Криптовалуте прилика за инвестицију или пролазни тренд: За 20 година неће бити папирних новчаница

Једни су одмах устврдили да он тоне, други сматрају да је то још само једна бура на иначе немирном криптотржишту, док је оним трећима, који све то посматрају са стране, тешко схватити феномен криптовалута, а камоли предвидјети шта ће се у будућности десити.

Уље на ватру додатно је долио током прошле седмице и управник америчког хеџ фонда, Мајкл Бури, који је најавио да долази, како је рекао, “мајка свих крахова”. Бури, познат по томе што је својим инвеститорима донио велику зараду након што је пророчански предвидио крах тржишта некретнина 2008. сада предвиђа и пропаст тржишта криптовалута, јер су, како је објаснио, цијене на неодрживо високом нивоу. Па какву онда будућност имају ове квази-валуте?

Укрцавање на воз

Технолошки чаробњаци и “независни” економски аналитичари и даље вјерују да се ради о путу без повратка, док они скептичнији упозоравају да је ријеч о финансијском балону који ће кад-тад “издувати” и нестати попут јутарње росе.

Да би се покушао дати одговор на ово квиз наградно питање од “милион долара”, неопходно је вратити се у не тако давну прошлост те појаснити како су оне уопште настале. Први кораци су направљени осамдесетих година прошлог вијека, а коментари су били како се ради о логичном одговору на папирни новац и банкарску бирократију. Други су сматрали да је основни мотив генерисања криптовалута у чињеници да класични новац више није могао задовољити идеје одређених група људи са аспекта брзине и начина стицања богатства. Намјера им је наводно била да потпуно избјегну регулацију финансијских токова и створе паралелан новчани систем, који би испунио њихове мегаломанске финансијске захтјеве.

Све се завртјело, случајно или не, послије финансијске кризе и краха хипотекарних кредита у САД у септембру 2008. године, а након које је први пут споменут биткоин у раду аутора чији прави идентитет никада није утврђен.

Негдје почетком 2009. настаје прва платформа за “рударење” и трговину, а прва трансакција којом је плаћено нешто у “стварном свијету” реализована је 22. маја 2010. године, када су двије пице вриједности 25 долара плаћене са укупно 10.000 биткоина, што би према данашњој вриједности ове криптовалуте износило скоро 295 милиона долара.

Од тада, па до данас, свијет дрма право “криптолудило”, а према неким процјенама тренутно је у оптицају чак око 10.000 дигиталних валута, чије трговање углавном није законски уређено у већини земаља.

У Великој Британији је током прошле године чак седам одсто одраслих грађана улагало у ове валуте, док је пет процената улагало у традиционалну имовину на берзама иинвестиције засноване на акцијама. Британски криптоинвеститори су углавном били мушкарци млађи од 35 година.

Више од 70 одсто оних који су рекли да су куповали неку од криптовалута навело је да су остварили профит, док је 12 процената забиљежило губитак. Истовремено, 17 одсто испитаника је рекло да не зна да ли је својим криптоинвестицијама остварило профит или губитак.

Ово истраживање је у супротности са неким другима, која су открила да је 52 одсто од 2.000 учесника у анкети изјавило да би вјероватније инвестирало на берзи у традиционалну имовину попут злата, него у крипто. Трећина анкетираних је рекла да неће улагати у виртуелне валуте, јер сматрају да су закаснили да се укрцају на “тај воз”.

Борба за превласт

Оваквих истраживања и података нема за БиХ. Једино је познато да су “улагачима” најинтересантније критповалуте биткоин, а посебно етереум, који у земљи рудари између 5.000 и 10.000 људи. Према ријечима извршног директора прве криптомјењачнице у БиХ “Балкан Црџпто Еџцханфе” Бориса Мајсторовића, домаћи “рудари” имају одређене машине с којима праве ту криптовалуту, а онда се, с времена на вријеме, одлучују да их продају ради одржавања и плаћања високих трошкова струје. Примјера ради, “рудари” биткоина годишње потроше више електричне енергије него што цијела Аргентина, што онда земље у којима је ниска цијена овог енергента сврстава у идеалне дестинације за “рударење”.

Говорећи о промету који је његова криптоберза остварила у посљедњих 18 мјесеци, навео је како је 7.000 улагача, колико их има регистрованих, обавило промет од 20 милиона марака, али и да је он вјероватно дупло већи у посматраном периоду, јер се добар дио ових трансакција одвио “на црно”, мимо берзе, у контактима један на један.

И поред периодичних успона и падова, Мајсторовић је увјерен у будућност криптовалута и блокчејн технологије, на којој су оне засноване, наглашавајући како се не ради о пролазном тренду.

- Ово није будућност, већ наша садашњост. Било је разних падова и крахова, али су се ове валуте и даље одржале, а неке су чак и ојачале. Да ли ће један број њих пропасти па вјероватно хоће. Од 8.000 до 10.000 криптовалута, колико данас постоји у свијету, вјероватно ће на крају остати десетак оних озбиљнијих. Остале ће пропасти или изумријети, јер није реално да их толико постоји - рекао је Мајсторовић.

Потез званичног Пекинга да забрани “приватним компанијама” да емитују криптовалуте, објаснио је жељом кинеских власти да стави под своју контролу ово тржите, односно да издају своју криптовалуту, дигитални јуан.

- Има одређених најава да ће и Европска централна банка такође емитовати дигитални евро, за годину или двије. Вјерујем да ће и САД ићи у том правцу. Све то ће из коријена промијенити финансијски сектор. Према неким процјенама, за неких 20 или 30 година питање је да ли ће уопште у оптицају бити папирних новчаница - навео је Мајсторовић.

Предности и ризици

Када су у питању ризици, упозорава да улагачи треба да се окрену “провјереним” криптовалутама те да се увијек треба “бирати” између првих десет криптовалута по тржишној капитализацији.

- Што више људи улаже у неку валуту, оне ће теже пропасти од оних које су тек у, да тако кажем, повоју. У суштини оне су све сличне, али и различите по својој сврси. Креатори једних желе да оне буду платежно средство, други чувар вриједности, попут биткоина, који је попут дигиталног злата, а трећи покушавају да креирају мултифункционалне мреже на којима ће моћи свашта да раде, као што је случај са етереуомом - појаснио је Мајсторовић.

На крају је изразио и увјерење да ће законско уређење криптотржишта, а које многе земље планирају да уведу, само позитивно утицати, јер би на тај начин и сви из тог криптосвијета били заштићени од многобројних превараната, попут два брата из Јужне Африке која су недавно “испарила” са чак 3,6 милијарди долара вриједности у криптовалутама. Сумња се да су до тог новца дошли преваром преко своје фирме за улагање.

- Нажалост људи често насједају на такве и сличне преваре, јер су слабо финансијски едуковани, а има ту мало и похлепе, јер се жели на брзину и преко ноћи доћи до зараде. Моја је порука да пазе с ким раде и да не насједају на разне пирадиминалне и Понзијеве шеме. Мислим да би и наше власти требало озбиљније да крену са уређењем ове области, јер доста каскамо за свијетом па чак и за земљама из региона. У Хрватској је ова област регулисана кроз Закон о спречавању прања новца, а Србија је направила један лекс специјалис закон, који је изгласан крајем прошле године. Имали смо већ одређене разговоре са представницима нашег Министарства финансија, у којима смо их замолили да убрзају овај процес и код нас - рекао је Мајсторовић појашњавајући како криптоброкери често имају проблема с банкама које им затварају или блокирају девизне рачуне.

Пут у једном смјеру

Економиста Милош Грујић сматра да читав овај процес иде у једном готово неизбјежном правцу, а који би на крају могао водити ка остварењу глобалног сна економисте Фридриха Хајека о укидању папирног новца.

Овај нобелобац је сматрао да новац није другачији од других добара те да је за њега боље да постоји “конкуренција међу приватним емитентима, него монопол владе”.

- Упркос великој нестабилности, чињеници да немају покриће, нити се могу употребљавати за плаћање пореза, оне имају велику вриједност у размјени међу корисницима за финансирање легалних, али и илегалних активности - рекао је Грујић.

Слично мишљење дијели и његов колега, професор са Економског факултета у Источном Сарајеву, Марко Ђого, наглашавајући да сматра да је овај квази-новац једна врста свјетске финансијске револуције.

- Не бавим се куповином ових валута, не зато што нећу, већ што нисам довољно богат да тргујем с њима. Плата универзитетског професора је скромна. Али, познајем много људи који то раде и то доста успјешно. Могу вам рећи да се ради о врло добро образованим и интелигентним људима, који су унапријед свјесни свих шпекулативних и других ризика - истакао је Ђого.

Како је рекао, један од разлога који је привукао ове поборнике технологије и инвеститоре јесте чињеница да криптовалуте нису биле предмет контроле од стране централних банака нити државних агенција, а биле су заштићене и од инфлације.

- За разлику од злата, вриједност им зависи тек од перцепције њихове вриједности од стране шире јавности, тако да ни за “успјех” или “пропаст” криптовалута не гарантује ниједна институција. Оно што се мени не свиђа јесте што су углавном непознати творци таквог дигиталног новца, али и њихова непредвидива промјенљивост на тржишту. Сада је само питање шта “ми” као свијет у ствари желимо. Ја очекујем да ће поједине криптовалуте временом постати праве. Али, биће то једна велика и тешка битка, јер ће одређени центри моћи покушати то спријечити. Не би ме зачудило да рецимо група земаља из Г7 одлучи да криоптовалуте избаце из било какве потребе - каже Ђого.

Сматра и да ће се свему томе успротивити и Европска централна банка, чије је представнике упоредио са царем Душаном, који је у свом законику написао да ће сваком ко кује новац бити одсјечена рука. Према ријечима Ђоге, нису проблем ковачи новца већ регионални господари за које они раде.

Крупне рибе

Нажалост нико од крупнијих играча са домаће сцене, оних који већ годинама учествују у овој “игри” и имају искуства са куповином криптовалута, није хтио причати о својим искуствима. Признали су тек како у Републици Српској и на подручју цијеле БиХ има релативно доста људи који су у протеклом периоду зарадили позамашне своте новца.

- Шта мислите да неко од родбине, ближе и даље, сазна за то па не би нам се скинули са грбаче - кроз шалу су констатовали и поручили како и даље вјерују у будућност највећих криптовалута.

Мистерија Накамото

Најпопуларнију, али и тренутно највреднију криптовалуту биткоин основао је извјесни Сатоши Накамото, чији идентитет никада није потврђен, а који је прописао правила трговања овом валутом, која није инфлаторна, јер је он одредио да не може постојати више од 21 милион биткоина, који се као и друге криптовалуте генерише такозваним “рударењем”, уз помоћ графичких картица и великих количина струје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.