Краљице оружја, секса и отрова

Милка Милуновић
Краљице оружја, секса и отрова

Да холивудски режисери тренутно нису окупирани ратовима звијезда и немогућим мисијама, вјероватно не би одољели да сниме филм о српским женама које су одабрале странпутицу и кренуле путевима којима њежнији пол ријетко креће у животу. Чаробна комбинација оружја, хероина, секса, славе и отрова, са које год стране и колико год детаљно посматрали портрете српских жена са актуелних потјерница, слика која се добија дјелује прилично живописно: на једном мјесту скупљене су ту фолк диве, спонзоруше, супруге и снахе бивших функционера, мистериозне и предузимљиве супруге, бивше и садашње, криминалаца и опасних момака, адвокати, судије, благајнице, обичне пензионерке из комшилука...

У полицијској акцији која је организована љета прошле године разоткривени су актери озлоглашене билећке групе, за коју се сумња да је прокријумчарила више од 500 килограма марихуане. Овај догађај остаће запамћен по спектакуларном привођењу познатог бањолучког адвоката Марице Ћулум, коју полиција доводи у везу са криминалним групама и активностима на подручју Источног Сарајева и Требиња. Вијест да је Марица ухапшена за Бањолучане је била прави шок, јер је ова жена годинама важила за једну од најекстравагантнијих, али и најмоћнијих жена у јавности Републике Српске.

Њене колеге адвокати имали су обичај да кажу да је Ћулумова адвокат опасних момака, што се касније протумачило као разлог због којег је завршила у затвору. Још један шок наши суграђани доживјели су када је у јулу прошле године ухапшена бивша благајница бањолучке филијале Рајфајзен банке Сања Меселџија. Јавност се згражавала када је Сања осуђена на осам година и четири мјесеца затвора због проневјере 2.206.000 КМ, јер, кажу, многи краду више па изигравају бизнисмене, а једна благајница мора да иде у затвор, јер правда очито за све није иста и не мјери се једнаким аршинима.

Пресудом је Меселџија обавезана да Рајфајзен банци врати цјелокупан износ присвојеног новца, што је, ако је судити по коментарима који су се могли чути у јавности, посебно малициозно и неправично.

- Када ме питате за жене криминалце, није необично што су лијепе и младе. Јер, већина ових жена су управо због свог атрактивног и пожељног изгледа привлачне људима који се баве криминалом, и у ствари оне од својих момака преузимају одређену врсту понашања која је својствена за људе склоне безакоњу и криминалу - рекао је начелник Управе криминалистичке полиције Гојко Васић.

Он сматра да су жене много опасније од мушкараца и пажљивије планирају и организују злочин. О њиховим мотивима, каже Васић, незахвално је говорити јер постоје различити профили жена убица, жена лопова, поремећених личности које у стањима шизофреније и повременог лудила направе неке јако лоше ствари, којих се касније ни не сјећају.

- Проблем је што у Српској, а ни на подручју цијеле БиХ, немамо довољно затвора за смјештај осуђеница. Казнионице за жене једино нуде затвори Кула и затвор у Тузли. Уочавамо проблем и када је ријеч о утврђивању психичког стања затвореника, јер без детаљних љекарских посматрања не можемо утврдити да ли је неко заиста луд или само глуми да је луд - рекао је Васић.

Додаје да је у дугогодишњој полицијској каријери имао прилику да се увјери да најчешћи мотив за злочин код жена није новац, него патолошка љубомора и освета због прељубе коју је починио њихов партнер.

Садржај СМС порука које су путем мобилних телефона размјењивали покојни Саша Илић, 31-годишњак из Бање Луке и Јелена Тегел, 19-годишњакиња, открили су окрутно убиство у којем је Јелена означена као главни саучесник. Јелена Тегел је због убиства Илића осуђена на 15 година затвора, а наивна дјечија игра и снови о животу на високој нози, скупим аутомобилима и неиживљеној младости, биће оплакани у затворској ћелији. Плакала је Јелена и у судници, клела се да није знала шта ради, али тијело мртвог Саше ипак је имала снаге да са својом другаром, такође убицом, суноврати у кањон Врбаса. У Заводу за лијечење душевних болесника "Јакеш" у Модричи кажу да су на лијечењу имали неколико болесница које су осуђене за чедоморство.

- Прије неколико година код нас је на лијечење примљена 20-годишњакиња из околине Брода. Убила је двогодишњег сина, удавила јастуком и бацила у бунар поред куће. Код ње су љекари утврдила најтежи облик параноидне шизофреније. У стању када добије такав напад, она апсолутно није свјесна својих поступака. У таквим стањима држимо је везану за радијатор, јер никаква терапија не може да је смири. Такви болесници су изузетно опасни по околину, лако могу нашкодити себи и другим људима. Љекари знају да препознају напад по неким симптомима који нису карактеристични за болест, али ми их временом уочимо. Код ове жене напад почиње тако што се одједном крене смијати. Знамо одмах да је требамо везати - рекла је психолог у "Јакешу" др Мирјана Пејчић.

Од жена мафијашица зазиру и адвокати, па предсједник Aдвокатске коморе РС Јован Чизмовић на питање шта мисли о томе да брани жену криминалца, каже: Сачувај ме боже да никад не браним мушкарца који је склон насиљу у породици и жену криминалца. Жене су опасне, а посебно ове што су у мафији - каже Чизмовић.

Када се 20. марта 2003. на ТВ екранима појавила фотографија 62-годишње Ибојке Сувајџић, станари њене зграде у Гагариновој улици у Новом Саду били су шокирани. Жена, која ће током сљедећих неколико дана бити описивана као домаћа "мама Далтон" или "мама Бејкер", до тада је у свом комшилуку била позната као пензионерка која једва саставља крај с крајем, која да би се некако "скрпила" од продаје јаја са свог имања и којој су се сви трудили да некако помогну. У тренутку када је код скромне Ибојке пронађено 15-ак килограма хероина и количина оружја довољна за једну просјечну приватну војску, а на салашу Банстол прави правцати приватни затвор, прича о типовима жена у криминалу обогаћена је до тада непознатим моделом. Поред већ знаних фаталних жена, жена из сјенке, жена спремних на све, појавом Ибојке Сувајџић српски криминал добио је и жену – пожртвовану мајку.

За разлику од домаће маме Бејкер, све остале жене са потјерница (или из Централног затвора) које су осумњичене да су на овај или онај начин биле повезане са озлоглашеним "земунским кланом", најшире би могле да се дефинишу као фаталне: све су, наиме, биле у љубавним или брачним везама са опасним момцима и све су захваљујући тим везама стекле новац или моћ. Међутим, нешто детаљнији поглед на ликове и дјела што приведених, што тражених, Светлане Цеце Ражнатовић, Aлександре Шекуларац Биби, Љиљане Бухе и Милице Гајић, показује да у категорију заиста фаталне спада само удовица Жељка Ражнатовића.

Цеца

Када се у фебруару 1995. удала за једно од највиђенијих лица са потјернице, просјечна пјевачица просјечних медијских наступа и просјечног имиџа, Цеца Ражнатовић постала је отјеловљење онога што се обично назива "америчким сном": наступи и имиџ досегли су свјетски ниво, а популарност је почела да се мјери са некадашњом славом Лепе Брене или Здравка Чолића. Фудбалски клуб "Обилић", неколико мјењачница и пекара, СДГ компанија, "Гранд казино", двије грађевинско-стамбене задруге, ланци бутика, бројне некретнине и многе фирме о чијим се правим власницима само шушкало.

Отров

Најмистериознија жена на списку тражених или привођених свакако је Љиљана Буха, супруга једног од сурчинских босова Љубише Бухе Чумета и жена која је осумњичена да је помагала убицама покојног премијера Србије Зорана Ђинђића. Чуме ће се у једном тренутку повјерити блиским пријатељима да му је позлило пошто га је супруга послужила чашом сока, а томе у прилог ишла је и чињеница да се Љиљани Бухи у међувремену изгубио сваки траг. Исти "блиски пријатељи" тада ће испричати да је Љиљана свог супруга отровала због његове ванбрачне афере и ванбрачног дјетета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана