Лекције од којих се и одрасли хватају за главу

То је огроман простор, с обзиром на то да површина Републике Српске износи 25.053 квадратна километра, а Босне и Херцеговине 51.129 квадратних километара. Обим Земље по екватору износи 40.077 километара, и већи је од обима по половима који има вриједност 40.009 километара. Пречник Земље по екватору износи 12.756 километара, а по половима 12.714 километра.

Ово је само један пасус лекције уџбеника из географије за шести разред основне школе над којим би се и већина одраслих запитала да ли је овакво, подацима оптерећено градиво, примјерено дјеци тог узраста.

Основцима у Српској проблем више не представљају само претешки руксаци, већ и преопширни уџбеници. И док ђаци у основној школи у већини европских земаља уче из маштовитих и занимљивих уџбеника у којима сваки текст и наставну јединицу прати одговарајућа илустрација, ученици у Републици Српској ишчитавају лекције претрпане мноштвом сувишних чињеница. Родитељи се жале да терминологију која је уткана у уџбенике за основце, њихова дјеца често не разумију. Осим тога, ђаци су преоптерећени, јер из једног предмета, поред главног уџбеника, имају по неколико вјежбанки, практикума, радних свезака и слично.

Уџбеник није једини извор знања

Професор педагог психолог Бланка Црнчевић у бањолучкој Основној школи "Јова Јовановић Змај" каже да би уџбеници за основце требали да буду више програмирани.

- Уџбеници су полупрограмирани за поједине узрасте, односно разреде. То значи да су неусклађени и да су дјеца недовољно упућена на самостални рад са уџбеником. Таква је,

на примјер, математика за шести разред и дјеца навикнута на такав рад тешко се сналазе у седмом разреду - каже Црнчевићева.

Самосталан рад ученика и квалитетније знање подразумијева и велики ангажман код куће, а наставник је ту да ученику помогне и да га усмјери.

Црнчевићева каже да би уџбеници за најмлађе основце требало да садрже више илустрација, али под условом да буду адекватне и да прате садржај текста.

- Илустрације често помогну дјетету у учењу, јер има различитих видова памћења. Неки ђаци боље памте аудитивно, док другима то боље иде визуелно, те је због тога битно да илустрација прати садржај и буде прилагођена узрасту дјетета - истиче Црнчевићева.

На наставничким активима, каже Црнчевићева, увијек се сугерише на оно што би требало у уџбеницима да се мијења.

- Једна од најбаналнијих примједби била је и та да у уџбеницима има много граматичких и правописних грешака, те лош квалитет папира и повеза. Жалосно је то да код нас уџбеник не могу да користе бар три-четири генерације - каже Црнчевићева.

Потребно је радити на промјени уџбеника, каже Црнчевићева, у смјеру да они прате суштину, садржај предмета и наставне јединице.

- Често су уџбеници преобимни, а наставне јединице написане су на пет листова. Потребно је сажети градиво на мјеру колико дјетету конкретно треба, јер свако дијете које жели више да зна, оно ће то сигурно пронаћи у другим изворима информација. Суштина је да уџбеник не буде једини извор за учење - каже Црнчевићева.

Дјеца често на наставу долазе припремљена, односно информишу се о теми и стекну одређена знања тражећи по Интернету.

- Дакле, они сами комбинују податке из више извора и тако долазе до знања. Многи ђаци боље "баратају" Интернетом и компјутерима од појединих наставника, тако да им није проблем да пронађу оно што их интересује - додаје Црнчевићева.

Родитељи

Родитељи често указују наставницима да су уџбеници препуни израза који су неразумљиви за дјецу, књиге "пренатрпане" небитним детаљима, нарочито за ученике нижих разреда, а градиво сувопарно са мало илустрација.

- На родитељском састанку родитељи често коментаришу како је градиво тешко и обимно. Математичке задатке често морам да рјешавам код куће са својим дјететом, јер су веома тешки. За дјецу би било и схватљивије и интересантније да су такви задаци осмишљени маштовитије кроз неку причицу и илустровани, да би на тај начин лакше "баратала" бројкама - рекла је мајка ученика трећег разреда Данијела Јешић.

Оно што смо ми некада учили у осмом разреду из историје, каже мајка ученика четвртог разреда Мирјана Достић, дјеца данас уче из познавања друштва.

- Није ни чудо што се дјеци не учи када дођу кући, а неријетко и родитељи који су школу давно завршили морају да се враћају и детаљно проучавају претходне лекције да би могли дјетету да покажу кад негдје "запне" - прича Достићева.

Уџбеници су често несхватљиви и досадни, каже Достићева, и истиче да се то највише односи на уџбенике из географије који садрже много статистичких података и бројева.

- Уџбеник из биологије, из кога учи мој старији син, обилује латинским ријечима. Сматрам да је то превише за основца, јер ће имати средњу школу, па и факултет да учи такве изразе. Такође, у уџбенику физике има много тешких дефиниција - додаје Достићева.

У Aктиву учитеља Основне школе "Иво Aндрић" у Бањој Луци истичу да уџбеници прате наставни план и програм и додају да они немају већих замјерки на квалитет уџбеника.

- Задовољни смо садржајем уџбеника у нашим школама, сматрам да садрже оно основно што би ученици требало да знају, а постоји и мноштво других извора из којих могу да употпуне своје знање. То све зависи од онога шта ученике интересује, неки су више заинтересовани за једну област и природно је да ће о томе више учити. Велику улогу игра креативност предавача и уопште жеља за наставом, мислим да то има много значајнију улогу у образовању ученика - истакла је учитељица Дајана Петровић.

Она сматра да би наставници и учитељи који мисле да уџбеници нису на задовољавајућем нивоу требали да предложе конкретно шта је то што би се требало избацити, а шта побољшати.

- Посљедњих година стално се нешто критикује, а нико ништа конкретно не предлаже како то да се исправи. Сматрам да учитељи који раде са ученицима и упознати су са њиховим евентуалним потешкоћама при учењу треба да иницирају промјене уџбеника - каже Петровићева.

Она истиче да постоји много начина побољшања стања у школама, прије свих, побољшање услова за обављање часова физичког васпитања и музичке културе.

- Још увијек сами морамо да набављамо опрему за физичко, касетофоне, CD-ове за музичко. Те кабинете би требало знатно боље опремити, јер ни те предмете не би требало да запостављамо - навела је Петровићева.

Ђаци нижих разреда немају замјерки на градиво које уче и истичу да им оно није преопширно. Ученик четвртог разреда Основне школе "Иво Aндрић" из Бање Луке Давид Радић истиче да му је најдражи предмет физичко, али му нису тешки ни остали предмети.

- У уџбеницима су крупна слова, тако да није тешко читати. Садржај је занимљив и за сада ми није тешко. Понешто научим на часу, уз помоћ учитељице, а понешто и код куће - казао је Давид.

Његова школска другарица Aнастасија Петровић такође истиче да су уџбеници добри и да нема замјерки на штиво које учи.

- Нема ништа погрешно написано, учитељица је увијек ту да нам помогне ако нешто не разумијемо, тако да нам за сада није тешко - каже она.

С друге стране, мало старији основци сматрају да је градиво преопширно, те да су често "затрпани" бројним и непотребним информацијама. Они истичу да се у уџбеницима често користе термини које не разумију те да им у таквим ситуацијама остаје само да то науче напамет.

- Много пута ми се десило кад учим да не разумијем одређене ријечи. За неке ријечи има објашњење, међутим, за већину не. Самим тим не успијевам да разумијем ни лекцију. Лекције су дуге, а наставници кад нас испитују не питају ни пола од тога што је у књизи - казала је дванаестогодишња Милица Благојевић.

Директор Педагошког завода РС Мирко Бањац каже да су уџбеници у РС такви какво нам је школство.

- Не могу уџбеници да буду изнад квалитета школства. Проблем је што се још увијек на Балкану уџбеник сматра јединим извором учења, а то нигдје у свијету није тако. Морамо дјецу, прије свега, да учимо да се користе чињеницама из више извора. Само један од тих извора је уџбеник. Aко желимо да причамо о квалитету уџбеника, онда прво морамо да направимо тржиште уџбеника, тимове људи који ће их писати, а они морају имати неопходно образовање за то. Код нас то пишу људи који мисле да знају да пишу - истакао је Бањац.

Поред тога, истиче Бањац, значајну улогу морају да имају предавачи који ће усмјерити ученике како и шта да уче. Додао је да неке европске земље чак имају и приручнике за родитеље и да би и РС у том правцу требало да се креће.

Он каже да би у РС прво требало промијенити начин образовања наставника па тек онда кренути ка бољој школи. - Треба знати шта су темељи образовања, школа не може да буде боља без бољих професора - истакао је Бањац.

Употпунити уџбенике CD-овима и DVD-овима

Директор Завода за уџбенике и наставна средства у Источном Сарајеву Марко Aшанин каже да нема промјена у садржају уџбеника за основну школу у односу на протеклу школску годину.

- Имамо нови уџбеник за техничко образовање за шести разред, ликовна култура за осми и девети разред и музичко за девети разред - каже Aшанин.

Када је ријеч о изради уџбеника и њиховој сложености, Aшанин истиче да се Завод придржава наставног плана и програма који добије од ресорног министарства.

- Послије тога, као нека врста ревизије, долази мишљење и став комисије из Педагошког завода - каже Aшанин.

Он истиче да су уџбеници које користе ученици у Српској на прилично завидном нивоу када је ријеч о квалитету, што не значи да не могу бити и бољи.

- У наредном периоду планирамо да уџбенике за основце обезбиједимо CD-овима и DVD-овима, што ће, такође, зависити од препорука Педагошког завода и одлуке Министарства - додао је Aшанин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.