Који су могући глобални финансијски сценарији током 2022.: Казино економија узима свој данак

 Према мишљењу економиста и аналитичара ово је година у којој ћемо највјероватније сазнати да ли је глобална економија довољно снажна да се снађе и изађе из постојеће кризе уз помоћ влада и централних банака, те да ли је инфлација која дрма готово све земље свијета, од САД до држава Европске уније, само привремени нуспродукт пандемије вируса корона или су разлози изниклих клица глобалне финансијске кризе много дубљи и озбиљнији. Они упозоравају да пандемија вируса корона никако не може бити ваљан и добар изговор, нити оправдање за тренутно стање, већ да на наплату долази једна казино економија вођена протеклих неколико деценија.  Поставља се питање - колико ће се све ово и у коликој мјери одразити на глобални финансијски систем, да ли је на хоризонту нови инфлаторни цунами, да ли он може имати катастрофалне посљедице и по ове наше просторе те да ли енергенти и основне животне намирнице полако, али сигурно постају луксуз?

Црни облаци

Економски аналитичар Бранко Драгаш сматра да су се над свијетом надвили црни финансијски олујни облаци пуни кише и да се неолиберални капитализам налази пред вратима банкрота.

- На берзама у свету окрећу се хартије у износу од чак четири милиона милијарди долара. Од тога се чак 75 одсто односи на фјучерсе. То није ништа друго до једна казино економија. Због свега тога нисам оптимиста. Требало би се добро припремити за све што ће уследити у наредном периоду, јер је ситуација више него драматична и компликована. Примера ради, инфлација у САД је крајем прошле године износила нешто више од седам одсто. Али, када би се мерила методологијом из 1980. године она би онда била око 15 одсто. Подсетио бих да је у протеклом периоду прво Трамп, а онда и Бајден, а како би сузбили галопирајућу инфлацију, у оптицај пустили више од 26.000 милијарди долара новог новца. Слично је било и у Европској унији. Италија је данас пред банкротом. Ништа боље није ни у Шпанија, Француској и Грчкој - каже Драгаш, наводећи како је све то дио једне агенде да се о читавог свијета направи једно робовласничко друштво којим би владали корпоративни фараони.  

Вјерује да ће инфлација и цијене енергената и основних животних намирница и даље расти, а мишљења је како слиједи и крах појединих берзи, јер је, како је појаснио, све надувано до енормних размјера да је само питање када ће тај мјехур од сапунице пукнути. 

- И одлука Федералних резерви САД да повећа каматне стопе, а како би се сузбила инфлација у овој земљи, негативно ће се одразити на земље у развоју, те није искључено да дође и до социјалне револуције и протеста глобалних размјера због огромног пада животног стандарда. Тај потез ће додатно лансирати увис и цене нафте, али и осталих енергената ланчано па није искључено да цена сирове нафте током ове године пређе и фамозну границу од 120 долара за један барел – каже Драгаш.

Предвиђа и даљи раст цијена основних животних намирница, а што је уосталом било видљиво и током прошле године када су свјетске цијене хране порасле за чак 19,5 одсто.

Сматра како је у оваквој ситуацији најбоље повући новац са банковних рачуна и исти уложити у куповину земље на селу.

- Мој савет свим људима је да виде где могу купити комадић земље на ком би за себе могли производити храну. Они који имају нешто више новца, требало би да га уложе у злато и инвестиционо сребро, јер ће то бити једини начин да сачувају вредност коју сада имају - поручио је. 

Оптимиста није ни економиста Милован Бајић. Сматра како су се протеклих година акумулирали многи проблеми, а које је пандемија вируса корона само разоткрила и додатно продубила.  

- Када се једном успостављени цјеновни односи поремете, а из разних разлога, пандемије, ратних сукоба, недостатка ресурса, покушаја једних да на рачун других профитирају, онда се улази у један зачарани круг из ког је тешко изаћи. Стога је велико питање колико ће овај балон моћи да издржи. Ушли смо у један инфлаторни и цјеновни вртлог који може да изазове озбиљну глобалну финансијску кризу. А њу ће сигурно покренути неко ново поскупљење енергената на свјетским тржиштима, а које ће бити актуелно током читаве ове године.  Живот ће сваким даном бити све скупљи. То је сигурно велики проблем, а поготово на овим нашим просторима, јер с обзиром колике су нам плате, нашим грађанима све полако постаје луксуз - наводи Бајић.

Дужничка криза

Према ријечима економисте Николе Жарковића, садашња економска кретања сигурно могу довести до кризе, јер се глобална економија у овој години суочава са низом негативних кретања изражених високом инфлацијом, енергетском кризом, растом јавног дуга, покиданим ланцима снабдијевања, наставком пандемије корона вируса, обновљеним протекционизмом, имиграционим ограничењима у напредним економијама, преусмјеравањем производње у регионе са високим трошковима и другим неповољним факторима.

Комбинација ових негативних шокова, како каже, може довести до глобалне економске кризе сличне оној 1970-их када је свијет био суочен са високом инфлацијом и стагнацијом.

- Владе ће настојати да предузму све мјере да зауставе раст цијена производа и услуга. Ако се инфлација задржи и настави расти, централне банке ће се суочити са великом дилемом. Ако подигну каматне стопе, ризиковаће да изазову озбиљну рецесију и дужничку кризу. Ако задрже лабаву монетарну политику, ризиковаће високу инфлацију и стагнацију када се појаве негативни шокови понуде. У овој компликованој ситуацији централне банке развијенијих економија су се углавном опредијелиле за опрезну монетарну политику, постепеног подизања каматних стопа у мањим процентима, да би на тај начин контролисале инфлацију, а да не изазову рецесију и стагнацију. Иако многи сматрају да је раст инфлације привременог карактера, већа је вјероватноћа да ће се виша инфлација задржати у дужем раздобљу, све док се не отклоне њени главни узроци - каже Жарковић.

Ако дође до кризе у некој од водећих свјетских економија, наводи он, она ће се сигурно брзо пренијети на све земље свијета и постати глобална, због велике умрежености и међузависности глобалне економије. У великим економским кризама, објашњава, највише настрадају економије у развоју због ограничених економских ресурса и недостатка потребних алата за одговор на кризу.

- Најгора комбинација економске кризе је висока инфлација и стагнација. Висока инфлација наноси велике штете привреди и становништву, доводи до прерасподјеле прихода и богатства, смањује куповну моћ становништва и привреде, слаби конкурентну способност привреде, обесхрабрује инвеститоре и посебно погађа најсиромашније слојеве становништва са ниским примањима. Стагнација доводи до пада привредне и инвестиционе активности, пада БДП, раста незапослености и животног стандарда становништва – истакао је Жарковић.

Наглашава да је добро што је Република Српска у међувремену покренула активности на сузбијању инфлације путем заустављања раста цијена за које нема реалног утемељења и покренула иницијативу за увођење двије стопе ПДВ-а, нижу од 10 одсто за основне животне намирнице и лијекове и вишу од 17 одсто за остале производе.

- Пожељно би било покренути и иницијативу за привремено смањење акциза на нафтне деривате, да бисмо заштитили становништво и привреду од рапидног раста цијена. Економија треба да служи грађанима, а не обрнуто. И друго, кључно за привреду и привреднике је да се предузму све потребне мјере на сузбијању инфлације да би имали нижу инфлацију у односу на наше кључне трговинске партнере да би тиме очували цјеновну конкурентност. У противном, ако инфлација код нас буде већа у односу на кључне трговинске партнере, изгубићемо цјеновну конкурентност, наши производи би били скупљи на иностраном и домаћем тржишту, а увозни производи јефтинији. То би довело до пада извоза и раста увоза и водило би нас у економски пад и рецесију – додао је Жарковић. 

Рецесија

Професор на Економском факултету у Источном Сарајеву Марко Ђого каже како ће постојећу инфлацију у свијету бити тешко зауставити, јер пандемија није једини узрок вртоглавог раста цијена.

- Оно што ме некако највише брине јесте то што мислим да полако, али сигурно долазе на наплату неке ствари. Доћи ће до пада животног стандарда у свим земљама које буду биљежиле инфлацију преко пет одсто. Огромне количине новца су у протеклом периоду штампане, а прије свега долара и евра. Тај новац је убризгаван у националне монетарне системе, а што се онда прелило и на остатак свијета. Бојим се да би ова деценија могла бити попут оне из 70-тих. И поред свега, не вјерујем у неке најцрње и катаклизмичне сценарије. Трговински ланци и даље нису покидани, а слободног капитала још има и он тражи неку повољну алтернативу и дестинацију – навео је Ђого додајући како је црни сценарио могућ само у случају неког глобалног рата. 

Економиста Саша Стевановић пак сматра да ће глобална економија пронаћи начин како да преживи у пост “ковид” свијету.

- Не видим неки катаклизмични сценарио. Мислим да се он најављује да би се наслов или ауторитет продао. У року од годину  очекујем раст каматних стопа у САД. Затим ће то пратити Европа. Очекујем и да се обуставом програма подршке државним обвезницама обузда инфлација, али и успори економска активност. Могућа је и рецесија, али након тога слиједи опет програм подршке и то ће опет довести до виших нивоа инфлације. Једноставно период у будућности ће бити период сталних неизвјесности. Наш ум, наше политике, наш живот треба томе да прилагодимо. Треба да експериментишемо са новим мјерама, са новим идејама. Јер период неизвјесности тражи нова рјешења. Стара рјешења дефинитивно нису више добра, јер старе околности више не постоје – каже Стевановић.

Када су у питању наши простори истиче како су они константно у кризи од 2010. године због разних како спољашних економских тако и природних фактора.

- Ми и сада имамо изазов инфлације и па­д куповне моћи. Ако смо били храбри прије двије године, будимо храбри и сада. Мислим да када се кризни облаци надвијају над свјетском економијом морамо бити такви. Искуство из претходног периода треба да нам послужи као памет и да укључимо енергију млађих.  Живот ће нам бити скупљи за најмање 10 одсто. Али, свака криза је и шанса. Погледајмо искуство из 2020. године и ефекте 2021. године – додао је Стевановић.

Шта каже Рубини

Нуријел Рубини, који је предвидио глобалну економску и финансијску кризу 2008. године, каже како наредно вријеме носи са собом многе геополитичке и системске ризике. На геополитичком фронту, како каже, постоје три главне пријетње које треба посматрати. Прва је Украјина, друга, кинеско-америчка и трећа је Иран. Сматра и да велики проблем представљају и климатске промјене те агресивно настојање да се декарбонизују економије у кратком и нереалном периоду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.