Крпице за сиротињу и богате ексцентрике

Преведено на српски, то би значило "продаја из друге руке или гардероба која је већ ношена", или краће - "бувљак". Није правило да се у овим бувљацима продаје све што је изношено и старо. Напротив, у бувљаку се често може наћи гардероба која је "ганц нова" и са свјеже окаченом декларацијом произвођача.

Нове ствари, па из иностранства, а цијене смијешно ниске..., све то мами купце. Има тамо купити мајица по двије и три марке, сукања по једну марку, бунди, и то од природног крзна, по 30 и 50 КМ, еротског веша и никад непревазиђених женских халтера по цијени од пет марака... Има свега, највише гардеробе која се своди под "маркирану одјећу" или гардеробу најпознатијих свјетских брендова, која је доступна само онима са најдубљим џепом и дизајнирана управо зато да би срамно богати људи имали гдје да потроше много пара.

У Инспекторату Републике Српске немају прецизан податак колико је регистровано сецонд ханд схопова, али се претпоставља да чине петину од око 70.000 самосталних трговачких радњи које су регистроване у Српској. Најинтересантније је да се продавнице са половном робом у посљедње вријеме налазе на најатрактивнијим локацијама у градовима широм Српске. Бања Лука је типичан примјер, јер се у строгом центру града, одмах преко пута Банског двора, "угнијездио" сецонд ханд схоп или бувљак.

Није то једина локација која упада у очи због ироније да тик уз гламурозну продавницу са скупоцјеним стилским намјештајем и уз једну од најпопуларнијих пицерија у граду, са излога се пролазницима "ругају" офингери на којима су окачене половне мајице, панталоне, сакои, шешири и друге изношене прње.

Начелник Одјељења за инспекцијске послове у Скупштини града Бања Лука Новак Петраш каже да су ове продавнице регистроване као и све друге трговачке радње и да нико није размишљао о томе због чега се бувљаци налазе у строгом центру грда.

- Инспектори су ме информисали да продавнице са половном гардеробом постоје и у другим градовима на локацијама у најужем центру града, тако да ми ништа није необично да у Бањој Луци има сецонд ханд схоп у центру града, као што је, на примјер, случај у Новом Саду, Београду, Загребу и другим градовима - рекао је Петраш.

Бувљацима добро иде, па камиони не могу навући робе колико се дневно прода. Продавачице у "бувљак" продавницама кажу да су муштерије веома разнолике и, уз најсиромашније, у ове продавнице често свраћа изузетно богата клијентела. Отмјене госпође у скупим костимима често наврате у "бувљак" да обнове гардеробу крзненом бундом, шубаром или овратником од природног крзна лисице, астрагана, вука и других звјерки. Само овдје цијене за ове традиционално скупоцјене одјевне предмете су багателне, па се, на примјер, бунда од нерца (опјевана у популарном народњачком хиту као симбол моћи и богатства) може купити за 50 КМ.

Није то све. Госпође које се разумију у квалитет често траже и кожну галантерију, посебно каише, ташне и рукавице, које апсолутно нигдје не могу да се нађу у класичним продавницама. Ријеч је о оним детаљима које модни стручњаци препоручују да нађемо "у бакиним шкрињама и маминим ормарима". Нема свако ту срећу да је сачувао и наслиједио понешто "добре и квалитетне моде од мама и баба, понајвише због тога што већина новокомпонованих госпођа не памти своје мајке и баке по моди, него по сиротињи и тежачкој гардероби налик на народне ношње, уз обавезан рубац (мараму) повезан на уредно сплетеној и уљем намазаној коси.

Ни свјетски џет-сет и најбогатије жене из модне индустрије, филма и шоу-бизниса не зазиру од продавница са изношеном гардеробом.

Мадона се јавно хвалила да је шиљасти кожни грудњак из једног ТВ спота половином 80-их година прошлог вијека, када је кренула са освајањем трона свјетске поп иконе, купила на бувљаку у Њујорку. Причу о шопингу на бувљој пијаци испричале су медијима Шер, Aнђелина Џоли, Мараја Кери и друге мегапопуларне свјетске звијезде, које на својим рачунима имају на милионе евра и куповину у сецонд ханд схопу упражњавају из чистог хира, али и потребе да буду различите и да на себи понесу крпице које нема баш нико, и које спадају у "модне" антиквитете.

Памучне поло мајице, са малим крокодилом "лацоста" код овлашћеног дистрибутера коштају од 150 КМ па навише. На бувљаку ове мајице коштају и по пет марака, и често су толико добро очуване да се нимало не разликују од потпуно нових мајица из ексклузивне продавнице са робом овог бренда. Овлашћени дистрибутери ове гардеробе смију се на питање да ли им је то конкуренција у послу, с обзиром на чињеницу да је стандард наших грађана сувише низак за куповину скупе гардеробе.

У Српској је једини дистрибутер "лакоста" гардеробе власник бањолучке пицерије "Санремо" Мирко Тривић. Он каже да је јако тешко добити лиценцу за ове производе и да је на граничним прелазима ригорозна контрола гардеробе ове робне марке.

- Памук је то. И то онај најфинији. Нема грешке. Није то обична мајица. То је класични модел поло мајице и ми имамо своје муштерије годинама. Пословни људи купе одједном по три или четири мајице у различитим бојама, ролке, џемпере, јер воле да носе квалитетне ствари кад иду у иностранство на службени пут. Оригинал, ко се иоле разумије у квалитет, препознатљив је и разлика се види голим оком. Дај, немојте бити смијешни, није крокодил тај који показује марку, него под руком лијепо осјетиш да је то права мајица, а не неки бофл из Кине.

На граничном прелазу у Градишци од шефа царине Недељка Миловановића смо добили информацију да се контејнери са половном гардеробом уопште не прегледају, нити царине. Другим ријечима, ови огромни контејнери са гардеробом јефтино и неопажено улазе у земљу. A шта је у њима, то нико не зна, ни инспекција, ни царина, ни полиција... Знају једино власници "бувљих" продавница како им је "кашика упала у мед" и зарађују под плаштом ниских цијена и отрцане гардеробе, отварају бувље продавнице које су, ако је судити по локацијама на којима се отварају, привилеговане у односу на све друге радње са фирмираном гардеробом, чији власници плаћају баснословне дажбине држави да оправдају лиценцу произвођача  чијом робом тргују.

- Има ту вјероватно потпуно нових ствари којима је истекао "рок трајања" и које су трговци избацили у продају да се их се ријеше. Боље и то него бацити у смеће - кажу на царини.

Тако контејнери пуни гардеробе, неопажено и на најјефтинији начин, улазе у државу, а да нико не зна какав бизнис се крије и колике се то "паре перу" преко јефтиних, изношених крпа. Знају то, изгледа, само трговци, који су се распомамили за бувљацима који су преплавили Бању Луку, Београд, Сарајево, Нови Сад, али и европске метрополе као што су Париз, Рим, Лондон. С тим што Европљани своје бувљаке држе подаље од центра. Код нас то није случај, па су бувљаци тамо гдје се налазе најпосјећенији кафићи, пицерије и бутици са скупом гардеробом.

Мода "шведских була"

Мода "шведских була" је термин који нема везе са национализмом јер се у посљедње вријеме користи у свим бувљацима на подручју свих земаља које су настале цијепањем бивше Југославије. Односи се на контејнере са робом која стиже из Шведске, Данске и Холандије. То се испоручује бродовима и "веза" за ове контингенте робе су Бошњаци који су у рату избјегли у ове државе и ту остали да живе. Сада преко својих породица у завичају снабдијевају бувљаке од "Триглава до Ђевђелије" .

Маршал и Aмерика

У Aмерици је најпопуларнији и најмасовнији ланац робних кућа "Маршал" . Ове робне куће отворене су у Вашингтону, Њујорку, Сијетлу и другим метрополама 80-их година прошлог вијека. Препознатљиве су по томе што су синоним за амерички мегаломански стил живота, па у овим продавницама што се за један мјесец не прода, нуди се купцима по багателним цијенама. - Када се ни по најнижој цијени роба не прода, пакује се у картоне и поклања сиромасима. То је пословна политика "Маршала" - увјерили смо се у најпопуларнијем трговачком центру "Розлин" у Вашингтону. Најпознатија свјетска "џетсетерица" која свраћа на шопинг у овај центар је јорданска краљица Нур.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.