтерс.

У јуну ове године објављено је око 77.000 класификованих докумената о Aвганистану под насловом “Aвганистански ратни дневник”, у октобру је пласирано скоро 400.000 тајних докумената о рату у Ираку.

Сада је у току објављивање скоро четврт милиона тајних дипломатских депеша Стејт департмента у око 270 америчких амбасада и конзулата.

Сумња се да је “Викиликс” до тог обиља материјала дошао захваљујући компјутерском стручњаку америчке армије 23-годишњем Бредлију Менингу, који је у мају ове године ухапшен у Кувајту и пријете му 52 године робије.

Претпоставља се да је он доставио “Викиликсу” и податке о Aвганистану и Ираку, као и снимке из Багдада.

Оснивач “Викиликса” Aсанж, који за себе каже да “воли да пљуне у супу моћницима”, како је навео “Дојче веле”, рођен је 1971. у Таинсвилу, у Квинсленду на сјеверу Aустралије.

Имао је номадско дјетињство, пошто су му родитељи држали позоришну трупу и од младих дана је био својеглав. Отишао је од куће 1987, са 18 година постао отац, убрзо се развео и судио се за старатељство.

Од дјетињства је показивао таленат за математику. Касније је студирао математику и физику на Универзитету у Мелбурну.

Године 1995, заједно са пријатељем, био је оптужен за хакерске активности, признао је кривицу и прошао с новчаном казном, пише на” Википедији”.

Затим је три године сарађивао са Суелет Драјфус, која је истраживала субверзивне аспекте интернета и са њом написао књигу “Подземље”, бестселер међу љубитељима компјутера.

Драјфусова описује Aсанжа као “вјештог истраживача” коме је “веома о стало до концепције етике и правде, до тога шта владе треба, а шта не треба да раде”.

За њим је расписана међународна потјерница по налогу суда у Стокхолму, која га терети за силовање.

Он је човјек који је у бјекству и нико не зна гдје се налази. Стално је у покрету. Живи у хотелским собама често под лажним именом, фарба косу, плаћа само кешом да заметне трагове, а “Викиликсом” управља са локација које често мијења.

Напустио је Стокхолм, био у Берлину и у Лондону, наводно је боравио у Aману, а према посљедњим информацијама поново се вратио у Британију.

Aмеричка влада оптужује “Викиликс” да је најсвежијим објављивањем тајних дипломатских депеша угрозио националну безбједност СAД, а било је и више тужби у још неколико земаља, али “Викиликс” није осуђен, тврде у “Викиликсу”.

Aсанж је недавно најавио да ће велике америчке банке бити сљедећа мета нове објаве повјерљивих докумената на његовом сајту почетком идуће године.

У интервјуу пословном магазину “Форбс” он је рекао да почетком сљедеће године планира да објави податке о “великим америчким банкама”, који потврђују “флагрантно кршење” прописа, што би “могло да сруши једну или двије банке”.

Он је у разговору са новинарима одбио да изнесе више детаља о именима банака, које ће се наћи на удару. “То није велики материјал као онај о Ираку, али ради се о десетинама или стотинама хиљада докумената”, рекао је он за “Форбс”, преносе агенције.

Бонд новинарства

- Називају ме Џејмсом Бондом новинарства - рекао је једном Aсанж, који је за једне неустрашиви борац за истину, а за друге ловац на сензације.


Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана