Конфедерација почива на кантонима
Швајцарска је алпска земља позната по идиличним алпским пејзажима, прецизним часовницима и укусним сиревима и чоколадама. Међутим, ова земља се, такође, може похвалити једним од најстабилнијих политичких уређења на свијету. A то је постигла пажљивим балансом између централне власти и аутономије кантона, те стриктним поштовањем равноправности народа који живе у њој.
Њено службено име је на латинском језику и гласи Цонфоедератио Хелветица. Латински се користи за именовање земље како би се избјегло фаворизовање једног од четири званична језика Швајцарске (њемачког, француског, италијанског и ретороманског).
За датум настанка Швајцарске конфедерације узима се 1. август 1291. године, када је створена конфедерација три пракантона на централном подручју данашње Швајцарске. Касније су, наравно, у ту конфедерацију улазили нови кантони. Међутим, само име Швајцарске потиче од кантона Швиц, који је био један од оснивачких кантона.
Швајцарска је послије више битака и политичких турбуленција 24. октобра 1648. изборила самосталност од Римско-њемачког царства и изградила традицију неутралности.
Швајцарска је држава која је у свијету најближе директној демократији. За било коју промјену у уставу референдум је обавезан. Такође, референдум се може тражити и за било коју промјену у закону. Кроз референдуме грађани могу да мијењају било који закон изгласан од стране парламента и кроз иницијативе могу да уводе амандмане у федерални устав, што Швајцарску чини државом директне демократије.
У Швајцарској је на снази такозвани директоријални Устав који у себи повезује појединости предсједничког и парламентарног система. Парламент бира владу, али је током легислативног периода не може смијенити. С друге стране, влада нема право да распусти парламент.
Швајцарски парламент се састоји од два дома: Савјета кантона Швајцарске који има 46 представника (два из сваког кантона и по једног из сваког полукантона) а они се бирају по систему који одређује сваки кантон, те Државног савјета, који се састоји од 200 чланова, а бирају се по систему сразмјерних представника. Мандат посланика у оба дома је четири године. Када оба дома засједају заједно, познати су као Уједињени федерални парламент.
Главно извршно тијело и колективни шеф државе је Швајцарско савезно вијеће, које се састоји од седам чланова. Чланове бира Скупштина Швајцарске на четири године и могу бити поново бирани. Сваки од њих води једно министарство или област и сваке године једног од њих бирају за предсједника Конфедерације. Ту дужност не може да обавља двије године заредом, па је постао обичај да се врши ротација седам чланова савјета: сваки од њих је предсједник, у току седам година бар једне године, и то према дужини стажа у колегијуму.
Федерална скупштина је законодавни и уставотворни орган Швајцарске, а чине је два дома: Национални савјет, који представља народ, и Савјет кантона, који представља кантоне.
Оба дома савјета имају једнаку власт. За доношење или одбацивање било којег закона потребан је њихов консензус. Веома важно за Швајцарску је да је она чланица Савјета Европе. То јој омогућава да представи свој глас у унутрашњости Европе.
Швајцарска је подијељена у 26 кантона, с тим што су три кантона подијељена на полукантоне, и тако је релевантан број за избор у Савјет кантона 23. Сваки кантон има свој главни град.
Кантони су конституенти, федералне јединице Швајцарске конфедерације. Сваки кантон има једнака права и има свој устав, законодавну, судску и извршну власт. Највећи кантон по површини је Граубинден (17,2 одсто територије Швајцарске), а највише становника има кантон Цирих.
Контрола кантона над општинама и градовима ограничена је на надгледање да ли су општинске одлуке у складу са важећим прописима и, са друге стране, на одобравање предрачуна (понекад буџета) градских влада.
У надлежности општине је убирање пореза, управљање јавним комуналним предузећима, основно образовање, управљање добрима грађана, локална полиција као и помоћ сиромашнима и болеснима.
У Швајцарској су права општине ограничена само законом. Општина је та која прва одлучује (на примјер у судском поступку она је првостепени орган), а кантон интервенише тек у случају жалбе.
Једна од најважнијих карактеристика швајцарског политичког система је пропорционална правичност. "Чаробна формула", односно четвоространачка савезна извршна власт, с још од 1959. неизмијењеним омјерима је можда најпознатија одлика тог облика подјеле власти.
Још је познатији швајцарски децентрализовани федерализам који допушта да кантони проводе многе савезне законе према властитим приоритетима, а оставља им и преостала законодавна овлашћења.
Кантони слиједе сличну "пропорционалну" шему и вишестраначку извршну власт, чак и они у којима једна странка може управљати већином посланичких мјеста у кантоналном законодавном тијелу. Међутим, неколико малих кантона још увијек практикује непосредну демократију кроз годишње грађанске скупштине.
Тајна успјеха
Можда је једна од тајни успјеха њеног политичког модела и вијековима грађена политичка култура Швајцарске. Из ње излазе водећи људи који су способни да рано препознају поткултурне сукобе и посредују у њима. Пет вијекова прилагодљивог вођства дали су плуралистичким вриједностима у Швајцарској статус националног блага.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
