Којим језиком је говорио Његош?

Овако дуго чекање резултата пописа упућује и на закључак да би они могли изненадити многе у Црној Гори, међу њима свакако и оне који не остављају никакву могућност да се на Ловћену обнови стара, оригинална Његошева капела и у њој коначно поново сахрани највећи међу онима који су се на тим просторима родили и живјели.

И док ће грађани Црне Горе одговор на дилему колико их говори српским, а колико црногорским језиком, а то овдје више није питање науке и лингвистике, него прије свега политике, добити након десет мјесеци чекања, одговор на то исто питање, али у вези са највећим међу њима, Његошем, некима остаје у магли већ вијек и по. И на њега и дан-данас стижу различити одговори, зависно од тога ко је на којој страни. За чињенице и оно што је неспорно ту остаје мало мјеста.

Дакле, којим је језиком говорио и писао Његош?

За Милутина Мићовића, књижевника из Подгорице, само питање којим је језиком говорио (писао) Његош подразумјева озбиљну кризу идентитета, кризу која се већ сама од себе ствара као посљедица одступања од дубљих темеља.

"Његошево дјело је кичма укупног српског културног и духовног идентитета. Те, ако смо дошли до тога да се питамо који је то језик, то је исто као да питамо – постојимо ли стварно, или нам се само чини да постојимо? Јесмо ли реални људи или сопствене утваре?" каже Мићовић за РТ Балкан.

Он истиче да је Његош неко ко је о Српству најдубље мислио и најснажније брижио.

"Разоткрио је човјека и народ на многим слојевима постојања. Најљепшим стиховима изражавао је свијетлу, божанску страну човјекову, као и ону тамну, богоодступничку и издајничку. Видио је 'биће како ври у луче сјајне', али и људску ништожност (ништавило). Све је то изговорио на свом матерњем, српском језику. Језику свог племена, али и на богомудром језику српскословенског, па и црквеноруског језика. За његову мисао, требали су сви ти слојеви," каже Мићовић.

Он подсјећа да у првим издањима Луче и Горског вијенца срећемо руска слова, руске говорне облике, лексику, литургијски језик – све оно насљеђе које је насљедио српски језик као варијанта старословенског, а да је посљедњу своју књигу, Лажни цар Шћепан мали 1850, Његош штампао Вуковим језиком.

"Мајка Вука Караџића, Јегда, била је од Никшића (Херцеговина), а дјед Јоксим испод Дурмитора. Тај дијалект, источнохерцеговачки, Вук је узео као основу новог српског језика. Сви Црногорци за које се зна живјели су и умирали на српском језику. Његош је многе од тих ставио у своје Огледало српско (1845). На срећу, и сам је експлицитно рекао: 'Српски пишем и зборим, свима громко говорим, народност ми србинска, душа ми је славјанска'," каже Мићовић.

Он даље истиче да је Његош као владика увијек држао српску традицију унутар византијског православља и отаца цркве, нарочито светог Саве, истичући српско поријекло и културни идентитет.

"Његош је био дубоко укоријењен у српској духовности. Он није само пјесник епског или трагичног тона, већ је мислилац, философ и пророк. Његова Луча микрокозма је, у суштини, метафизички спој између човјека и космоса, у којем се на најузвишенијем нивоу истражује човјеков однос према Богу, злу и слободи. Сва та размишљања су формулисана на српском језику, који је за Његоша био не само средство комуникације, него и начин изражавања свих његових најдубљих увјерења и мисли", објашњава Мићовић.

Политички аспект питања језика

Међутим, у модерној Црној Гори, питање којим језиком је говорио и писао Његош често има политичку конотацију. Полемике о томе нису само лингвистичке природе, већ се дубоко уплићу у дебату око националног идентитета и политичких прилика у земљи.

С једне стране, многи историчари и културолози, попут Мићовића, тврде да је Његош без икакве сумње припадао српском културном и језичком корпусу. Његова дјела, посебно Горски вијенац, сматрају се основама српске националне литературе и симболом борбе за слободу и јединство српског народа. Са друге стране, постоје и они који покушавају да Његошеву улогу прилагоде новим политичким околностима у Црној Гори, тврдећи да је он био симбол црногорске државности и аутономије од било каквих спољашњих утицаја.

Историјска позадина

Историчар Милош Ковић истиче да је Његош одрастао у времену када су границе између српског и црногорског идентитета биле врло флуидне и нејасне. Иако је Црна Гора формално имала одређен степен независности, културни и политички утицаји Србије и осталих српских земаља били су изузетно јаки.

"Црна Гора у Његошево вријеме није била изоловани ентитет каквим се понекад покушава представити. Његош је био дубоко повезан са Србијом, како политички, тако и културно. То је било вријеме када су Србија и Црна Гора заједнички радиле на ослобађању од турске окупације и обнови српске државности. У том контексту, Његош је увијек био свјестан свог српског идентитета, и то је јасно видљиво у његовим дјелима", каже Ковић.

Он додаје да Његош није само био владика и пјесник, већ и политички лидер који је схватао важност језика као средства очувања идентитета. У том смислу, његова одлука да пише на српском језику била је стратешка, а не само културолошка.

Његош у савременом контексту

Данас, више од 150 година након Његошеве смрти, његово насљеђе и даље изазива бурне расправе. Језичко питање је само један аспект шире дебате око тога како би требало интерпретирати Његошев живот и дјело у савременој Црној Гори. Док једни инсистирају на томе да Његош припада српској култури, други покушавају да га прикажу као симбол искључиво црногорског идентитета.

На крају, питање којим језиком је говорио Његош је више од лингвистичког спора. То је питање које задире у саме основе националног идентитета, не само Његоша као личности, већ и народа чије је вриједности и тежње тако снажно изражавао кроз своју поезију и дјела. Црна Гора ће послије дугих десет мјесеци чекања, бројања и пребројавања, за који дан коначно сазнати колико је у овој држави Црногораца, колико Срба, колико их говори српским, а колико црногорским језиком.

Комплетан текст са РТ Балкан прочитајте на ОВОМ ЛИНКУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.