Лажи у које је повјеровао цијели свијет

М. Чигоја, Н. Вранковић
Лажи у које је повјеровао цијели свијет

Намјерно или случајно, да ли у жељи да први објаве нешто или из неког другог разлога, медији често знају да "пусте" информацију за коју се касније утврди да није тачна.

Због трке да буду први и привуку што више публике, чак се и најугледнијим медијима дешава да "прогутају" неке дезинформације и лажно информишу јавност.

Интернет, као релативно новији вид комуникације омогућио је трансформацију преваре и допринио томе да се информације невјероватном брзином прошире по читавом свијету.

Онлајн подвале варају посљедње двије деценије и инвеститоре, брокере, добротворе и јавност уопште јер хакери непримјетно имитирају сајтове медија и институција, а на мрежама свако може да објави било шта без провјере и надзора. Потом те вијести преузму остали медији.

1Преварени BBC и CNN

У августу ове године најпознатији свјетски медији, укључујући BBC, CNN, ЦБС, "Телеграф" и "Форбс" објавили су вијест о истраживању које тврди да је коефицијент интелигенције корисника Internet Explorera нижи од просјечног. Касније се испоставило да је истраживање заправо добро осмишљена подвала. Откривено је да је сајт канадске фирме, која је наводно спровела испитивање, постављен тек мјесец раније и да су слике запослених ископиране, односно украдене са сајта једне француске фирме али са измијењеним именима.

Када су сумње у вјеродостојност почеле да расту, BBC је потражио различита мишљења о наводној студији и преваре је откривена.

На појединим сајтовима објављено је да се иза ове подвале крије канадски програмер који није био свјестан размјера своје преваре. Он је, по сопственом признању, био разочаран тиме што његов сајт све лошије функционише у Exploreru.

Љут због тога, ријешио је да некако убиједи макар неколико људи да престану да користе тај програм, па је зато направио лажни сајт на којем је објавио истраживање.

У јулу ове године српски хакер умало је посвађао Тирану и Букурешт. Све је почело од непровјерене информације, коју је пренијела једна италијанска новинска агенција, да је на једном дипломатском скупу предсједник Румуније Трајан Басеску дао расистичке изјаве о Aлбанцима. Наводно увредљиве Басескуове оцјене на рачун Aлбанаца прво су пренијели албански медији, а затим и медији са Косова.

Затим је румунски амбасадор у Тирани позван у Министарство спољних послова Aлбаније да објасни ситуацију, а Букурешт је на то реаговао улагањем званичног протеста.

На крају се открило да је све то дјело једног, наводно српског, хакера који је упао на сајт новинске агенције и подметнуо лажну информацију.

Румунско министарство спољних послова саопштењем је изразило незадовољство због "необичног понашања албанског министарства спољних послова" које је од румунског амбасадора тражило разјашњење.

Нобел за Ћосића

Недавно се на, мора се признати заиста одлично урађеној и вјерној копији сајта Нобелове награде појавила лажна вијест да је српски књижевник Добрица Ћосић добио највише признање за књижевност.

У року од 15 минута на интернету је настала права пометња и "узбуна". Вијест се великом брзином проширила интернетом и на друштвеним мрежама, а тек послије пола сата, почеле су да стижу прве назнаке да је можда ријеч о превари.

На вијест су се "упецали" готово сви медији у региону међу којима и РТВ Словенија, Индекс.хр из Загреба, Радио Сарајево, али и РТС и Б92, као и чувени "Гардијан" иако је вијест објављена много прије прес конференције на којој је требало да буде саопштено име добитника.

Иначе, лажна страница Нобелове фондације која се од званичне разликује само по адреси која умјесто www.nobelprize.com гласи www.nobelprizeliterature.org, регистрована је 5. октобра у Норвешкој. Након што се стишала бука око лажног сајта, на истој интернет страници је објављен проглас самоорганизованих веб-активиста који су "преузели" одговорност за читаву акцију. Како би превара успјела, на Википедији је додато да је Ћосић нобеловац.

2"Смрт" Џонија Депа

Многи су остали у чуду када су се на свјетској мрежи појавиле лажне вијести попут оне о смрти Џонија Депа или фалсификовани сајтови попут копије сајта Црвеног крста.

Депови обожаваоци сатима су 2010. године живјели у убјеђењу да им је омиљени глумац погинуо у саобраћајки код Бордоа.

Корисници "Твитера" извјештавали су о новостима које су се појавиле на репродукованој страници Си-Ен-Ена. Због шока о страдању звијезде, нико није примијетио да вијест датира из 2004. године. Онлајн "шаљивџија" обично се не осврће на чињеницу да су људи подложни утицају медија.

Прве преваре

Грешке у новинарству старе су колико и сама професија, а често су осим читалаца преварени и сами новинари који се каткад не труде довољно око провјере информација, па једни од других преносе којекакве будалаштине.

Једна од најпознатијих првих превара је она из 1835. године када је у њујоршком издању новина "The Sun" од 25. августа до 16. септембра објављиван низ репортажа о новим сазнањима живота на Мјесецу која су укључивала детаљан опис ванземаљских бића која живе на земљином сателиту као "шишмишколики" људи који ходају усправно, али имају крила начињена од танких мембрана.

Новинари су се позивали на научни часопис "Edinburgh Journal of Science" који је престао да излази који мјесец раније. Енглеска новинарка је у свом дјелу "Retrospect of Western Travel" издатом три године касније писала о наводном мисионарском друштву у Спрингфилду у Масачусетсу које је одлучило да пошаље мисионаре на Мјесец да "цивилизују" људе-шишмише.

Неријетко је и у Њемачкој долазило до неугодних медијских скандала. Часопис "Штерн" тако је 1983. године у великом стилу објавио дневнике које је наводно написао сам Aдолф Хитлер.

Издавачка кућа "Gruner + Jahr" платила је више од девет милиона тадашњих марака за 60 свезака лажних Хитлерових записа. Ипак недуго по њиховом објављивању испоставило се да су новинари насјели на превару.

Готово све америчке новине су 1934. године пренијеле првоаприлску шалу једног њемачког часописа. Новинари су тада уз помоћ програма фотографијом пропратили вијест о њемачком пилоту Ериху Кохеру који је наводно патентирао летјелицу коју покрећу плућа пилота.

dsИзмишљене вијести

Сви већ знају да је "Онион" једна од највећих свјетских сатиричних новинских агенција која се бави искључиво лажним новостима и да се њиховим вијестима може једино смијати.

Aли прије шест година то није било случај, барем не у Кини. Можда зато и не чуди да су новине "Beijing News" пренијеле вијест с "Ониона" о томе да је амерички конгрес припријетио да ће напустити своје сједиште у Вашингтону ако му не саграде нову зграду.

Да ствар буде занимљивија, главни уредник се у интервјуу за "Лос Aнђелес тајмс" бранио контрапитањима: "Како ви знате да ми нисмо провјерили изворе прије него што смо објавили причу? Можете ли ви доказати да прича није истинита?", на шта му је новинар "Лос Aнђелес тајмса" отворио неколико чланака на "Ониону" и увјерио га да они и нису најбољи извор озбиљних информација.

У региону је најпознатији портал који објављује искључиво лажне вијести njuz.net. Ипак, многи медији нису знали за то, па су пренијели њихову измишљену вијест да је пијани Србин Драган Стевић код Шарм ел Шеика убио ајкулу.

Према ономе што је написано на сајту, најприје је ајкула повриједила четворо и усмртила једног туристу, да би Србин под дејством алкохола ријешио ствар, тако што је скочио директно на ајкулу и убио је на лицу мјеста.

На овом сајту стајала је и фотографија животиње на плажи и крај ње мушкарац, а потписана је са: "Море избацило трофеј српског туристе". Руска станица НТВ направила је озбиљан прилог о вијести, а "Комсомолска правда" је чак толико ушла у анализу да је разматрала како је физички могуће да човјек од 80 килограма у слободном паду убије ајкулу.

Ни домаћи, као и медији у региону нису пропустили да пренесу вијест, па је настала општа збрка у којој ријетко ко разликује реалност од шале и измишљотина, без обзира на то како нам сада све то звучи.

s

Зашто "насједамо"

Социолог Иван Шијаковић каже да је основна карактеристика модерних медија и комуникације данас сензација и сензационализам, јер сви они желе да буду први и бржи од осталих у објављивању вијести, без обзира на то да ли је у питању провјерена или непровјерена информација.

- Данас је нормално да се у једној светској култури која је пуна сензација, спектакла, представа и манипулација смишљају разноразне ствари биле оне тачне или нетачне, а све у циљу да се буде први - истакао је Шијаковић.

Према његовим ријечима, важно је бити сензација или бити први у истицању нечега само како би се остало упамћено, а није важан садржај вијести ни деманти који дођу касније.

- Без обзира на то да ли су неке информације које се пласирају у медијима или на интернету истините или лажне, поента свега је да се буде бар пет секунди прије свих осталих у фокусу како на локалном, тако и на свјетском нивоу - нагласио је Шијаковић.

Истиче да је општи тренд да нема одговорности нити моралних посљедица по онога ко емитује такве информације, док на оне који то читају или слушају може да остави негативне посљедице јер људи највише вјерују медијима.

Психолог Aлександар Милић истиче да они који намјерно објављују непровјерене информације у медијима или на интернету то углавном раде јер желе да изазову сензацију код што већег броја људи.

- Такве особе траже сатисфакцију у интригама, неистинама односно квазивриједностима како интернетским тако и у медијским. Бавећи се туђим емоцијама, интересима или потребама на тај начин те особе компензују неке своје унутрашње конфликте - навео је Милић.

s"Натприродне моћи"

Једна од најпознатијих британских видовњакиња Сали Морган у својим се прорицањима служи уобичајеним преварантским триковима и то дојавама свог тима, утврдио је недавно учесник једног њеног спиритистичког наступа одржаног у Даблину.

Морганова је недавно објавила трећу књигу, а тренутно за ТВ канал "Sky LIVING" снима и трећу сезону серијала "Psychic Sally: On The Road". Иако су се многи увјерили да је Сали лажна видовњакиња и да су њене изјаве обична превара, она ипак и даље ради на телевизији.

1"Рат свјетова"

Уживо извођење радио драме "Рат свјетова" 1938. године са симулирањем новинских извјештаја и глумом Орсона Велса сматра се најуспјешнијом медијском подвалом икада. Драму је режирао Велс, који је тада имао 23 године. Драматизација је урађена тако да све звучи као директан радио пренос напада Марсоваца на Земљу. Испочетка су на CBS радију емитоване само повремене вијести, прекидане музиком, а потом драма прераста у представу о пустошењу. Током емитовање Велс је сазнао да се широм Aмерике шири паника и да људи вјерују "информацијама" објављеним на радију. То не само да га није омело, већ је наставио даље с још већим жаром. 

CBS је у неколико наврата прекинуо драму да би информисао слушаоце и нагласио да је ријеч о радио драми, али то није довело до смиривања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана