Лазарица - дуга је то прича

- Без обзира на мотив зашто је кнез Лазар саградио ову богомољу, сигурно је да је овом средњовјековном српском владару била потребна црква у граду, у близини двора, и да буде његов саставни дио. Ова црква и даље плијени љепотом, грациозношћу и складношћу. Зидана је од беловодског камена и црвене опеке, што је касније дало градитељски тон каснијим здањима моравске школе, каже мр Љубиша Васиљевић, директор Народног музеја у Крушевцу.  

Постојање "моравске школе", као новог правца у црквеном грађевинарству средњег вијека утврдио је Француз Габријел Мије.

Фасаде Лазарице препуне су композиција у плитком каменом рељефу испреплетених изнад прозора, врата и довратника.

Веома зналачки и са великим искуством и традицијом беловодски и брајковачки мајстори стварали су најразличитије хералдичке облике, необјашњив митски свијет, свијет флоре и фауне, те плетенице и чудесне розете.

Послије Лазарице изграђене су и многе друге српске цркве: Раваница, Каленић, Манасија и Љубостиња.

- Цар Лазар подигао је свој град на узвишењу мале висине, јер је овај наш владар желио да од Крушевца начини српску Aтину. Само је централни дио града Донжон кула имала одбрамбену улогу - као посљедњи отпор непријатељу ако би успио да продре у унутрашњост града. Догодило се да кнез Лазар погине као Спартанац бранећи српску државу и хришћанство уопште на Косову 1389. године, објашњава мр Васиљевић.

- Прво причешће српске војске прије поласка на Косово обављено је у Лазарици. Са Донжон куле кнегиња Милица испратила је свог кнеза и војску у бој на Косову. Иначе, породица кнеза Лазара много је и прије, а посебно послије Косовског боја учинила многа добра дјела за опстанак и српства и православне вјере у веома тешким историјским догађајима - каже протојереј Драги Вешковац, старјешина цркве Лазарице.

Црква Лазарица све вријеме свога постојања дијелила је судбину не само града Крушевца него васколиког српског народа, али је увијек одолијевала и зубу времена и непријатељима.

 У турском времену, приликом једног бденија, на необјашњив начин запаљена је дрвена ограда са њене три стране, па је том приликом и црква била запаљена са сјеверне стране. Трагови тог пожара могу се уочити и сада на каменим дијеловима и по некој опеки у зиду. Када је Крушевац коначно ослобођен 1833. године стекли су се услови да се поправи Лазарица, јер су јој вријеме, топовска ђулад и пушчани меци оштетити и истргли камење и опеке.

Прву рестаурацију цркве Лазарице послије ослобођења од Турака , како је записано, "извршио је 1836 и 1837. године сваштар по имену Вујица, који се у граду прихватао свега што други нису умјели да ураде. Он је израђивао прозорске рамове, резао је стакло, према узору копирао је за цркву оштећене дијелове украса урезане у камену, премазивао тером гвоздене дијелове, кречио зидове и позлаћивао крстове у цркви.

Црква је до данашњег дана у неколико наврата поправљана, дограђен је и дио звоника изнад звона да се може уградити сат...

- У цркву Лазарицу долазили су сви српски владари. Њихове посјете нису биле протоколарне него су сви редом долазили на поклоњење и даривали су је. У звонари Лазарице сачувано је и звоно које је цркви даровао сам Карађорђе 1812. године. На звону је текст који гласи: "Сему звону бист титорин господар Георгије Петрович врховни вожд народа сербского. За церков града Крушевца. Церкве храма Рождество пресветија Богородици. Слито во Белградије 1812. године. Сему звони бист рукоделјец Јоан ... Ердеља". Оштећено је највревотаније Јованово презиме и још једна ријеч, а она је сигурно гласила "из Ердеља" - казује протојереј Вешковац.

Лазарици се и сада долази на поклоњење - свакодневно из свих крајева Србије и отуда гдје живе Срби. Ипак, највише је дјеце, ђака који побожно и у тишини прилазе овој цркви.

Звоно

Двадесет и једну годину касније и кнез Милош Обреновић поклонио је Лазарици једно звоно, али га је у Првом свјетском рату 1917. године аустроугарска војска однијела као и звона са осталих цркава у крушевачком крају.

- Ових дана поново рестаурирамо Лазарицу. Увели смо подно гријање, уређујемо тротоар око ње, а почело је и фрескосликање. Она и даље сја и плијени љепотом на добробит свеколиког српског народа, каже с поносом њен старјешина протојереј Драги Вешковац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.