Лажне пасоше траже фудбалери и азиланти
Леонардо Сантјаго, фудбалер из Бразила, ухваћен је 2000. године са лажним португалским пасошем. Имао је тада само 17 година и већ је био звијезда у успону у ротердамском Фејенорду, а захваљујући лажном пасошу могао је да избјегне строге прописе који се односе на играче у европским фудбалским клубовима, који нису из ЕУ.
Ово није једини овакав случај. Посљедњих година, у Француској, Италији и Шпанији откривено је још много оваквих "Леонарда", који су играли у клубовима попут Интера, Лација, Монака и Сент-Етјена. Од фалсификованих докумената користи су имали како играчи, тако и тимови. Према законима Француске и Италије, у фудбалским клубовима смије да игра ограничен број играча из неевропских земаља. У Холандији страни фудбалери смију да играју за домаће клубове само ако су плаћени најмање 503.000 евра годишње.
Питање је одакле толиким играчима фалсификовани пасоши. Леонардо је лажни пасош добио 1999. године од свог агента. Полицијском истрагом утврђено је да је један од 200 бланко пасоша украдених исте године из конзулата Португалије у Цириху.
Провала у португалски конзулат само је једна од многих које се помињу у повјерљивом извјештају холандске владе објављеном још 2000. године. У извјештају под називом "Безбједносне норме у дипломатским представништвима" побројане су бројне амбасаде и конзулати европских земаља које су оробили "злочиначки синдикати" из централне и источне Европе и при том украли небројено много пасоша и виза-стикера.
Банде су у неким случајевима, како каже извјештај "користиле веома насилне методе", да би провалиле у "слабо обезбијеђена" дипломатска представништва. Провалници су користили технике "рада" из домена некадашњих обавјештајних агенција.
Према другом извјештају, који је сачинило холандско Министарство спољних послова, у периоду од децембра 1998. до прољећа 2000. стотине бланко пасоша украдено је из амбасада Холандије, Шпаније, Португалије и Aустрије у Луксембургу. Слично се догађало у Бечу, Женеви, Лозани, Бриселу и другим великим европским градовима. Надлежни су дуго ћутали о том новом таласу криминала, међутим на захтјев портала "Ханделсблад" холандско Министарство спољних послова потврдило је постојање ових организованих и координираних криминалних активности на подручју Европе.
Фудбалери са каријером у европским клубовима нису једини који су заинтересовани за неиспуњена лична документа. Помоћу украдених белгијских пасоша Aбдесатар Даман и његов саучесник у децембру 2001. године успјели су да дођу до Aхмеда Шаха Масуда, лидера Сјеверне алијансе, која се у Aвганистану заједно са Aмериканцима борила против муџахедина, и изведу самоубилачки бомбашки напад у којем је страдао и Масуд.
У повјерљивом извјештају Министарства спољних послова Холандије каже се да се украдени пасоши користе за отварање банковних рачуна, уговарање послова у вези са некретнинама и путовања. Трговцима људима, илегалним имигрантима и криминалцима неиспуњени пасоши могу да буду средство не само за неометан улазак у жељену државу, него и за слободно кретање цијелим шенгенском зоном, коју чини 25 земаља чланица Европске уније. И док су спољне границе ЕУ добро чуване, унутар зоне пасоши се ријетко провјеравају. Трговци људима виза-стикере продају онима који траже азил у ЕУ или желе да илегално бораве на територији уједињене Европе.
Да би се спријечила злоупотреба украдених докумената, цариници на спољним границама шенгенске зоне на располагању имају такозвани Информациони систем шенгена (СИС). У њему су похрањени подаци не само о особама и возилима које траже полиције земаља чланица шенгена, него и подаци о свим бланко документима несталим или украденим из званичних институција. Према информацијама из холандске полиције, у бази података похрањене су информације и укупно 341,956 исправа. Ипак, подаци из СИС-а не користе се баш при свакој провјери лица која улазе на територију шенгенске зоне.
Трговина бланко документима је бизнис који доноси велике паре. "Криминалци, трговци људима и они који траже илегални азил вољни су да плате све већу цијену за документа и пасоше", тврди се у повјерљивом извјештају. Зависно од жељене државе и врсте документа, цијене се крећу од 500 до 11.000 евра. "Могућа штета је у најмању руку стотину пута већа", наводи се у документу.
Послије серије провала прије неколико година, амбасаде и конзулати су престали да похрањују веће количине бланко докумената.
У холандским општинама такође више не држе велики број бланко исправа, тако да крадљивци пасоша сада морају да пронађу нове мете. У бар једном случају су је нашли: у јулу 2008. године бијели комби је опљачкан у Манчестеру. У возилу у којем није било обезбјеђења било је 3.000 бланко пасоша и виза-стикера намијењених дипломатским представништвима Велике Британије.
Штета
Прије неколико година званичници холандске царине процијенили су да само у Холандији штета због превара, које се начине помоћу фалсификованих докумената, износи три милијарде евра годишње.
ПРЕВЕО: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
