Коме је Српска ексцес, а коме светиња

Предсједник Републике Српске и лидер СНСД-а Милорад Додик усталасао је домаћу политичку сцену поруком како на листи “Србија против насиља”, коју чини коалиција проевропске опозиције, види многе који мисле да је Република Српска ексцес те да не треба да постоји.

- Они нама нису политички противници, они су нама непријатељи. Можете мислити шта би било са нама да такви људи дођу на власт. Позивам све из Републике Српске и ко год да држи до јединства српског народа, немојте гласати за ту листу. Моје опредјељење је апсолутно неспорно, ја без оклијевања кажем и позивам све људе да гласају за листу Српске напредне странке - поручио је недавно Додик.

Анализом изборних порука може се доћи до закључка да поменута коалиција, која броји чак 11 субјеката, Српску махом није ни спомињала у овој кампањи, али појединци са те листе то јесу чинили у претходним годинама, прије свих Мариника Тепић која се, конкретно, често бавила злочином у Сребреници, а Српском се бавила и Биљана Стојковић. Једина прича која је дигнута на виши ниво јесте она о фамозним фантомским бирачима који прелазе Дрину и окрећу резултат у корист актуелне власти, иако сви релевантни саговорници на ту тему тврде да поменута појава никако не може имати толике размјере. На новинарска питања о актуелној ситуацији у Српској и БиХ, водећа имена са листе “Србија против насиља”, са носиоцем Радомиром Лазовићем на челу, нису имала коментар. Одраније је познат став једног од представника ове листе и бившег предсједничког кандидата Здравка Поноша да Бањалука, умјесто ка Београду, треба да се усмјери према Сарајеву и тамо рјешава своје проблеме.

С друге стране, функционери владајућег СНС-а не избјегавају да причају о Републици Српској, истичући нужност њеног очувања и јачања међусобне сарадње, али не прелазећи границу која би задирала у цјеловитост БиХ.

- Подржавам сваку борбу за одбрану Српске с обзиром на то да ми је отац из Републике Српске и фамилија. Морамо да сачувамо оно што је, ако ћемо искрено, крвљу стечено. Наш народ је дебелу цену платио да би Републику Српску добио и сачувао - каже Владимир Ђукановић, функционер највеће партије у Србији.

Лидер СПС-а, друге по величини странке у владајућој коалицији, Ивица Дачић често “кокетира” са питањем самосталности Српске, али то углавном чини како би поентирао пред руководствима западних земаља и политичарима из Сарајева о њиховим двоструким аршинима, правећи паралелу са самопроглашеним Косовом.

- БиХ треба да се изјасни да ли признаје или не признаје самопроглашено Косово. Зашто Република Српска не би имала право да постане посебна држава ако Косово, које је део Србије, има то право? Видите колико су у питању ти двоструки стандарди - говорио је Дачић.

У партијама деснице, очекивано, много конкретнији одговори. Лидер Српског покрета Двери Бошко Обрадовић рекао је за “Глас Српске” да национални циљ у 21. вијеку треба да буде независна Република Српска и њено уједињење са Србијом.

- БиХ треба мирно да се раздружи као Чехословачка. Чему границе између српског народа на Дрини када их нема ни у Европској унији? Исто важи за Црну Гору која треба да буде део српских интеграција са Србијом и Републиком Српском. До свега овога треба да дође мирним путем и вољом народа - рекао нам је Обрадовић.

Он додаје да Републику Српску сматра највећом националном побједом у посљедњих 100 година.

- Због тога је морамо чувати по сваку цену. Ко год да је на власти у Србији и Републици Српској, наши односи морају бити најбољи, а Двери представљају заштитнике свих наших националних и државних интереса - казао је Обрадовић.

Предсједник Нове демократске странке Србије Милош Јовановић рекао је за “Глас” да је природно да се у кампањи често помиње Српска.

- Ми смо један народ, уосталом, Србија је и гарант Дејтонског споразума, а та тековина настала деведесетих година прошлог века мора да опстане и да буде све јача. Коалиција НАДА се залаже за очување и враћање надлежности Републици Српској које су годинама нестајале и прелазиле на Сарајево. Специјалне паралелне везе морају бити све јаче између Београда и Бањалуке и на њима је потребно радити постојано и без икаквих интереса других народа. То је наша српска ствар - рекао је Јовановић.

Први човјек Народне странке Вук Јеремић бирачима је представио програм чија је окосница “Проглас о српском питању у 21. веку”, у оквиру којег се осврнуо и на Републику Српску те Србе с ове стране Дрине.

- Поменути програм нуди шта нам је чинити као народу у овом веку. Српски народ је један и недељив, а то значи да је Србин једнако онај ко живи у Чачку, Бањалуци, Херцег Новом, Нишу или Сиднеју и да је Србија његова матица, која мора једнако да се брине о свим припадницима српског народа - поручио је Јеремић те додао да је Српска темељ и претпоставка његовог колективног опстанка западно од Дрине.

Јеремић је недавно објелоданио и иницијативу да у будућности и дијаспора бира своје представнике у Скупштини Србије.

За предсједницу Српске странке Заветници Милицу Ђурђевић Стаменковски Република Српска и њене уставне надлежности морају бити један од најважнијих приоритета Србије.

- Сви напади на Српску и њено руководство, које спроводи лажни високи представник Кристијан Шмит уз асистенцију америчке и немачке амбасаде у Сарајеву, имају за циљ да се српске институције у потпуности развласте, а статус Републике Српске сведе на обичну географску одредницу како би се она лакше ставила под контролу НАТО-а - каже она.

Додаје да је за досљедну примјену Дејтонског споразума и пружање Републици Српској неопходне правне и дипломатске подршке у очувању њене војне неутралности и враћању насилно одузетих надлежности њеним институцијама.

- Иницираћемо резолуцију о непризнавању Кристијана Шмита за високог представника и ускратити подршку свакоме ко за обављање своје функције нема мандат Савета безбедности УН. Република Српска је једна од најдрагоценијих тековина мукотрпне борбе српског народа у новијој историји и мора бити очувана. То је интерес читавог српског народа на Балкану, а Србија има највећу обавезу у одбрани Српске - закључује Ђурђевић Стаменковски.

Политиколог Војислав Савић каже за “Глас Српске” да је тешко изабрати опцију из Србије која има најповољније мишљење о Српској, али да је  одговор на питање ко има негативне тенденције према њој једноставан.

 - Сасвим сигурно је да је значајан дио коалиције “Србија против насиља” показао врло негативне тенденције када је у питању однос према Републици Српској и генерално Србима ван Србије, тако да би њихова побједа погоршала односе између Срба са двије стране Дрине. Наравно, такав однос је континуитет једне токсичне, затворене и малограђанске политике која постоји у одређеном дијелу Београда и која, срећом, већ дуго нема никакав утицај у политичким структурама у Србији. Подршка СНС-у и десним партијама је логична будући да је то гарант да неће бити значајне промјене у курсу према Српској - казао је Савић.

Новинар Саша Бижић сагласан је са Додиковом уводном изјавом о томе да приличан број челника блока “Србија против насиља” третира Српску као “ексцес”, независно од тога ко је предводи, значи, саму по себи, али сматра да лидер СНСД-а занемарује десну опозицију у Србији.

- Ни Додик ни опозиционари у Српској никада не помињу десну опозицију у Србији мада би, реално, Милош Јовановић, Бошко Обрадовић па и Вук Јеремић били једини политичари који би се заиста обрадовали подршци из Српске што, наравно, неће дочекати - рекао је Бижић.

Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже за “Глас Српске” да је грешка што су комплетна владајућа коалиција из Српске и највећи дио опозиције подршку дали СНС-у и његовим партнерима, занемарујући странке националне опозиције.

- У нашој земљи живи више од милион људи који су првим, другим или трећим коленом пореклом са оне стране Дрине, Саве или Уне, дакле из БиХ, Хрватске или Црне Горе и они су озбиљно бирачко тело. Зато се све странке, поготово владајуће, као и странке националне опозиције увек обраћају са највећим поштовањем према њима, поготово грађанима Републике Српске. Овај пут СНСД је да­о подршку само СНС-у, а део владајуће коалиције у Српској и СПС-у. Нисам чуо да је било ко подржао некога из странака националне опозиције, што је велика грешка јер је део тих странака много искренији у подршци Републици Српској на очувању њених дејтонских уставних надлежности у БиХ од дела владајуће коалиције у Србији и то се мора знати - каже наш саговорник.

Он истиче да у владајућој коалицији у Србији постоји и дио странака које су за унитарну БиХ, док у националној опозицији таквих странка нема.

- У самом СНС-у постојали су и постоје и сада делови странке који нису превише пријатељски расположени према Српској. Због тога је неукусно мешати се на директан начин у оно што је унутрашње питање Србије. Боља варијанта је оно што се некада говорило, да свака власт и опозиција у Српској треба да поштује и најбоље сарађује са онима који су власт у Србији, њеним руководством, јер Српска је млађи брат Србије, али везивање за странке је непотребно - казао је Миливојевић.

Наш саговорник истиче да је власт у Србији најгласнија у подршци добрим односима са Српском, али да је потребно узети у обзир и сама дјела, која поменуто негирају.

- Тренутна власт у Београду, рецимо, признаје Кристијана Шмита за високог представника. Кад говоримо о коалицији “Србија против насиља”, већи део коалиције има позитиван став према Српској, али је ту 11 различитих субјеката, међу којима су и неки који сматрају да су Додик лично па и читава Српска нека врста сметње Србији на путу ка Европској унији - закључио је Миливојевић.

(Не)потребно мијешање

Цвијетин Миливојевић истиче да није пожељна директна подршка страначких лидера из Српске било којој политичкој опцији у Србији, јер то код бирача ствара отпор.

- Говорио сам то и када је била друга партија на власти са Борисом Тадићем на челу, да није политички мудро да највиши представници Републике Српске, од председника па до лидера опозиције, директно подржавају некога у изборној кампањи. Нажалост, то је партија Милорада Додика радила и 2012. године, када је Борис Тадић био на челу, чак су учествовали на неким предизборним митинзима у Србији, а већ пуних десет година то раде са Вучићем. Осим Додика, то чине и представници опозиционих странака, а приметио сам на прошлим изборима да је ту била и Јелена Тривић и још неки представници СДС-а - рекао је Миливојевић.

Ко кога подржава

Подршку СНС-у из Српске су дали СНСД, Уједињена Српска, ДЕМОС, ДНС, Народни фронт и ПДП. Социјалистичка партија и НПС сарадњу имају са СПС-ом Ивице Дачића, а СПС Горана Селака са Покретом социјалиста Александра Вулина, али сви отворено подржавају и СНС и Вучића. Лидер СДС-а Милан Миличевић је поручио да ће гласати, али да би било погрешно да странка заузима страну иако је у мају ове године подржала Вучићев скуп. Једини неутрални о питању избора у Србији су Небојша Вукановић и његов покрет.

Гласање у двије државе

За Миливојевића је, како је рекао у разговору за “Глас Српске”, спорна и појава да поједини политичари из Српске гласају у двије државе.

 - Једну ствар је ту потребно разлучити, грађани Српске који имају двојно држављанство имају легално и легитимно право да гласају на парламентарним изборима у Србији и то у конзулатима у Бањалуци, сада у Палама и Требињу, уз гласачки пункт у Бијељини. Ипак, овде се дешава нешто друго, рецимо, Милорад Додик и Јелена Тривић су гласали на локалним изборима у Београду, а нигде у свету не можете имати два места пребивалишта. Тамо где имате пребивалиште, тамо можете гласати на локалним изборима, не истовремено и у Бањалуци или Градишци и, рецимо, Крагујевцу или Нишу. Овај пут је Додик отишао и корак даље, не само што је дао подршку СНС-у на изборима него је дао и подршку Александру Шапићу, носиоцу листе СНС-а у Београду, и поручио да му неће бити тешко да “запуца” на Савски венац да гласа, а то је контрапродуктивно и ствара отпор код грађана Србије према свим грађанима Српске. Не смеју људи који немају пребивалиште у Србији да се мешају у локалне изборе у Србији и то говорим стално, то ради Додик, али и већина представника опозиције - казао је Миливојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.