Ковчези са благом празне џепове

Дојче веле
Ковчези са благом празне џепове

Само у Њемачкој око четири милиона људи има озбиљне проблеме с играма на срећу или чак важе за зависнике. Рулети, аутомати, играчнице, па све до игара на срећу путем интернета - они се тога не могу оставити, задужују се...

Неријетко на тај начин те особе угрожавају и властиту егзистенцију. Како би се то спријечило, у Њемачкој се припрема промјена закона. Представници њемачких савезних покрајина су договорили пооштрење државног уговора о играма на срећу.

У тој земљи има око 8.000 играчница с аутоматима. Сличице на екранима аутомата показују неизмјерна богатства, злато, новац. Ту су ковчези с благом, или фараонске гробнице препуне злата и драгуља. Стварност играча - тих модерних трагача за благом - нажалост је сасвим другачија, објашњава власница једне играчнице која је жељела остати анонимна:

- Понекад се дође са само два евра, и игра постане неконтролисана. Једна рунда, још једна... Имамо случајеве људи који дођу, убаце два евра и зараде доста новца. Aли више је других - они играју читав дан, и не зараде ништа. Такви играчи стално желе још више, играју без престанка. Има их који су прокоцкали читаву кућу, којима се се због тога распале породице, егзистенција, све - каже власница аутомат-клуба.

Aутомати за игру имају висок потенцијал изазивања зависности - стручњаци сматрају да у Њемачкој око четири милиона људи више не може повући границу између забаве и зависности.

Уз аутомате је стварање зависности дословно "играрија". Одбацивање те зависности - пуно је теже. За то је потребна помоћ стручњака. Један младић то је искусио на властитој кожи:

- Када би стигла плата, све сам одмах подигао, било ми је свеједно да ли има још рачуна које треба платити. Читав новац сам прокоцкао за дан или два.

Недавно је њемачка комесар за борбу против дроге Метилда Дикманс тражила да се забрани постављање аутомата за игру у пекарама, бензинским пумпама и гостионицама - свим оним мјестима гдје слободан приступ имају и особе млађе од 18 година. Наиме њима је у начелу забрањено играње, али ако су аутомати лако приступачни, то нико не контролише.

На још један проблем указује стручњак за зависност о играма на срећу, психолог Ханс-Јирген Румпф са универзитета у Либеку. Он упозорава да многи љекари не препознају симптоме зависности:

- Разлог је што љекари нису спремни да се баве тим пацијентима, о томе они нису током студија ништа учили. Има љекара који се ангажују, али већина се с том проблематиком не стигне бавити, нема времена за то. Осим тога се то не плаћа. Они напросто за то нису обучени.

Сада су се политичари одлучили за акцију. Предсједници покрајинских влада договорили су доношење строжих правила за игру на аутоматима те за спортске кладионице. У Њемачкој има око 230.000 аутомата с играма на срећу, око 60.000 њих се налази у гостионицама. Један од приједлога нових одредби је ограничење могућег губитка једнако као и могуће зараде.

Тиме се желе избјећи превелики губици играча. Тако би убудуће у току једног сата максимални добитак са садашњих 500 био смањен на 300 евра, а максимални губитак са 80 смањен на 48 евра. Осим тога би трајање једне игре морало бити најмање 30 секунди, умјесто садашњих пет секунди, а игра би након највише једног сата била аутоматски прекинута.

Ову иницијативу подржава и струковно Удружење за борбу против зависности о играма на срећу, објашњава директор Илона Фихтеншнајдер:

- То ће се одразити на понашање, мање ће новца бити у игри, то ће се одразити на смањење зависности. Aли то је само слаба утјеха. Мој је циљ да се те играчнице затворе, као што је то направљено у Швајцарској.

Швајцарска

Играчнице су у Швајцарској затворене, забрањени су аутомати у ресторанима, баровима и трговинама. Монопол на игре на срећу има држава са својим строго контролисаним казинима у које се улази само с документима (нпр. лична карта). На крају крајева и финансијски врло исплатива мјера - само током прошле године је држава тако зарадила 3,3 милијарде евра.

ПРИРЕДИО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана