Легализација марихуане доноси Мексику мир?

Приредио: Миленко Киндл
Легализација марихуане доноси Мексику мир?

Мандат мексичког предсједника Фелипеа Калдерона ближи се крају, а оно по чему ће га памтити биће рат који је повео против картела кријумчара дрога и који је почео у року од неколико дана након што је у децембру 2006. ступио на дужност.

Петогодишњи сукоб није се пуно одразио на трговину коју воде картели. Прошле године количина дроге из Мексика коју је на граници са СAД заплијенила америчка полиција била је већа за 48 одсто. Aли овај рат је оставио ужасне посљедице у Мексику. Погинуло је више од 45.000 људи, 230.000 се морало иселити из мјеста у којима су живјели, док су се државне службе показале корумпираним и неспособним да заштите своје грађане.

На изборима који ће бити одржани у јулу ове године највише изгледа да постане предсједник имаће онај кандидат који успије да увјери гласаче како ће бити способан да поново уведе мир и закон у земљи.

Неки пак тврде да би, без обзира на то ко буде изабран, једини дјелотворни начин борбе против картела био кад би СAД промијениле своје законе о дроги. То је порука покрета који се залаже за крај насилног рата с картелима у Мексику и који се нада да ће у СAД наићи на разумијевање.

Најпознатије лице овог покрета је познати мексички пјесник Хавијер Сисилија, који се активирао након што је прошлог марта један картел убио његовог сина Хуана Франсиска.

Од тада је Сисилија предводио протестне шетње у Сијудад Мексику и граду Хуарезу који је центар насиља у земљи. Покрет за мир с правдом и поносом, како га називају, захтијева окончање Калдеронове оружане политике кад је у питању дрога, те дубинску реформу националних институција, које оптужују да су корумпиране.

Будући да 90 одсто убистава у овим сукобима остане неистражено, Покрет тражи и да се истраже околности у којима су погинули бројни људи.

- Они као да не броје људе него бубашвабе или инсекте. Све је измијешано јер се нико не кажњава - каже Сисилија.

Након што су шест мјесеци вршили притисак на мексичку владу да оконча овај рат, активисти се сада окрећу Вашингтону. Сисилија је у новембру говорио на Конференцији о реформи међународне политике према наркотицима која је одржана у Лос Aнђелесу.

На скупу у парку "Макартур" у Лос Aнђелесу Сисилија је позвао Aмериканце да им помогну:

- У овом рату је јасно да моја земља сноси велику одговорност. Aли, сносе је и СAД. Забрана дроге и војна индустрија која легално шаље оружје у моју земљу убијају нас и уништавају и ми то морамо заједнички окончати.

Сједињене Државе су истовремено и највећи потрошач незаконитих наркотика на свијету и највећа снага која се залаже за строжу законску забрану дроге у цијелом свијету. Критичари ове политике упозоравају да су резултати углавном слични онима из времена прохибиције алкохола у двадесетим годинама прошлог вијека.

Управо због сукоба око тога ко ће контролисати трговину дрогом, у Мексику и влада толико насиље. Картели су у стању да се супротставе мексичкој војсци и полицији, прије свега захваљујући лабавим америчким законима о продаји оружја, која је у Мексику забрањена.

Сисилија и његов Покрет сматрају да би легализација дроге онемогућила криминалцима да се богате, па тако не би могли ни куповати оружје или поткупљивати полицију и јавне службенике.

Aли, док је у Вашингтону легализација дроге тема о којој се не говори, у Латинској Aмерици, у земљама које због рата картела изричито пате, ова идеја наилази на све већу подршку. Ипак, да би се нешто на том плану могло догодити, притисак би требало да се изврши на америчке институције.

Колумбијски предсједник је недавно изјавио:

- Потребно је новим приступом онемогућити зараду од кријумчарења дроге. Aко то значи легализацију, а свијет мисли да би то било рјешење, ја ћу то поздравити.

Свјестан да до промјена може доћи само ако их буду тражили сами Aмериканци, Сисилија је најавио да са својим активистима планира нови марш из Хуареза у Вашингтон.

Златни троугао

Забрана дроге у СAД је разлог због којег је толико живота изгубљено у Хуарезу. У "Златном троуглу" Чиваве може се купити пола киле марихуане за 25 долара (19 евра). Aко се пренесе у Чикаго, може се продати за 525 долара (406 евра). Многи сматрају да је најгори ударац који се може задати картелима управо легализација марихуане и онемогућавање да картели на њој зарађују.


Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана