Куба - свијет прекривен осмијехом

- Овде долазиш са стрепњом, неизвесношћу, с мало повећаним адреналином, а враћаш се са сетом и спознајом да још постоји понеки зачарани кутак неспутане слободе. Иако идеолошки униформисана, Куба одолева неким другим оковима, оним либералне демократије, глобалног псеудохуманизма и благостања - рећи ће, док додирујемо писту, мој сапутник, експерт за финансијско-правне марифетлуке, заљубљеник у кубанске чари живота.

Силазак у аеродромске одаје, кроз ходнике полуосветљене чкиљавим светиљкама, подсећао је на неки преторијански аеродром из авантуристичких и шпијунских филмова давних шездесетих. Овде су, како се већ у први мах може приметити, шездесете одавно пустиле корење. Ипак, ледену полицијско-царинску процедуру раскрављује непосредност и љубазност лежерно одевених службеница аеродрома "Хозе Марти", које ће се у сваком тренутку путнику наћи на услузи.

Након неповерљивог и хладног полицијског дочека на аеродрому, с мирисом устајалог бољшевизма, са друге стране "границе" дочекују нас весела лица. Њихов жагор, прожет позитивним вибрацијама, лепрша на тропском ветру и меша се са раним мелодијама које допиру одасвуд. Све то инспирисано је и покретано еруптивном енергијом живота, какву тешко да ћете срести било где другде на свету.

Упутства и времеплов 

Захваљујући Стевици, менаyеру за противпожарну заштиту, пасионираном обожаваоцу "кохибе", наш први сусрет са Кубом био је зачињен шармантном добродошлицом, на чистом српском језику, Марије Санчез, кћерке бившег амбасадора Кубе у Београду. Осмех ове средовечне жене, кратке, скоро мушке фризуре, открива ред као снег белих зуба, у јаком контрасту с њеним тамнопутим лицем.

Марија говори српски скоро без акцента, иако никада није боравила у земљи у којој је службовао њен отац. Ведра је и насмејана, с опуштеном предусретљивошћу, као и већина становника Кубе. Лаганим и гипким корацима, у ритму салсе, води нас према минибусу, удобном и климатизованом, који помало одудара од паркираних старих "фордова", "бјуика", "шевролета", "доyева", "лада" и једне тамнозелене "волге".

На великим теретним камионима група ратара крај још једног радног дана завршава песмом. Филмском брзином мењају се сцене, буде се сећања, а времеплов оне старије међу нама води у епоху нашег социјалистичког препорода, обнове, радних акција, када се живело од ентузијазма, с револуционарним песмама, паролама револуцији и вољеном команданту.

На огромном билборду поред пута Че Геварин портрет и порука: "Твоје идеје живе, настављамо твојим путем".

Главне саобраћајнице на Куби су у веома солидном стању, и поред дугог ембарга (на шта се и дан-данас, десет година касније, ваде наши путари). "Штипање" на дебљини асфалта овде се кажњава дуготрајним принудним радом на зеленим пољима.

Успут, док се возимо према Санта Марији, месту удаљеном двадесетак километара од Хаване, добијамо најважније информације о курсу, о легалној и сивој понуди најбољих томпуса на свету. Као што неки код нас не праве увек вино од грожђа, ни овде се томпуси не праве увек од дувана. Сушени лист банане, помешан са дуваном, спорије гори и чешће се гаси, а само страствени пушачи и љубитељи кубанских цигара могу приметити разлику.

Кубанци као народ нису склони преварама, али немаштина, ембарго и чињеница да Кубу не посећују сиромаси подстичу их да своју робу понуде по вишеструко већим ценама од реалних. Aко упали, добро је, ако не, ценкање је ионако ритуал који зближава људе. Неретко, и једна и друга страна се растају с осећајем обостраног добитка.

И поред чињенице да је Куба једна од најбезбеднијих земаља, Марија нам саветује, да новац, пасош и вредности остављамо у хотелском сефу, као и да обратимо пажњу на широку и шаролику лепезу услуга које се могу добити на острву среће, страсти, рума, "даикирија", "мохита", томпуса...

Имуни на депресију

Осим лепоте којом је творитељ даровао, највећа драж ове по много чему чудесне земље је време као заустављено негде у раним шездесетим годинама прошлог века. Тако замрзнуто створило је нестварни склад разних супротности, пред којима падају многе предрасуде савременог човека, утемељеног на западним вредностима. Успорени ритам, с нагласком на непоновљивости овоземног живота, лежерна једноставност, музика у бојама страсти, море окупано сунцем, овим људима подарило је срећу видљиву на њиховим опуштеним и насмејаним лицима. A можда они, рећи ће скептици, своје тужне дане попуњавају осмехом. Међутим, док посматрам веселе Кубанце, ближа ми је дефиниција једног од последњих песника-боема, покојног Aмброзија Марошевића, београдског Хрбина: "Песници су као деца: мало нам дају, а и са том сиротињом ми смо срећни."

Контраст запуштене спољашности и унутрашњег склада, битисање старог и новог, младог и оронулог, сређеног и запуштеног, лепог и пропалог, најсликовитије се оцртава у старом делу Хаване. Једна поред других стоје оронула здања и обновљене зграде офарбане јарким бојама. У споља запуштеној кући, пропалим степеништем стижете у луксузни амбијент једног од престижнијих ресторана. На улицама, уз америчке олдтајмере из педесетих година прошлог века, набуyене и лакиране јарким бојама, фијакере са расним и до перфекције издресираним коњима, популарне скутере обложене жутом сфером, познатије као коко такси, бицикле са приколицом за две особе, можете срести најновије моделе западне ауто индустрије. Поред старијих продавачица сувенира, новина и револуционарне литературе, одевених у архаичне широке хаљине папагајских боја, срешћете и младе тамнопуте лепотице одевене у најсавременије маркиране крпице.

Осим ових старих, музејских примерака, у којима су напаковани мотори и делови руских аутомобила, америчких четвороточкаша готово и нема. "Марлборо", "кока-кола" и још неколико малобројних артикала из Aмерике на Кубу стижу из Мексика. Иако у продавницама нема великих светских робних марки, добар део грађана је складно и квалитетно одевен.

Стога помало нестварно делује званичан податак да просечна плата износи око тридесетак конвертибилних пезоса (1 евро је 1,30 пезоса).

Приче о великом сиромаштву демантоване су улицама препуним живота, препуним људи из којих букти енергија и који су, у духу античке мудрости хлеба и игара, лишени великих материјалистичких стремљења, с крајњом ноншаланцијом прихватили све благодати које им ова рајска земља дарује. Чини се да су Кубанци стекли имунитет на епидемију фрустративно-депресивене и песимистично-суицидне болести глобалног материјалистичког "благостања".

Че, икона револуције

Међународни празник рада на Куби је најзначајнији празник. У Хавани парада радних људи и грађана из свих делова земље. Преко милион људи беспрекорно организованих, без иједног инцидента, уз игру и песму обележавало је дан народне радости.

Усталасала колона дуга неколико километара сливала се према једном од централних тргова, на коме је својевремено Фидел Кастро држао своје маратонске говоре. Уместо њега грмео је Раул Кастро, брат и саборац великог команданта Фидела. Плакати, транспаренти, постери са његовим ликом, зачуђујуће, били су малобројни. Икона револуције и даље је легендарни Че Гевара. Његов лик, са беретком и црвеном жабом, незаобилазан је детаљ већине сувенира на Куби, а песмом "Команданте Че Гевара" почињу и завршавају се скоро сви музички програми по баровима и ресторанима. Отац нације Фидел Кастро помиње се са великим поштовањем, код старијих житеља који памте Батистину диктатуру он је херој, Дон Кихот, глобални симбол отпора америчком империјализму. 

Магија живота у срцу

Захваљујући економском ембаргу "Великог брата", на Кубу још није стигао дух глобализма и избрендиране потрошачке глади, нема ни једнојајчаних менаyера, привредних и економских експерата, берзанских шпекуланата, нигде основних симбола америчког империјализма попут "Мекдоналдса", који усидрен чека негде у Хемингвејевом Ки Весту на Флориди, тамо где се у утроби бродова шверцују емигранти, а у супротном смеру разне потрепштине које и данас недостају овом изолованом "архипелагу за уживање".

Зеленом и слатком острву (главна култура је шећерна трска) дивили су се Лорка, Маркес, Синатра, Aва Гарднер, Хемингвеј... Aл Капоне и његови компањони, избегавајући прохибицију, овде су изградили хотеле, коцкарнице, ресторане који и данас сведоче о отмености и раскоши тих "златних тридесетих".

Хемингвеј, амерички нобеловац, својом новелом "Старац и море", инспирисаном ловом на сабљарке с оцем данашње Кубе Фиделом Кастром, прославио је благодатну Куполу (то на изворном аравакан језику значи реч Куба).

Романсијер, новинар, ратник, риболовац, боем, човек неспутане маште и природе, крајем тридесетих година прошлог века, након дводеценијског извештавања са разних ратних попришта у Европи, бежећи из Aмерике пред прохибицијом, нашао је уточиште за себе и своје ратне успомене на овом "острву земаљског раја", где је и написао За ким звона звоне, свој најпознатији роман.

У хотелу "Aмбос", у центру Хаване, на петом спрату се налази соба у којој је живео славни писац, заљубљеник у море и добру капљицу. За улазницу од 10 конвертибилних пезоса (међународна ознака цуц, тако популарно и називан: цуц), можете у овом интимном кутку у којем је Хемингвеј боравио неколико месеци видети и фотографисати његову писаћу машину, неколико телеграма и писама, фотографије Марлен Дитрих, Хемингвеја са Харли Ричардсон, Мартом Голхорн, Мери Хемингвеј. Поред макете његовог рибарског брода, постављене на старом лакираном дрвеном ормару, налази се фотографија Валери Хемингвеј снимљена на пишчевом рибарском бродићу 1960. непосредно пред његов последњи и трагични одлазак за Aмерику. Тамо је 2. јула 1961. суочен са животним ћорсокаком, својеручно подвукао овоземаљску црту.

Један од највећих класика америчке књижевности био се од 1940. године настанио у месту Кохимар, удаљеном двадесетак километара од Хаване. Хемингвејева кућа данас је једна од најпосећенијих туристичких тачака. У дворишту се налази и пишчев рибарски брод, базен у којем је пливала Aва Гарднер, филмска дива, једна од многих лепих жена из љубавног албума лежерног боема и шармера, за кога његова секретарица, новинарски шегрт и биограф Валери Хемингвеј тврди да је био стидљиви усамљеник.

 Два печата у боји револуције

У данас најскупљем бару на Куби "Ел Флоридити", некада омиљеном месту Ернеста Хемингвеја, уз чију асистенцију је справљен чувени коктел "даикири", свакодневна гужва. Надлакћен над шанком стоји бронзани нобеловац, док су на зидовима окачене фотографије славног писца са познатим личностима, међу којима доминира Фидел Кастро. Уз Хемингвејев омиљени "даикири", ледени коктел с врућом ценом, туристи с разних меридијана, уз севање блицева, овековечују себе поред бронзане статуе мајстора речи.

"Стари сладокусац није случајно одабрао овај сунчани архипелаг, у коме најскладније битишу дарови природе са оним најеруптивнијим делом људског бића", рећи ће, као за себе, доминистар, док своје распламсане мисли, као и остали присутни, расхлађује Хемингвејевим чаробним напитком.

Посматрајући гомилу Италијана испреплетаних с витким мелескињама, с чијих су усана, препуних живота, лепршали ројеви разнобојних лептирића, ђенерал с четири звездице, најстарији члан наше експедиције, уз још једну туру белог леденог напитка, наглас сабира утиске:

"Ово је земља за оне с потиснутим егом, за ону Фројдову половину људског бића. Топлота, сунце, море и таласи, врелина ноћног живота, распламсавају и буде сва чула и само мртав не осећа бујање енергије, која извире из сваке поре, из сваког покрета. Шта ли је све добри и поштени Сигмунд пропустио у животу зато што није боравио на Куби. Aли да је овде живео никада не би написао ништа о хистерији и депресији. У његовим делима изостала би она песимистична, мрачна и суицидна страна људске природе."

"Ово је чудо од земље!" узвикнуо је експерт за банкарско право, док му је отргнути поглед скакутао по расној црнкињи, покушавајући да бујицом речи дочара и домами минулу ноћ истопљену с првим мамурним јутарњим зрацима, али још будну у његовом поспаном и сочном сећању.

Центар Хаване око трга Плажа дела Катедрал одише живописним бојама велелепних рестаурисаних фасада, чија обнова и враћање старог сјаја сведочи да капитал као жива вода полако налази путеве кроз идеолошка напрснућа једног од последњих комунистичких режима на свету. Стари део града врви од туриста који својим камерама овековечују монументалне грађевине из колонијалних епоха.

На калдрмисаним трговима живот тече 24 сата. Смењују се разне музичке групе, аниматори, даме за фотографисање одевене у живописне аљине, жонглери, а ту је и једна од живих туристичких икона Хаване, стара гатара у белој хаљини с неупаљеним томпусом.

"Види је, као да је побегла из неког од филмова Емира Кустурице", промрмља ђенерал, заустављајући кочијаша Ричарда на још једну туру у оближњем бару, док је Шумар, ухваћен у замку аниматорки, након "сендвича" за фотографисање стигао са два печата у боји револуције.

Мјешавина крви и стилова

Већина здања потиче с краја XVIII и из XIX века, као барокна Државна резиденција из колонијалног периода, саграђена 1791. Ту се преплићу разни стилови колонијалне архитектуре, од барока, неокласицизма, маварских утицаја... На једном од тргова налази се велика барокна катедрала Светог Кристофера, саграђена 1666. године на темељима срушене цркве. Фасаду овог сакралног здања кубански писац Aлејо Карпертнер је описао као окамењену музику. Данас се на овом тргу, који представља једну од жила куцавица града, чују најведрији тонови салсе, румбе, yеза...

Из оближњих барова допиру звуци једне од кафанских химни у Хавани, "Гвантанамере", што је у преводу "Девојка из Гвантанама", места планетарно познатог по једном од највећих америчких казамата и најбруталнијих мучилишта.

"Kohiba" guga 45 metara

У близини Капитолиа налази се "Хабанос", фабрика за производњу најбољих цигара на свету. "Кохиба", "монте христо", "ромео и јулија" овде се деценијама праве искључиво ручно. Најбоље су оне од целог листа утрљане на девојачким бутинама, тврде страствени заљубљеници у кубанске томпусе.

То потврђује пензионисани командант жандармерије, набијајући на чачкалицу остатак томпуса да би што дуже уживао у опојном мирису чистог дувана.

"Отмена господа пуши до половине, они сиромашнији до трећине, а ти би пушио док ти усне не изгоре..." шеретски му добацује експерт за банкарско право и покретна апотека наше експедиције.

На тврђави Моро прошле године је оборен Гинисов рекорд у мотању најдуже цигаре. Мајстор Хосе Кастелар успео је да ручно завије "кохибу" дугу 45,38 метара. На питање како, одговорио је:

"Права магија није у рукама него у срцу."

Пољопривреда и туризам

Основне привредне гране су пољопривреда и туризам. Куба је лидер у производњи шећера и дувана. Национално пиће је рум, који се производи од шећерне трске и то у три варијанте: стари златни, екстра стар и светли суви.

Рум је главни састојак најпознатијих кубанских коктела: "даикири", "куба либре", "мохито", "ернест хемингвеј специјал". До 1960. на Куби се налазила и чувена дестилерија Бакардија, касније премештена у Доминиканску Републику.

Осим Хаване, најпознатије туристичко место је Варадеро, са белим песком и предивним плажама дугим скоро 30 километара.

Откривање

Бујна вегетација, беличасте и простране песковите плаже, бистро и увек топло море, весели људи, разни архитектонски стилови XVII, XVIII и XIX века, здања обојена јаким бојама живота, сврстали су Кубу у један од ретких масовношћу још незагађених рајских вртова. Последњих година он све више одшкрињује своја благодатна врата, пењући се лагано ка самом врху листе најатрактивнијих туристичких дестинација на свету. Стари део Хаване, градић Тринидад, као и парк природе Пинар дел Рио, под двоструком су заштитом UNESCO-а.

И није ни чудо што је 1492. када је открио Кубу, велики пустолов Кристифор Колумбо узвикнуо: "Ово је нешто најлепше што су моје очи икада угледале!"

Кухиња

Кубанска кухиња, настала као мешавина шпанске, креолске и јужноафричке, не може се баш похвалити великим дијапазоном кулинарских ђаконија. Ипак, уз издашну понуду из морске баште, домаћини препоручују кристианос (јело од пиринча и црног пасуља, који су и овде, као некада код нас, највећи савезници сиротиње), затим пикадило (бифтек са пиринчем) или ароз кон поло (пилетину са црним пасуљем). Осим белог и црног рума, на Куби се производе две врсте одличног пива "кристал" и "буканеро" (пират).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.