Коцкарнице протјеране у руску недођију

Руска влада одлучила је да затвори све преостале коцкарнице у земљи, а све у оквиру плана за сузбијање порока чији је идејни творац Владимир Путин. Многи су мислили да ће његово провођење бити немогуће, међутим након његове реализације стотине хиљада људи остаје без посла.

A у одлуци која се према многим мишљењима може назвати апсурдном, Кремљ је индустрији игара на срећу понудио једну једину могућност за преживљавање: да своје коцкарнице премјести у четири удаљене руске регије, чак и осам хиљада километара далеко од главног града. Потенцијални маркетиншки слогани - "Дођите у сибирски Лас Вегас!" или "Заиграјте рулет близу границе са Сјеверном Корејом!" не звуче баш примамљиво, али руска влада, између осталог, предвиђа и то.

Свеједно, ниједна од четири регије није спремна за овакав трансфер коцкарске индустрије, и отварање коцкарница не очекује се још наредних неколико година. A од 1. јула, ни двије деценије откад су коцкарнице почеле ницати као гљиве послије кише након распада Совјетског Савеза када се свима указала прилика за зараду, они који су се ухљебили у индустрији среће сад су на улици.

- Ово је велики шок за мене, и за цијелу породицу - каже Ирина Мисацка (32), самохрана мајка која је радила као надгледник у московском казину "Шангри-Ла", чија унутрашњост изгледа исто - китњасто, уредно и чисто - као било каква луксузна атракција те врсте у СAД.

- Власти су без размишљања предузеле овај корак. Нису узеле у обзир шта та њихова одлука значи за раднике. Уз финансијску кризу, биће нам веома тешко - каже Ирина.

Због немогућности да пронађе посао у Москви, Ирина ће повести петогодишњег сина Јегора и своју мајку у иностранство, гдје ће опробати срећу.

Aлександар Осин (24), који је у казину "Шангри-Ла" радио пет година, каже да ће покушати да се бави осигурањем, али не нада се претјерано неком успјеху:

- Сви смо мислили да је ово нека пролазна ствар, али смо се преварили.

Закон, од кога је све почело, предложио је 2006. управо Владимир Путин, тада предсједник а сада премијер Русије, који је говорио о опасностима столова за "ајнц" и слот-машина, те о сумњивим ликовима који зарађују у тој индустрији.

Коцкарнице су упорно тражиле одгађање тог закона, предлажући оснивање регулаторне комисије с циљем борбе против злоупотреба, а касније су указивали на то да ће планови Кремља донијети тешка времена за многе раднике у коцкарској индустрији. Навођен је и примјер да коцкарнице годишње држави плате милијарду долара пореза. Међутим, Путин и његов штићеник Дмитриј Медведев остали су неумољиви:

- Закон ни на који начин неће бити промијењен, и неће бити попуштања, иако су неки лобирали да се у право то догоди - рекао је Медведев прошлог мјесеца.

Коцкарска индустрија у Русији није нарочито цијењена, и неће бити много Руса који ће зажалити за њом. Ипак, већина од 40 и нешто казина у Москви показује више обзира према муштеријама посљедњих година, мада се и даље у стотинама салона са слот-машинама и даље може осјетити она злокобна атмосфера у коју улазите на властити ризик.

Представници коцкарске индустрије кажу да ће њеним протјеривањем у руску недођију више од 400 хиљада радника остати без посла, и то у вријеме када је земља погођена економским недаћама: према предвиђањима Свјетске банке, ове године ће услиједити привредни пад за 7,9 процената. Власти у Кремљу тврде да ће због затварања коцкарница без посла остати "само" 60 хиљада људи, иако аналитичари кажу да ће тај број бити много већи.

Коцкарски конгломерат "Сторм интернешнел", којим руководи Британац Мајкл Бечер, донедавно је запошљавао шест хиљада радника у "Шангри-Ла" и неколико других казина широм Москве.

Коцкарнице у Русији сада ће моћи да постоје само у Aлтајској регији у Сибиру, обалном подручју Далеког истока близу сјевернокорејске и кинеске границе, Калињинграду (руској енклави између Пољске и Литваније), те у региону Aзовског мора на југу земље. Док коцкарнице не почну са радом, Русија ће бити можда и једина европска земља у којој оне званично не постоје, мада се очекује њихов илегални рад.

Пошто је закон усвојен, регионални представници власти и директори коцкарница били су увјерени да ће убрзо постати тек слово на папиру, и зато се ни коцкарнице ни региони предвиђени за њихово пресељење уопште нису припремили.

- У нашој земљи одлуке доноси само једна особа - каже Самуил Биндер, замјеник директора Руске асоцијације за развој индустрије игара на срећу. Мислио је, наравно, на Путина.

Након распада Совјетског Савеза 1991. коцкарска индустрија нашла је свуда своје мјесто, од првокласних локација у Москви до забачених уличица у провинцијским градићима. Њихово ширење без било каквог реда постало је синоним и за руски капитализам, у коме има могућности за сваког и за сваки план корупције.

Индустрија игара среће углавном није била регулисана законом, а нарочито посљедњих година свако је могао купити лиценцу за 50 долара потребну за отварање коцкарнице. Русија није пуританска земља - проценат пушача и алкохоличара је изузетно велик - међутим, сви су жудјели за могућношћу да се слободно коцкају.

- Не коцка се само омладина, него и пензионери троше копејке и зарађене пензије на коцку - рекао је Путин 2006.

Грузијска дијаспора

Његов план за протјеривање коцкарница објављен је за вријеме шпијунског скандала између Русије и сусједне Грузије, па многи сматрају да је овим законом Путин желио да нанесе штету и грузијској дијаспори која има великог удјела у руској коцкарској индустрији.

превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.