Крај изобиља и лагодног живота: Може ли Европу спасити штедња

Деценијама уназад већина европских земаља, а прије свега Аустрија и Њемачка, своју привреду, али и благостање те лагодан живот градиле су прије свега на јефтиним енергентима из других земаља. Међутим, рат у Украјини и санкције Русији промијениле су то готово преко ноћи, гурајући европску привреду у рецесију, али доводећи и добар дио грађана у једну за њих тешку и до сада незамисливу ситуацију, да ће свакодневни живот бити обиљежен разним рестриктивним мјерама.

Можда је ову ситуацију на најбољи начин недавно описао француски предсједник Емануел Макрон шаљући нимало охрабрујуће поруке да долази крај изобиља и безбрижности. Ништа мање песимистичнији није био ни белгијски премијер Александер де Кро наводећи да би идућих пет до десет зима за европске грађане могле бити изузетно тешке.

Марфијев закон

Колико је све отишло дођавола, али и колико је ово благостање и изобиље било условљено искључиво вањским сировинским факторима, илуструју историјски рекорди цијена струје и природног гаса на европским берзама. Да би се схватило о којем расту цијена је ријеч требало би поменути да је до 2021. све више од 75-100 евра на европском тржишту било скупо, а на регионалном од 50-75 евра. Примјера ради, данас је та цијена око 600 евра, с тенденцијом даљњег раста на више од 1.000 евра по једном мегават-сату почетком наредне године. Иста ситуација и са гасом, који добрим дијелом утиче и на кретање цијена електричне енергије. Он се у посљедњих 18 мјесеци винуо у небо за невјероватних 3.000 одсто.

Уколико којим случајем дође и до непланираних прекида у раду појединих термоелектрана, што се дешавало прошле зиме, могуће је да новац неће бити довољан да се струја купи и обезбиједи редовно снабдијевање. Стручњаци упозоравају и да када би дошло до смиривања ситуације у свијету - краја рата и укидања санкција Русији, цијене не би вратиле у “нормалу”, те да стога као аксиом морамо прихватити - да је вријеме јефтиних енергената прошлост.

Нажалост, према Марфијевом закону једна несрећа никада не иде сама, те прогностичари упозоравају да би велика суша која је погодила Европу могла да буде најгора на овом континенту. У Италији је издат црвени аларм за ријеку По, која је готово нестала из свог корита. Слична ситуација је и у Њемачкој са ријеком Рајном која се може прегазити, али и Француској и Британији. Према неким процјенама, овај сушни период до сада је причинио штету већу од 80 милијарди евра. Оно што додатно компликује ионако тешку ситуацију јесте чињеница да је на овај начин озбиљно угрожена и проходност ријечних пловних и транспортних путева, али и рад нуклеарних електрана.

Суочена са невиђеном сушом, ефектима бумеранг санкција, високом инфлацијом и недостатком довољних количина енергената, европске земље и институције покушавају да пронађу начина да што безболније прођу кроз ово ванредно и хаотично стање и колико-толико сачувају досадашњи стандард. Међутим, ти покушајима да се што безболније изађе из ове енергетске и све више егзистенцијалне кризе, често су неспретни и на моменте трагикомични. Тако су експерти ММФ упозорили европске владе да не интервенишу широком финансијском подршком због енергетске кризе, поручивши како би требало допустити да грађани сносе терет виших цијена да би штедјели енергију.

“Блекаут”

Њемачка је једна од првих земаља која је смањила потрошњу енергије. Хановер је већ одавно увео “гашење” топле воде у тушевима и купатилима у градским зградама и рекреативним центрима. Такође, уведено је правило да се општинске зграде грију само од 1. октобра до 31. марта и то до границе од 20 степени Целзијуса, уз забрану коришћења преносних клима уређаја и гријача. Свјетла се ноћу гасе и у више од 130 зграда у Келну. Оно што је можда најинтересантније јесте то да је чувена Келнска катедрала послије 23 сата “у мраку”. Препорука и апел грађанима Њемачке је - мање се гријати, не користити климу и туширати се највише пет минута у млакој води, по могућности с тушем који штеди воду.

Хаос и енергетска криза захватили су и Аустрију. Једна од посљедњих анкета показала је да чак двије трећине грађана ове државе не само забринуто, него и врло песимистично у погледу трошкова живота у наредних годину дана.

Општине су већ почеле да “гасе” уличну расвјету. И градске власти Беча најавиле су увођење рестрикција, тако да ове године неће бити божићних лампица. Али како ствари стоје, ова земља би се могла суочити са много озбиљнијим проблемима. Оно што је забринуло тамошњу јавност јесу процјене да је вјероватноћа да ће у Аустрији у наредних пет година доћи до “блекаута”, односно краха електричне мреже - 100 одсто. На тај начин било би угрожено цјелокупно снабдијевање у земљи, а то значи да заправо ништа не би функционисало. Уколико би у Аустрији на 24 сата нестала струја, штета по привреду би била најмање 1,2 милијарди евра. Повод за забринутост даје застарјела електроенергетска мрежа у Аустрији која датира још из средине прошлог вијека. Од тада, не само да је потрошња нагло порасла, већ мрежа ради на границама својих потенцијала. Аустријско удружење трговаца већ се озбиљно припрема управо за такву ситуацију. Да би се боље припремили за надолазеће проблеме издали су приручник за случај “блекаута”. Иначе, према званичним подацима аустријских власти, ова земља ће током ове године платити чак десет пута више за руски гас, него ранијих година.

Сва та неизвјесност и стално “бомбардовање” грађана с поскупљењима многима је већ дозлогрдило. Тако и младој, иновативној породици Претенхофер из Беча која је одлучила да на свој балкон постави соларно постројење. Како су израчунали, сваки сунчани сат произведен на њиховој “балконској електрани” значи им уштеду у кућној благајни. Ова вијест изазвала је велику пажњу код других да је један од продаваца ових соларних панела чак накратко деактивирао своју веб страницу, јер је било толико приступа да је мислио да му је страница хакована.

Оно што је посебно интересантно за ову алпску државу јесте и да је након енормног раста и цијене вјештачког ђубрива, порасла значајно и потражња за природним ђубривима, попут стајског ђубрива или животињске балеге. Међутим, проблем је што понуда ограничења. Остаје да се види да ли ће га можда “увозити”.

Операција термостат

Ништа боље није ни у Италији у којој се спроводи “операција термостат”, смањења употреба клима, а власти су саопштиле и да ће у случају несташице струје прво обуставити снабдијевање неких предузећа. Потрошачи који се грију или кувају на гас такође су позвани на штедњу енергије. Стах од несташица струје је тако довео до појачане куповине агрегата, која је готово удуплана, а неким радњама праве се и листе чекања.

И Шпанија је објавила нова правила која предвиђају да ниједна компанија неће смјети да зими своје просторије грије изнад 19 степени. Ове мјере подразумијевају и забрану освјетљавања излога послије 22 часа.

Ништа боља ситуација није ни у банкарском рају и богатој Швајцарској гдје власти упозоравају да би несташице струје током зиме могле да имају далекосежне посљедице. Власти су упозориле да би у случају нестанка струје све стало, од банкомата, до плаћања картицом у продавници и сипања горива на бензинској пумпи. Због тога у овој земљи страхују од грађанских побуна, те се полиција већ припрема за такве и сличне катаклизмичне сценарије. Грађанима је чак препоручено да купе ћебад и свијеће за зиму, те евентуално насјецкају и нешто дрва. За сваки случај.

Криза није заобишла ни поједине нордијске земље, ненавикле на ове потресе, али и недостатак тако потребне струје. У Грчкој је пак ситуација специфична, јер имају вишак струје током зиме, а мањак током љета. Довољно струје немају ни Бугари који такође имају нуклеарку, али недовољног капацитета. Мађарска је вјероватно у најбољем положају у односу на своју европску браћу, јер нису хтјели уводити ембарго на руски гас, али имају и нуклеарку “Пакш” коју додатно проширују.

Тешка ситуација је и у региону. Влада Сјеверне Македоније донијела је одлуку која ступа на снагу од 1. септембра, а која би требало да омогући уштеду електричне енергије до 15 одсто. Гашење декоративне расвјете у јавним објектима и споменицима културе, ноћно паљење гријача на бесплатну струју - само су неке од препорука. Ту је и гашење лампи када има довољно дневне свјетлости, гашење рачунара након рада, редовна замјена филтера у опреми за гријање и климатизацију... Домаћинствима је пак препоручено да бојлер укључе само када постоји потреба за топлом водом и по могућности када је струја јефтина. Сличне мјере се планирају и у Хрватској, а вјероватно и Црној Гори. 

Руска економија

Угледни лист “Економист” недавно је урадио анализу која је показала да се руска економија држи боље него што су предвиђале и најоптималније прогнозе. Узимају за примјер тзв. “индикатор тренутне активности”, који објављује “Голдман Сакс”, а мјери привредни раст у стварном времену. Исти се драстично смањио у марту и априлу, а у наредним мјесецима и те како опоравио. И други параметри “причају” сличну причу. Индекс раста услужног сектора мање је погођен него у вријеме претходних криза. Потрошња електричне енергије, након почетног пада, поново расте. У међувремену, инфлација јењава. Пад цијена, како наводи “Економист” није једина околност која помаже руским домаћинствима. Подаци Сбербанке, највећег руског зајмодавца, показују да су средње реалне плате нагло порасле од прољећа. Дјелимично зато што се тржиште рада држи, људи могу наставити да троше.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.