Крај Руског царства
Октобарска револуција је назив који се користи за другу фазу руске револуције, послије које је у Русији 1917. године установљена прва социјалистичка држава.
Револуцију су водили бољшевици с Владимиром Иљичом Лењином на челу, и њом је срушена руска Привремена влада, установљена послије Фебруарске револуције којом је укинуто Руско царство.
Октобарска револуција избила је 7. новембра 1917. године и довела је до распада Руског Царства и стварања Савеза Социјалистичких Совјетских Република. Зове се Октобарска јер је по јулијанском календару, који је тада био у употреби у Русији избила 25. октобра.
Догађаји прије револуције
Послије гушења револуције 1905. године долази само до краткотрајног смиривања ситуације која убрзо почиње да се погоршава по владајућу елиту. Током 1910. године Русију потресају 222 штрајка, од којих осам политичких. Већ 1913. године број штрајкова је 2.404 и од њих полиција као политичке оцјењује 1.034, а само у првом дијелу 1914. године била су 3.534 штрајка од којих 2.565 политичких.
Дана 8. марта 1917. год. (23. фебруара по старом календару) почиње Фебруарска револуција, односно немири се претварају у побуну. Почело је рушење царског апсолутизма и полуфеудалног система у Русији.
Цар распушта Думу, али је дио посланика формирао Привремени извршни одбор, а 12. марта војска отказује послушност и прелази на страну побуњеника. Револуционари у Петрограду (Санкт Петербург) заузимају Aдмиралитет, Зимски дворац (Ермитаж), Петровпавловску тврђаву и хапсе посљедње чланове царске владе. Извршни одбор прогласио се привременом владом, а истовремено је формиран Петроградски совјет од 250 чланова који је такође желио да дјелује као влада, па је у Русији тако почео период двовлашћа и 14. марта Привремена влада добија подршку у односу на Совјет. Владавину је цар повјерио брату Михајлу, али је и он абдицирао, што су учинили и остали чланови царске породице. Тако је послије четири вијека завршен царски период у историји Русије.
Привремена влада
Привремена влада имала је власт, с Aлександром Фјодоровичем Керенским као најутицајнијим чланом, али је стање све више ишло на руку радикалним бољшевицима.
Привремена влада није успјела да ријеши економску кризу у Русији и улице Петрограда 2. и 3. маја поново су биле поприште немира, који су захватили и Москву.
У Петрограду је 17. јула послије погубљења царске породице на улицама било неколико стотина хиљада људи. Долазило је до сукоба између демонстраната и владиних одреда. Немирима се придружују и бољшевици, а социјалист Керенски с фронта довлачи вјерне јединице и прелази у противнапад.
На свом четвртом конгресу бољшевици доносе одлуку о оружаном сукобу. У септембру 1917. године њихов вођа Лењин разрађује план устанка и методе освајања власти и доноси одлуку о нападу.
Напад
У нападу у ноћи између 6. и 7. новембра бољшевици су освојили Зимски дворац у Петрограду и 7. новембра почела је Октобарска револуција. Наоружани устаници крећу у акцију у зору и заузимају најважније дијелове Петрограда. Отпора није било, па је град већ ујутро био у рукама бољшевика.
Керенски је узалуд покушавао да пређе у противнапад, али јединице нису извршавале његова наређења. Крстарица "Aурора" одбија да исплови и усмјерава топове према Зимском дворцу. Одлично припремљени устанак донио је брзу побједу, практично без једног пуцња. Тако је почела историја комунизма у свјетској цивилизацији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
