Кo су српски темплари?

Новости
Кo су српски темплари?

У Кући краља Петра на Сењаку обављена је инвестура, односно обред примања нових чланова у Ред витезова темплара Србије, преносе "Вечерње новости".

 

Осим тога, послије обреда у здању бившег српског монарха и темплара јавности је представљен први број листа "Темплар".

На промоцији је учествовало шездесетак темплара, њихових симпатизера и гостију из земље и иностранства. Тиме су српски темплари први пут јавно представили историју свог реда.

"Ми се не кријемо. Нисмо тајно друштво, јер смо регистровани као удружење грађана. Радимо тихо и у дискрецији, јер наш циљ је помоћ и сарадња са људима добре воље, а не показивање у јавности. Ми српски темплари негујемо традицију српског витештва из времена Немањића, али уместо мача користимо плашт, црвени равнокраки крст и речи ", истиче Драгутин Загорац, старешина реда.

Ред витезова темплара Србије основао је 2000. године у Београду Велики приорат Аустрије, а прва велика инвеститура и свечана церемонија оснивања Великог приората Србије одржана је у манастиру Рајиновац.

Темплари Србије су аутономни саставни члан свјетске организације са још једанаест Великих приората из Аустрије, Финске, САД, Француске, Италије, Енглеске и Велса, Мексика, Канаде, Њемачке и Грчке. Данас Велики приорат Србија има близу 200 чланова, укључујући командерије у Црној Гори и на Кипру.

"Наш пуни и званични назив је Врховни војни ред Јерусалимског храма. Део смо светске организације која има око 10.000 чланова у 40 држава и своју столицу у УН и Светском савету цркава. Наши витезови су угледни људи, чланови Владе Србије, посланици Народне скупштине, чланови Владе Војводине, дипломате, уметници, професори, бизнисмени, припадници БИА и Војске Србије", истиче велики приор Драгутин Загорац.

Међутим, како "Новости" истичу, Загорац није хтио да открије њихова имена.

Како наводе, српски темплари нису масони, са којима их често пореде и њихов Ред витезова темплара није ни црква, ни фундаменталистичка група, али ни мисионарска организација.

"Не пружамо духовно усмерење, нити осуђујемо оне који следе друге путеве вере. Ми нисмо ‘крсташи’ савременог доба", додаје Загорац.

Историјски гледано, темплари су заштитници хришћанства, због ког су некад давно водили крсташке ратове. Данас је суштина деловања српских темплара заштита хришћанства и милосрђе, додају "Новости".

Тим поводом српски темплари су објавили Декларацију о заштити хришћанске културе на Косову и Метохији и Изјаву о потреби ефикасније заштите хришћанских страдалника у кризним жариштима свијета и превенцији вјерски мотивисаног насиља.

"Помажемо свим људима у невољи, без обзира које нације и вере били. При том сарађујемо са Владом Србије, са Црвеним крстом Србије, са центрима за социјални рад и са Српском православном црквом. Већ осам година реализујемо програм повремених родитеља занемарене деце из Центра за социјални рад Београда. Узимамо малишане код себе кући и проводимо викенде са њима, да би осетили чари и љубав породице", истиче Загорац.

Документ који су о Космету усвојили српски темплари биће разматран на Великом магистралном вијећу, а потом ће свјетски темплари Декларацију о КиМ послати у УН.

Организација Ред витезова темплара Србије прва је чланица свјетског Врховног војног реда Јерусалимског храма из једне православне земље.

Њено руководство чине велики приор Драгутин Загорац, угледни бизнисмен, његови замјеници Милан Лајхнер и Зоран Радман, велики маршал Петар Борачев и велики секретар Ненад Михајловић.

Српски темплари се окупљају у свом храму у Београду, у манастиру Велика Ремета, у дворцу Фантаст и Соко-граду. Ред се издржава од чланарине и донација својих чланова и симпатизера. Сами финансирају обреде, активности и издавање свог часописа.

Међу значајним личностима које су директно повезане са темпларима су рашки жупани Уроша Први Вукановића и Стефан Немања, цар Душан, краљеви Петар и Александар Карађорђевић, истичу "Новости".

Осим тога, како наводе, кнегиња Јелисавета Карађорђевић је радо виђен гост српских темплара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана