Корона и роботизација угрожавају десетине милиона радних мјеста
ЂЕНОВА - Око 53 милиона радних мјеста у Европској унији биће роботизовано до 2030. године, што би могло бити убрзано услијед пандемије вируса ковид-19, а због чега ће више од 20 одсто радне снаге бити приморано на стицање нових вјештина и преквалификацију, показала је студија.
То су резултати истраживања глобалног института Мекинси о будућности рада у Европи и утицају ковида-19 и аутоматизације на запосленост у ЕУ.
У извештају је наведено да би скоро 59 милиона људи у ЕУ, односно 26 одсто од укупног броја запослених, могло у кратком року да се суочи са економским посљедицама пандемије и рестриктивних мјера - смањењем радних сати и плате, или са привременим или сталним престанком радног односа.
Криза са вирусом ковид-19 имала је снажан утицај на тржишта рада у ЕУ, међутим пандемија није једини разлог промјена и обликовања будућности рада у Европи.
Радна мјеста која су угрожена због пандемије вируса ковид-19, али и аутоматизације варирају по секторима, међутим највећи број послова у ризику су у три области - трговини, производњи и угоститељству.
Број европског радно способног становништва биће смањен за око 13,5 милиона, односно за око четири одсто до краја деценије, а пад ће посебно бити изражен у Њемачкој са око четири милиона и Италији са око 2,5 милиона мање.
Аутоматизација и замрзавање појединих економских активности, који ће се одвијати различитим брзинама, довешће до смањења броја радних места и убрзати процес стварања нових професија.
Ковид-19 би с једне стране могао да убрза прелазак радне снаге на нове послове који захтијевају другачије вјештине, а са друге стране криза с вирусом могла би да продуби разлике између више и мање образованих радника, али и између држава у ЕУ, наведено је у извештају.
Наводи се да око 50 одсто Европљана живи у стабилним економијама које привлаче нове становнике, да се европске области које чине дом за око 30 одсто Европљана суочавају са смањењем радно способног становништва због имиграције или старења, а да преосталих 20 одсто чини категорија са динамичним растом и највишим БДП-ом по глави становника.
Број радно способног европског становништва који живи и ради у другој европској држави удвостручио се од 2003. до 2018. са око осам на 16 милиона, додаје се у извјештају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
