Крио се чак годину: Ко је био најславнији бјегунац бивше Југославије

Агенције
Крио се чак годину: Ко је био најславнији бјегунац бивше Југославије

Полиција једанаести дан интензивно трага за Алијом Балијагићем, за којим је расписана Интерполова потерница због двоструког убиства у Бијелом Пољу у Црној Гори.

Балијагић по неприступачном терену вјешто измиче потјери у којој, међу осталима учествују и специјална антитерористичка јединица и жандармерија, а његов случај подсјећа на случај Јунуза Кече.

Јунуз Кечо био је најславнији бјегунац бивше Југославије.

Око њега се испреплела читава митологија током бијега од полиције средином осамдесетих година прошлог вијека - говорило се да је он криминалац премазан свим мастима, неухватљиви одметник, лукави шумски човјек и убица са подужим пописом жртава, како га је описао Марко Лопушина у једној својој књизи.

У потјерници ССУП-а стоји опис плавокосог мушкарца у раним четрдесетим, кратких бркова, висок 175 центиметара, снажан, опасан, вјешт и интелигентан.

Затворски психолози су у његов досје записали да је "дебил", писали су својевремено медији у региону.

Али шта је права истина о Кечи, према чијем животу чак је снимљен филм “Кудуз“, по сценарију Абдулаха Сидрана? Да ли он окорјели криминалац, емотивац којег је дотукла супругина невјера или је истина нешто потпуно другачије?

Рођен у селу Жежелову код Кисељака, одрастао је без оца, још као дјечак почео је да зарађује за живот, а радио је као мрав. Једно краће вријеме бавио се и лажирањем новца и кад је полиција дошла да га ухапси, Јунуз је мотором јурнуо на "милицајце". Накнадно је то протумачено као покушај убиства тог полицајца.

Послије тог инцидента скривао се десетак дана по шуми, али је ухваћен, претучен, осуђен и отјеран у затвор. Након повратка с робије, радио је у иностарнству гдје је стекао пристојну уштеђевину. Вратио се у село и запросио прву жену на коју је наишла; Расему Фазлибашић. Тридесетогодишњакиња је имала кћеркицу из једног од пријашњих бракова, имала их је чак пет прије Јунуза. И њен шести брак трајао је кратко, само три године.

Расема је повремено радила и као конобарица у једној локалној кахани гдје се све чешће виђала с Јунузовим пријатељем и Атифом Бужом и Хаџића. Љубоморни супруг покушао је премлатити свог дојучерашњег пријатеља, али је Атиф свладао и претукао Јунуза. Послије је покушао Јунуз да разговара и са Расемом на што му је она одговорила захтјевом за развод брака и селидбом из заједничке куће.

Јунуз Кечо је 21. ожујка 1985. године отишао у подстанарски стан своје бивше жене да је моли за помирење. Нису се споразумјели и побјешњели Кечо је с четири убода ножем убио своју донедавну љубав. Једна верзија догађаја каже да је бјежећи с мјеста злочина, налетио на станодавца Халила Џамбаса, лакше га повриједио истим ножем и побјегао у шуму.

Већ сутрадан је полиција организовала потјеру за убицом из Жежелова. Умјесто Јунуза, тих дана пронађено је само његово писмо упућено покојној жени у коме он отворено пријети смрћу и њој и њеном љубавнику и свима они који су му "у животу стајали на путу".

Кечо је у својим изјавама испричао све о себи. „Од најранијег дјетињства живио сам у неимаштини и биједи. Имао сам два брата и једну сестру, а живјели смо с мајком, оца нисам запамтио“, казао је Кечо, додајући да је од малих ногу био принуђен да ради. У изјави писаној руком Јунуз је описао моменат када се нешто преломило у њему, након чега је почео крвави пир. „Тада сам Расеми рекао, што ћемо за „оно“. Под “оним“ подразумијевам нашу интерну тајну, о којој ни пред овим судом нећу говорити. Моја мајка имала је скромну пензију, а ја сам имао неке уштеђевине, а било је и дуката који су ми остали од мајке. Све је то она потрошила с Атифом. Расема ми је само рекла: „Тужи ме Богу, ништа не можеш доказати.“Халилу сам казао: „Дође ли кад Атиф Бужо да ноћи овдје?“, љутито је одговорио: „Нико не ноћива у мојој кући, а да ја не знам.“ Одгурнуо ме од себе и добио сам ударац по глави. Сјећам се само да сам извукао нож иза појаса, послије тога се не сјећам што сам радио. Једино се се сјећам још једног ударца у главу када сам излазио из куће. Касније сам сазнао да ме Халил ударио неким пармаком у главу“, појаснио је Кечо.

Кечо је у својим исказима на суду често напомињао да је до злочина дошло јер га је његова супруга Расема варала с Атифом Бужом, којег је, након што је њу убио, покушао ликвидирати испред његове куће. Као свједок на Кечином суђењу појавио се и Бужо.

-Радим у Скупштини општине Хаџићи, а живим су селу Луке код Тарчина. Живим са супругом и двоје дјеце која су стара 10 и 12 година. До априла 1982. односи у браку с мојом супругом Шевалом били су добри. Касније су се односи нагло пореметили, јер сам почео много да пијем, а Шевала је сумњала да је варам - казао је на суду Бужо.

У наставку свог свједочења Бужо је рекао да је, без обзира на то што је конзумирао алкохол, водио рачуна о породици. У новембру1984. у кавани „Барит“ у Тарчину упознао је Расему, која је ту радила као конобарица.

-Током првог контакта схватили смо да смо даљи рођаци. Испрва смо се понашали као рођаци, а касније смо ступили у љубавну везу - казао је тада Бужо.

Почетком децембра 1984. године Бужо је сједио сам у кавани „Барит“ када је неко на његовом "реноу 4“ избушио три гуме, а он је касније чуо да је то Кечо урадио.

-С Расемом сам задњи пут био 20. марта 1985. године око 22 сата. С њом сам се задржао кратко. Сљедећи дан кренуо сам опет до Расеме око 17,30 сати. Кад сам дошао пред кућу, видио сам доста народа који се окупио испред куће. Кад сам изашао из возила, рекли су ми да је Кечо ножем убио Расему - казао је на суду Расемин љубавник.

Атифу Бужи ништа није било право упозорење; ни свакодневна потрага полиције, ни гласине да убица има попис смрти у џепу, ни изричите пријетње у писму. 15. јуна1985. године, негдје око 22 часа Кечо је два пута упуцао Бужу који је на срећу то преживио.

Тек након овог покушаја убиства у Кисељаку и околини завладао је страх од шумског осветника.

Пуних годину дана су потјере силазиле с планине Волујак празних руку.

Народ је причао све више и више, а медији су све чешће писали како се "најсуровији босански одметник" прерушава и сваког дана силази у село. Како вјешто измиче псима трагачима јер им даје смрдљиву медвјеђу маст које се они боје, а он то зна јер је у војсци био водич паса. Причало се и како Кечо зна провалити сваку браву и да живи по туђим кућама и викендицама. Писало се како га сељаци чувају из страха за властити живот јер он увијек са собом носи сачмарицу, пиштољ и двије бомбе.

Наводно је преправио стари транзистор па је прислушкивао поруке с полицијских радио станица. Једном је, говоре легенде, чак и полицајцима јавио да, кад већ стражаре у његовој кући, "угасе свјетло по кући, да му штеде струју".

Кечо је ухваћен у Будви 1986. године и на суђењу је истина изишла на видјело. Ноћу је спавао по сеоским шталама, хранио се код сусједа, обично им је говорио да га не слиједе, али да слободно јаве полицији да је био код њих. У Будву се спустио с одређеном уштеђевином и надао се да ће се и тамо моћи скривати јер је двије године раније радио у околици.

Пуница

На суђењу је чак и његова пуница свједочила.

-Мајка сам, убио ми је дијете. Али ја и сад мислим да је Јунуз добар човјек, добар муж и добар отац туђег дјетета. Расема и Јунуз добро су живјели док она није срела Атифа. Ишла је куд је хтјела, потрошила је сав Кечин новац и дукате његове мајке, свашта му је радила. А он је шутио, радио, дијете јој чувао, ни прстом је није дирнуо. Кад је схватио да га је преварила, да ју је изгубио, пао му је мрак на очи. За њега је то био смак свијета... – навела је она.

Многи људи се и данас питају шта се десило са „овим легендарним одметником“.

Марко Лопушина у својој књизи „Најзагонетније Ју убице“ прије 15 година написао је да је Јунуз Кечо осуђен на смрт и објешен у Фочи. Федерални медији годинама наводе да је Кечо побјегао из Казнено-поправног дома у Фочи, заједно са петорицом затвореника 7. априла 1992. године. У Лепеници је, наводи су, одмах формирао диверзантско-извиђачку групу Армије Републике БиХ.

Наводили су и да је 19. августа 1993. године у селу Гојковац, као вођа диверзаната у 9. брдској бригади такозване Армије РБиХ, надомак своје порушене куће у Горњем Жежелеву у Лепеници,  погинуо заједно са својом пасторком Санелом. Наводно их је убио снајпериста ХВО-а - пуцао је прво у Санелу, а када јој је Кечо притрчао у помоћ и ухватио за руку да је извуче – убио је и њега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана