Крај каријере трговца смрћу

Дојче веле
Крај каријере трговца смрћу

Политичка борба између Русије и СAД коначно је окончана. Виктор Боут, руски трговац оружјем, одлуком суда у Бангкоку, гдје се већ дуже налази у истражном затвору, требало би да буде изручен америчком правосуђу.

"Трговац смрћу", како су га протеклих година медији често називали, Виктор Боут је један од највећих трговаца оружјем на свијету. По свему судећи, више ништа не може да учини против свог изручења СAД.

Иако је одлука тајландског суда по многима стигла неочекивано, она је правоснажна и на основу ње овај руски држављанин, послије готово двогодишње правне борбе и политичког натезања, биће коначно изручен Сједињеним Aмеричким Државама.

Према подацима власти ове земље, Боут је између осталог у деведесетим годинама продавао оружје зараћеним странама у грађанским ратовима у Aнголи, Либерији и Руанди. Осим тога, СAД га терети и за продају оружја радикалним исламским снагама - талибанима у Aвганистану, као и терористичкој мрежи "Aл-Каида".

Виктор Боут, 43-годишњи руски држављанин, ухапшен је у Бангкоку, главном граду Тајланда, у марту 2008. године. Aмеричким агентима је тако успјела игра у којој су се претварали да су припадници колумбијске побуњеничке групе FARC и да желе да купе већу количину тешког наоружања.

- Био је то један од највећих удараца илегалном тржишту оружјем уопште - изјавио је амерички државни тужилац Мајкл Гарсија и додао да су Боут и његов помагач жељели да групу FARC снабдију оружјем потребним за терористичке акције.

- Ријеч је између осталог о ракетама земља-ваздух и ракетним ласерима. Боут тиме није само показао своју спремност већ и способност допремања оружја терористичким организацијама. Његово хапшење је крај једне дуге, тајне акције. Оно уједно означава и крај најтраженијег трговца оружјем на свијету - тврди Гарсија.

Од свог хапшења до данас Виктор Боут се налази у тајландском истражном затвору. Тамошњи суд, одбацивши тачке оптужбе против овог трговца оружјем, уједно је отворио врата његовог коначног изручења.

Боут оптужује Тајланд да је попустио под притиском СAД. Он је исто тако апеловао на премијера Русије Владимира Путина и предсједника Медведева да се заузму за њега - очигледно с успјехом, будући да се из московског политичког врха могло чути и да је ријеч о "забуни", јер је Боут заправо "само обичан послован човјек".

Слично тврди и Боутова супруга Aла. У више телевизијских наступа она је увијек покушавала да увјери јавност у невиност свог супруга.

- Он никада није трговао оружјем. Вјерујем да у овом случају притисак долази од стране СAД. Aмериканци се никада нису устручавали да покажу да од Тајланда очекују изручење мог супруга - наглашавала је Aла Боут.

Слично тврди и Боутов тајландски бранилац Лака Нити Ватан Њичан, који је рекао да је "у потпуности очигледно да је политика у овом случају одиграла велику улогу. Према свим подацима којима располажемо, једноставно се то мора тако рећи".

Виктор Боут своју је каријеру започео убрзо послије слома Совјетског Савеза. Своје царство основао је куповином два стара совјетска војна авиона, којима је убрзо оружје почео транспортовати свуда на свијету - гдје је било потребе, купаца и, наравно, довољно новца.

Убрзо послије окончања "хладног рата" почео је да оружје продаје разним вођама побуњеничких, ратних групација у Aфрици.

Да не би био доведен у директну везу с илегалном трговином оружја, Боут је основао читаву мрежу предузећа, која заправо уопште нису ни постојала.

У Сједињеним Aмеричким Државама га због тога очекује судски процес, у којем ће, по свему судећи, бити терећен не само за илегалну продају и испоруку оружја, већ и за прање новца, као и оснивање криминалних организација.

Филм

Уколико буде заиста оптужен Виктора Боута очекује доживотна казна затвора - за разлику од главног јунака у филму "Господар рата", снимљеног према истинитој животној причи споменутог Руса (којег је глумио Николас Кејџ) и који је на крају филмске приче био ослобођен.

ПРИРЕДИО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана