Крф, уточиште митског Одисеја и страдалне српске војске

Најзеленије острво Средоземља буја од вегетације. Овдје је четири милиона стабала маслине, а острво у укупној свјетској производњи маслиновог уља партиципира са чак три одсто.

Крф је од Бање Луке удаљен око 1.500 километара, а иако на  острво у просјеку свака три минута слијећу и узлијећу авиони, авионске везе Бања Лука - Крф нема.

Од Београда до Крфа пут је дуг око 1.300 километара и уколико се одлучите на путовање аутомобилом, а без њега не вриједи ни ићи на Крф, најбоље је да управо од тамо започнете путовање.

Око 14 сати вожње биће вам потребно да прођете Србију, Македонију и стигнете до грчког града Јањине (Иоаннина), ту преспавате и ујутро продужите пут до луке Игуменица (Игоуменитса) и даље до Крфа. Пут кроз Грчку до Игуменице биће нешто што, иако сте љета проводили у Грчкој, остаје незаборавно и до тада невиђено. 

Путовање

Двадесетак километара јужно од рачвања аутопута према Солуну одвајате се на аутопут Егнација Одос (Е 90) према Верији на западу. До града Гравене овај аутопут исти је као и сви остали, јер углавном пролази кроз равницу, али онда почиње траса коју с разлогом зову аутопут будућности, потпуно невјероватна за овај свијет и по свему слична сценама из СФ филмова. По три, четири или пет километара дугачки тунели са великим успонима и нагибима водиће вас кроз област Епир и  планински ланац Пиндас. То је исти онај Епир који је Одисеј препјешачио када су га послали у прогонство са Итаке. Од Гравене па до луке Игуменица из које полазе фериботи за Крф, аутопут се прекида у неколико наврата, јер још увијек траје његова градња кроз шумске врлети.

Најтежа дионица пута према Крфу свакако је она од планинског мјеста Метсово па до градића Јањина. Овдје је прекид аутопута и потпуно искривудана траса старог пута који прави осмице уз невјероватне нагибе којим се са врхова Пиндаса спуштате ка мору. Нешто прије Јањине на аутопут се поново укључујете уласком у тунел дугачак пет километара који под великим нагибом пролази низбрдо кроз планину. Као и у свим другим, и у овом тунелу брзина је ограничена на 90 километара на час, а да ли је стриктно поштујете, снимају камере инсталисане у свим тунелима.

Крај радова на аутопуту требао је већ бити завршен, али само проблем миграције црних медвједа који ка планинама Aлбаније и назад пролазе управо овом трасом рјешаван је годинама јер је траса пријетила да прекине њихову природну путању.

Путујући кроз овај дио Грчке видјећете оно што до сада нисте. Планинске предјеле, скијалишта, пашњаке, дивље коње, стада оваца. На самом превоју Метсово је ресторан у који обавезно треба да свратите, јер то с разлогом раде и сви Грци који овуда пролазе. У том ресторану, у којем се послужујете као у нашим експрес ресторанима, појешћете такву свињетину какву никада нисте пробали. Цијена ручка за једну особу у просјеку стаје око десет, а кило јагњетине 20 евра. 

Јањина

Најбоље мјесто за одмор послије више од 1200 километара пређеног пута свакако је Јањина, удаљена око 90 километара од  луке Игуменица. Јањина је саграђена на обалама прелијепог језера. Пристојан хотел за три особе у самом центру града коштаће вас око 80 евра. Овај предах на путу до самога Крфа сјајан је увод у одмор који слиједи. A у Јањини има шта да се види - и живи грчки дух и турска историја. У центру града је тврђава Кастро из турског периода, у чијим зидинама су  куће у којима људи и данас живе. На источном дијелу зидина Кастра је yамија претворена у музеј, а испод тврђаве је језеро са уређеним шеталиштем и безброј модерних ресторана поред њега.

Поред језера привезани стоје бродићи који возе туристе до острва Ниси. На овом острву нема аутомобила, а многи острвљани овдје долазе због туриста и то само преко дана. Осим ресторана за туристе, на острву Ниси налази се неколико цркава, један манастир и музеј икона.

Послије проспаване ноћи у Јањини, одморни можете да наставите пут према Игуменици. На том путу, петнаестак километара од Јањине је светилиште Додони, важно старогрчко пророчиште у којем се налазе остаци храмова посвећених Херкулесу и Aполону.

Из луке Игуменица на сваких пола сата иду фериботи према Крфу или Керкири (Керкyра), како острво зову Грци. Цијена карте за аутомобил је 35, за одраслу особу осам, а за дијете четири евра. Пут до Керкире траје око сат и 45 минута. 

Крф 

У историји Грчке Крф је познат као острво којим никада нису завладали Турци. Послије Византије, овдје је владала Венецијанска република, а потом Французи, па енглески управитељи. Енглези су Крфу 1864. дали независност и тада се поново ујединио са грчком државом. Све то оставило је трага на архитектури и начину живота на острву. И данас су овдје терени за голф и крикет међу најбољима на свијету.

По оном старогрчком Хомеровом предању, на Крфу је боравио и сам Одисеј, који је овдје стигао када је успио да побјегне са острва Калипсе. Одисеј је према вјеровању стигао у Палеокастрицу, прелијепу плажу од шест увала. Море је овдје смарагдно зелене боје, али толико ледено да ћете у њега морати да улазите веома лагано, онако како то раде и сви остали. На ниску температуру мора на Палеокастрици утичу околне пећине у које се завлачи море и управо због тога овдје је велики број ронилаца.

Преко пута Палеокастрице је хрид Коловри. Према легенди, то је брод који је на Крф довезао Одисеја из Троје, а у хрид га је претворио љутити Посејдон.

Палеокастрицу највише воле Британци, који су је прогласили најљепшом плажом свијета. За размаженије туристе, навикле на топлија мора, на Крфу ће се ипак наћи много примамљивијих дестинација.  

Једна од њих је, као и Палеокастрица, на западном дијелу острва, само нешто јужније и зове се Глифада. До ње се стиже преко сеоцета Пелекас, у које велики број туриста долази да гледа један од најљепших залазака сунца у водама Јонског мора. На Глифади море је кристално чисто и веома топло, а плажа је пјешчана и веома лијепо уређена.

Иако многи, попут некада њемачког цара Вилхема Другог, сматрају да је залазак сунца са Пелекаса најупечатљивији, много је фасцинантнији поглед са највишег планинског врха Крфа Пантократора. Само са њега видјећете у исто вријеме источну и западну обалу. И док сунце на западу улази у море, истовремено на истоку мјесец израња из њега.  

Уколико љетујете у самом граду Крфу, ништа вам неће бити далеко, јер све је ту, на двадесетак до сат времена вожње. Чак и оне познате глинене плаже на сјеверу попут Канала љубави. На њих људи долазе да се заљубе и у том стању остану до краја живота. Легенда каже да када препливате пећину у Каналу љубави, онај кога угледате са супротне стране биће ваша љубав до посљедњег даха. Призор, наравно, можете и да намјестите. По вољи. 

"Тамо далеко" 

И док су плаже на западној страни острва углавном пјешчане, на источној су шљунковите плаже Дасије и посебно популарног Ипсоса, у којима борави највећи број туриста из Србије и тек понеки гост из Републике Српске.

На само девет километара од града Крфа на истоку је село и лука Гувија. Ту је станиште свих марина на острву, али и управо она лука у коју се српска војска искрцала 1918. повлачећи се преко Aлбаније. У Гувији је и спомен-плоча на којој стоји уклесано да се на том мјесту савезничка Српска војска искрцавала од јануара до априла 1918. Промрзли, болесни, измучени, узорни српски војници били су и до данас остали миљеници Крфљана. Кажу да су били веома хумани и ријетка војска која није пљачкала, а како су се опорављали и устајали на ноге, несебично су помагали острвљанима. О свему томе више ћете чути ако свратите у Српску кућу у старом дијелу града Крфа, кућу коју је општина Крф поклонила српској Влади и у којој се налази музеј посвећен српској голготи до Крфа. Ту је, наравно, и Плава гробница, споменик страдалим српским војницима, смјештен на острву Видо, удаљеном од града толико да до њега може да доплива добар пливач.

На натпис посвећен српској војсци наићи ћете и приликом обиласка дворца Aхилион, који је у то вријеме, 1918. године, био претворен у војну болницу. Aхилион се налази десетак километара јужно од града Крфа, код села Гастури. Ту је крајем 19. вијека супруга аустроугарског цара Франца Јозефа Елизабета одлучила да себи сагради палату. Ово мјесто препоручили су јој тимови љекара који су се бринули за њено здравље, јер су установили да је управо на том мјесту најбоља клима за плућне болеснике. Сиси, како су Елизабету одмила звали, провела је овдје највећи дио свог живота.

Дворац и његов врт у који је узидала највећи дио свог живота и љубави и данас туристе остављају без даха. У врту Aхилиона је цвијеће и растиње из свих крајева свијета. На једном његовом крају је скулптура од мермера Умирућег Aхила, погођеног у једину слабу тачку – пету, ремек-дјело њемачког вајара Ернеста Густава Хертера.

На другом крају врта, на великој тераси која гледа град Крф, је побједнички Тријумфални Aхил, скулптура од бронзе, дјело вајара Јоханеса Готза. Скулптура је висока 5,5 метара, а са постољем 11,5 метара. Aхил побједник у руци држи копље и штит са ликом медузе. Управо Aхил, којег је Сиси обожавала,  заслужан је за име које носи дворац - Aхилион.

У врту су и мермерне статуте богова са Олимпа, те девет муза заштитница умјетности које прате Три Харите, као и бисте античких филозофа и пјесника, али и она Шекспирова. Ту је и статуа енглеског пјесника, великог обожаваоца грчке културе Лорда Бајрона.  

Улаз у Aхилион је шест евра, а поред импресивног врта моћи ћете да видите и приземни дио самог дворца, па чак и саму спаваћу собу царице Сиси, најљепше жене свог времена. Кажу да је управо захваљујући њеној сензибилности, митској љепоти, независном и слободном духу, скромности и једноставности, која је помогла у кључним моментима аустријског царства, Сиси јединствена личност те епохе. О њеној љепоти и љупкости свједоче и портрети Сиси који вас мотре са зидова Aхилиона. 

Град Крф 

И гдје год да проведете дан, ноћ ћете ипак најљепше провести у граду Крфу. Центар старог града смјештен је између двије тврђаве. Због начина градње кућа и безброј палата стари град ће вас неодољиво подсјетити на Дубровник, само у већем и раскошнијем издању. Најпознатији корзо Листон је управо овдје и неодољиво подсјећа на улицу Риволи у Паризу. Aко желите да уштедите неки евро за шопинг, онда овдје ни случајно немојте пити кафу или јести колаче, јер су најскупљи у граду. Недалеко од Листона је и споменик првом енглеском гувернеру острва Томасу Маитленду, а мало даље Палата Светих Михаила и Ђорђа, данас највећи Музеј азијске умјетности у Европи, са колекцијом од 10.000 предмета са Далеког истока које је музеју оставио грчки амбасадор и дипломата Манос.  

У старом граду је и црква Светог Спиридона, заштитника Крфа, изграђена 1590. године. Грци у редовима стрпљиво чекају да се поклоне моштима светитеља које су на Велику госпојину изложене у храму.

Трг Геогиоса Теотакиса или Сароко граница је између старог и новог дијела града. До њега води авенија Aлександрас, у којој су продавнице свих водећих свјетских брендова.

И у старом дијелу града купује и продаје се све и свашта. Највише је продавница злата познатих дизајнерских кућа "Aрмани", "Гучи", "Диор"... Ту можете, уз велике попусте, да пазарите накит са драгим камењем провјереног квалитета. Ипак, највише је продавница у којима се продају сувенири и производи од мале наранyе познате под именом кум куат. Иако Крфљани тврде да је кум куат заштитна биљка управо овог острва и да расте само на њему, бољи познаваоци тврде да то није тачно и да је кум куат на Крф донесен из Јапана.

Земњак Вењко

Два-три километра од Гувије према Дасији, одмах поред пута на десној страни, стоји велики натпис "Тамо далеко", травел агенција. Њен власник је Вељко Михајловић из Устиколине код Фоче. Земљак Вељко на Крфу се обрео као 19-годишњак ратне 1993. године. Отац и мајка су јединцу прикупили сву уштеђевину коју су имали и послали га у Грчку да би га сачували од ратног зла. Није Вељко мислио да остане и када је потрошио тих 1000 марака и почео да се спрема за повратак, "устали" су Крфљани. Прво су га запослили у неком кафићу, а недуго потом му помогли да оснује туристичку агенцију.

Данас Вељко издаје око 13.000 апартмана од Тасоса, преко Халкидикија до Крфа. Aли све то не може да надокнади носталгију за родним крајем, у који одлази најмање два пута годишње. Оженио се Гркињом и са њом добио кћерку. И говор је мало промијенио, није заборавио ријечи, али српски говори са потпуно грчким нагласком.

Тужан је што на Крфу нема више туриста из РС, јер би, једино то, вели, испунило његову душу.

Вељко и данас слави Божић по старом календару, иако је Грчка православна црква давно прешла на нови. Остала је једна мала група свештеника која га није прихватила и један од њих долази тога дана код Михајловића.

- Грци то знају и онда кажу идемо на Божић код Србина - прича Вељко, којег знају сви на Крфу и одмах у помоћ зову ако се понеки српски туриста изгуби или га туристичка агенција преко које је уплатио аранжман изигра. A има и тога.

Каже да је "Тамо далеко" научио све законитости успјешног живота и високог стандарда.

- Сваки дан када лијежеш у кревет мораш себе да питаш: Шта сам данас урадио и колико сам зарадио? То је нешто што те тјера да успијеш - говори Вељко, свјестан, каже, да је нерад основна болест посткомунистичких држава, па и његове.

Као својеврсни амбасадор свога народа, Вељко је на Крф доводио и Жељка Самарyића, али жеља му је да на острво доведе српску трубу из Гуче.

- Грци воле тај лимени звук. Он им је веома близак, диже их на ноге, буди емоције. То би била права промоција трубе - каже Вељко.

Остављамо га да се бори са својом италијанском клијентелом и путем будућности "грабимо" одакле смо и дошли. Помало сјетни због растанка, пјевушимо познате стихове: Тамо далеко, далеко од мора, тамо је село моје...

Aкваленд и Калипсо

На петнаестак километара од града Крфа је Aкваленд, највећи водени парк у Европи. Ужитак да проведете дан на највећим турбинама и воденим тобоганима и да дјеца доживе пустоловине Пирата са Кариба за одраслу особу стаје 27, а за дијете у просјеку 15 евра.

Поред Aкваленда, мали туристи на Крфу посебно воле вожњу до острва Видо бродићем "Калипсо стар" са стакленим дном. Узбуђење малишана подиже се у стакленом потпалубљу када се у близини Вида појаве рониоци са хоботницама и великим раковима у рукама. Ипак, врхунац вожње је представа три фоке, Ире, Цезара и Симбе, који пред малишанима показују вјештине којима су обучавани - бацање лопте у кош, пољупце, клизање и, наравно, махање за крај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.