Који су амерички интереси на Блиском истоку: Да нема Израела, САД би га измислиле

Историјски гледано, када је у питању Блиски исток, САД су се ослањале на такозвану стратегију “двоструког стуба”. Западни стуб је била Саудијска Арабија, а источни Иран. Све до револуције у Ирану 1979. године, земљом је управљао шах, монарх, ког су подржавале САД и који је служио интересима САД у региону. Међутим, након револуције 1979. године САД су изгубиле један од стубова своје стратегије, а Израел је постао све важнији у тој америчкој спољној доктрини да задрже контролу над овим кључним стратешким регионом, кроз који пролазе и неки од најважнијих трговачких путева.

Ширење моћи

Било би тешко у новцу процијенити колико је важан египатски Суецки канал. Он повезује трговину са Блиског истока која иде у Европу од Црвеног мора до Медитерана. Неки подаци говоре да чак око 30 одсто свих бродских контејнера у свијету пролази кроз овај канал, што представља око 12 одсто укупне свјетске трговине свим добрима. Колико је за свијет значајан овај трговачки пут, могли смо видјети 2021. када се амерички брод заглавио у Суецком каналу. Борба око ових коридора није од јуче.

Израел је 1956. напао Египат јер је египатски љевичарски предсједник Гамал Абдел Насер национализовао Суецки канал. Оно што је било веома интересантно - Велика Британија и Француска снажно су тада подржавале Израел у овом рату против Египта. У том тренутку, САД нису биле тако дубоко произраелске као што су касније постале. Десетак година касније, тачније 1967. године, у Шестодневном рату Израел је напао сусједне арапске државе и окупирао дио Египта, Синај, а потом и оно што је постало Газа.

Анализирајући овај регион из вида никако не треба изгубити ни да јужно од Суецког канала, гдје Црвено море улази у Арапско тик уз обалу Јемена, постоји још једна кључна геостратешка тачка - мореуз Баб ал-Мандаб кроз који сваки дан прође више од шест милиона барела нафте.

САД су покушавале да доминирају овим регионом како би задржале контролу не само над снабдијевањем енергијом, већ и како би осигурале ове глобалне трговинске руте на којима је изграђен цијели глобални неолиберални економски систем. А како је амерички утицај у том дијелу свијета ослабио у све више мултиполарном свијету, Израел постаје све важнији за Америку.

Ријад и Пекинг

Саудијска Арабија је некада била лојални амерички савезник, али Ријад то сигурно више није у оној мјери као прије пар година. Један од главних разлога је Кина која је у међувремену постала највећи трговински партнер у овом турбулентном региону. Кроз свој глобални инфраструктурни пројекат, Иницијативу појас и пут, Кина помјера центар свјетске трговине назад у Азију. У тим кинеским намјерама и плановима Блиски исток је кључан. Или је можда бољи термин западна Азија, који заправо много боље објашњава геостратешку важност овог региона, јер повезује Азију са Европом.

Ово такође објашњава зашто су САД биле толико очајне да покушају да минимизирају Појас и пут осмишљавајући нове трговачке руте. САД већ годинама настоје да направе трговачки пут који иде од Индије до Персијског залива, а затим преко Израела.

Дакле, у свим овим пројектима Израел има важну улогу, као продужетак империјалне моћи САД у једном од најважнијих региона свијета. Зато је Бајден још 1986. рекао “да Израел не постоји, САД би морале да га измисле”, што је поновио на састанку у Бијелој кући са израелским предсједником Исаком Херзогом 27. октобра 2022. године, а онда, још једном, 18. октобра 2023. године.

Судови

Према ријечима Хадсона постоји још једно средство америчке контроле. Посљедњих мјесеци све чешће су изјаве из САД да чим Русија освоји Украјину и учврсти своју контролу, Вашингтон ће покренути питање ратних злочина које је, наводно, починила Русија.

- Међународни кривични суд је огранак Пентагона у Стејт департменту. Како ће, забога, оправдати ове тврдње о ратним злочинима, а имајући у виду све ово што се тренутно дешава између Израела и Газе. Како, забога, САД не могу да оптуже себе за ратне злочине на основу онога за шта покушавају да оптуже Русију? Дио цијепања свијета, који ћете видјети, довешће до стварања низа паралелних судова и изолација, не само САД, већ и Европе – каже Хадсон.

Носач авиона

Према ријечима економисте Мајкла Хадсона, за САД је Израел “приземни носач авиона на Блиском истоку, односно полазна америчка тачка за контролу Блиског истока”. У једној од својих анализа он наводи да је ова држава још од њеног стварања била у центру пажње великих сила, прво Енглеске, затим Русије, а онда САД.

Када је Енглеска први пут донијела закон да у Израелу треба да постоји Балфурова декларација, то је било зато што су Британци на тај начин жељели да контролишу Блиски исток и његове залихе нафте. Када је, како каже, Израел формиран у Уједињеним нацијама, прва земља која га је признала били су Стаљин и Русија, који су мислили да ће Руси имати велики утицај на Израел. У вријеме америчког предсједника Харија Трумана САД замјењују Енглеску у улози поглавице Блиског истока.

- Оно што се сада дешава јесте да је Нетанијаху за САД израелска верзија Зеленског у Украјини. САД говоре, “па ми смо ту да вам пружимо помоћ”. Послата су и два носача авиона у Средоземно море, одмах поред блискоисточне обале, а имају и атомску подморницу усидрену у близини Персијског залива. Зашто су тамо, јер предсједник Бајден и Конгрес кажу да се неће борити против Хамаса у Гази? Ако неће да се мијешају, зашто су тамо? Јасно је да они нису ту да заштите Израел, већ да се боре против Ирана. Када говоре о Хамасу, кажу да он дјелује у име Ирана. Када се говори о Хезболаху и да ли ће бити интервенције из Либана против сјеверног Израела, кажу да је Хезболах иранска марионета. Кад год причају о било ком блискоисточном лидеру, испада да су сви ови лидери марионете Ирана, баш као што у Украјини и централној Европи говоре о Мађарској и другим земљама као да су све марионете Путина. Вашингтон само тражи изговор и оправдање да војно крену не само против Либана, већ преко Сирије и Ирака, да удари и на Иран. Дакле, ово је поента - истиче Хадсон.

Спискови

Каже и да се ова политика Вашингтона може видјети и у вријеме Бушове администрације. Амерички генерал и командант НАТО-а Весли Кларк открио је једном приликом да је Бушова администрација направила планове да “збаци” владе седам земаља за пет година. А то су биле земље у сјеверној Африци и западној Азији. При томе је мислио на Ирак, Сирију, Либан, Либију, Сомалију, Судан и Иран.

Ако се погледа овај списак земаља које је Кларк навео 2006. године, САД су биле прилично успјешне, јер је само Иран успио “преживјети”, док су остале земље, уз “малу помоћ” Израела, гурнуте у пакао.

Доктрина

Политика америчке војске од краја хладног рата и распарчавања Совјетског Савеза, те рушења Берлинског зида, била је да Вашингтон успостави мању или већу контролу над свим регионима свијета, па и на Блиском истоку.

Ово је врло јасно навео и Савјет за националну безбједност САД 1992. године у такозваној Волфовиц доктрини - да Европа, источна Азија, Блиски исток, Персијски залив и Латинска Америка представљају стратешке регионе, што и данас можемо видјети.

Све је кренуло након 11. септембра када је из Бушовог кабинета поручено да се пронађе било каква веза са Ираком. Слична ситуација је и данас. Нетанијахуова борба против Хамаса користи се као изговор да САД премјесте своје ратне бродове и подморнице у ирански комшилук.

- Све подсјећа на неке раније крсташке ратове. Овог пута то подразумијева ко ће контролисати енергију. Онај ко има тај кључ, држи свијет у шаци. САД већ држе свијет као таоца, јер су до сада контролисале готово све финансије. То је као да имате свој новац у мафијашкој банци. Они могу да раде шта хоће са тим. Зато и сматрам да је мало вјероватно да ће Саудијска Арабија у потпуности раскинути своје односе са САД. С друге стране, Иран има кеца у рукаву, јер има могућност да затвори или блокира транспорт кроз Хормуски мореуз, кроз који нафта пролази. У том сценарију то би скинуло Саудијску Арабију са америчке удице. САД то знају. Сматрам и да већина Израелаца види и схвата ову америчку игру, да је крајња мета Иран - каже Хадсон.

Феуди

Наводи и да као што је Рим именовао Нормане за феудалне владаре, Вилијама Освајача на Сицилији, САД данас то раде са Зеленским, али и Нетанијахуом, додајући да Вашингтон све те лидере доживљава као феудалне кметове који дугују феудалну лојалност спонзорима.

- И баш као што је инквизиција формирана у 12. вијеку, данас имате САД које користе Националну задужбину за демократију и све организације које контролише Викторија Нуланд, да подрже и раде такве ствари - упозорава овај угледни економиста.

Додаје и да Америка не даје овај новац Израелу зато што воли ову државу, већ зато што је Израел војна база из које они могу да дејствују у том региону.

На крају, шта ако САД нападну Иран? Какву ће улогу у том случају имати Индија, или рецимо Кина, јер би то био и отворени напад на Иницијативу Појас и пут?

Хадсон каже како се боји једног таквог сценарио, поготово јер је постало очигледно да Бајденова администрација води борбу против Русије до посљедњег Украјинца. Вјероватно ће, како каже, исто тако бити и у случају Ирана - до посљедњег Израелца.  

- Америка шаље оружје и на Тајван. Покушава да подстакне друге земље да воде ратове. Тако је Рим користио норманске армије да освоје јужну Италију, Енглеску и Југославију. Бојим се да је Израел само почетна фаза, окидач за нови рат, као што је пуцањ у Сарајеву започео Први свјетски рат - сматра овај економиста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.