Ко су имењаци познатих личности

Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић има имењака у селу Шешковци. У књигу рођених Рајко из Шешковаца уписан је сада већ давне 1939. године. Каже да је поносан због свог имена, јер није мала ствар бити имењак предсједника републике.

- Интересантно је да свог предсједника никад нисам упознао, мада бих то јако волио. Желио бих да сједнемо и попричамо. Да га угостим, наравно, и да поведе жену, јер и моја љепша половина се зове исто као и предсједникова, Љубица - каже Рајко Кузмановић из Шешковаца.

Додаје да њега и супругу пријатељи због њихових имена од миља зову предсједник и предсједниковица.

- A нама драго, кад нас тако зову, како није. Посебно што смо обоје по професији  и звању сељаци. Баба и ја примали смо новинаре, они су нас и сликали. Питали су нас за здравље и како живимо. Предсједник Рајко Кузмановић ми је даљи рођак, има Кузмановића у Лијевчу. То је наш крај - каже популарни Рајко из Шешковаца. Наглашава да је неколико пута долазио у Бању Луку, али да у предсједничку палату није свраћао, иако је желио свим срцем да уђе и рукује се са предсједником Кузмановићем.

Предсједник Удружења стечајних управника Републике Српске Душан Ковачевић каже да у својој каријери није доживио ништа необично због тога што има исто име као познати драмски писац и позоришни сценариста Душан Ковачевић којег многи оправдано називају "савремени Нушић".

- Гледао сам многа Ковачевићева остварења, "Маратонци трче почасни круг", "Ко то тамо пева", "Радован Трећи" и друге комедије. Свиђа ми се његово дјело и начин на који исмијава скоројевиће и нашу свакодневицу. Када би ме неко упоредио са писцем Ковачевићем сматрао бих то великим комплиментом. Уједно, драго ми је што смо имењаци - каже стечајни управник Ковачевић.

Додаје да воли дружење и смијех, тако да све што ради његов имењак, по њему, је добра терапија за опуштање и разоноду.

- "Маратонци" су култни филм и гледао сам их најмање десет пута, и опет ми нису досадили. То је један од најбољих филмова који је икад снимљен код нас и волио бих да једног дана учествујем у једном таквом пројекту. Мислим да бих можда имао неку нову идеју, мада је то код писца као што је Душан Ковачевић - просто немогуће.

У грунтовници бањолучког Основног суда, шеф Одјељења за књижење зове се Драган Којић, као и популани фолк пјевач Драган Којић - Кеба.

- Никад ме нико није упоредио са фолк пјевачем и не волим то ни коментарисати. Дружим се са рокерима и припадам тој генерацији, тако да моје друштво нема ништа са "фолкерима" као што је Кеба - каже Којић.

Он тврди да медији погрешно пишу име фолк-пјевача, те да се он у матичним књигама уопште не зове Драган, него Драгомир.

Цариник Драган Вранкић из Чапљине каже да је често добијао пошту, али и банкарске извјештаје свог имењака министра финансија БиХ Драгана Вранкића.

У документима сам Драган Вранкић, али ипак сам у "Телекому" тражио да ми се дода очево име, јер је број мог телефона веома сличан броју фиксног телефона министра Вранкића - каже цариник из Чапљине.

Драган Дабић из Омарске је имењак лажног др Драгана Дабића - псеудоним под којим се годинама крио Радован Караџић. Раније, каже, није имао проблема, али сада  послије Караџићевог хапшења приликом плаћања рачуна и идентификације докумената, готово сви га  примијете.

Имењак Жељка Миловановића оптуженог за убиство власника "Национала" Иве Пуканића, није до прије годину дана имао проблема због свог имена. Жељко Миловановић из Шамца каже да углавном у посљедње вријеме има доста шала на рачун његовог имена и пријатељског задиркивања   у смислу "Носиш ли Жељко експлозив са собом кад идеш на пут".

Здравко Чолић, економиста из Прњавора, каже да му људи најчешће не вјерују када им се представи и мисле да се шали са њима.

- Име сам добио по дједу и немам никакве везе са популарним пјевачем. Поштујем његов рад, али не слушам ту врсту музике - каже економиста Здравко Чолић.

Меша Селимовић је тесар из околине Бихаћа. Он каже да је прије 30 година имао разних догодовштина на граници када га је полиција приликом прегледа докумената редовно питала како то да се зове као познати књижевник.

Додаје да је име добио по дједу и да није у сродству са књижевником, али да му је драго што носи име великог писца.

Тања Савић из Добоја носи име Грандове фолк звијезде у успону. Каже да је полиција понекад упита: "Куда журиш Тања, да није некаква важна тезга".

Један од оснивача новог Кошаркашко клуба ОКК "Леотар" из Требиња Дејан Бодирога имењак је славног кошаркаша, свјетске славе. Дејан Бодирога из Требиња каже да су он и славни кошаркаш у родбинској вези и да им је заједничко љубав према кошарци. Каже да му је драго што је имењак Дејана Бодироге и да то за њега може значити само комплимент.

Петар Петровић из Гацка је имењак једног од најславнијих Црногораца свих времена - Петра Петровића Његоша.

- Никад нисам доживио неку непријатност, а ни посебне похвале зато што се зовем као црногорски владика. Вјероватно зато што је он био најпознатији по имену Његош - каже Петар Петровић из Гацка, који је по националности Хрват. 

Средовјечни угоститељи

Вук Караџић и Иво Aндрић су средовјечни угоститељи из Земуна којима имена предака и отежавају и олакшавају живот.

- Као мали често сам се љутио на родитеље и кумове што су ми дали име Вук Караџић, мада данас, када се осврнем за собом и погледам у време које је протекло, све то ми ласка и звучи крајње занимљиво - истиче директор Задужбина "Вук Караџић", под чијим се кровом налази истоимени и тренутно један од најексклузивнијих ресторана у Београда - Клуб Вук Караџић.

-  Ресторан и фирма на чијем сам челу припадају чувеној Вуковој задужбини и смјештени су у истој згради. Лично ме за ову кућу везују најмање двије ствари. Прва од њих је свакако име и лоза, односно чињеница да је онај чувени Вук Караџић, отац наше писмености, мој далеки предак. Тачније чукун-чукун-чукун деда. Друга ствар је професија, будући да се од својих младалачких дана успјешно бавим угоститељством.

- Крв дефинитивно није вода и иако између мене и оног чувеног Вука Караџића данас стоје вијекови, нас двојицу ипак повезују неке ствари. На примјер, и ја волим да пишем и то нарочито поезију. Стихови су ми били интересантни још као дјечаку. Осим тога, ја сам шесто дијете својих родитеља, а мој предак Вук Караџић је исто био шесто дијете његових родитеља. Дакле, нека нит постоји и мени је због тога веома драго - каже отреситим црногорским акцентом Вук Караџић, један од најпопуларнијих београдских угоститеља. Говорећи о својој каријери и почецима, Караџић каже да је свој радни вијек посветио угоститељству и туризму.

- Са 27 година постао сам генерални директор предузећа "Сајам турс", које је у једном периоду бројило око 1.000 радника. За један од највећих резултата у својој каријери сматрам успјехе које сам постигао као управник и први човјек туристичко-угоститељског комплекса "Острво цвијећа". Направили смо јаку пропаганду, која је за веома кратко вријеме резултирала великим успјехом. Захваљујући томе, на "Острву цвијећа"  био сам домаћин и царевима и краљевима и предсједницима. Доживио  сам и проживио много тога и упознао се са многим политичарима и челним људима тог времена - истиче Караџић. Говорећи  о литерарним амбицијама, Караџић каже да му је намјера да ускоро објави књигу о српској кафани, што је, по његовим ријечима, веома интересантна тема.

-Жеља ми је да у том дјелу посебан акценат ставим на гастрономију, јер је то једна веома сложена наука, којој се на овим просторима  не посвећује довољно пажње. Много је разлога због којих сам се опредијелио баш за ту тему, али рекао бих да је за мене  кафанска прича заправо најистинитија прича, јер и кафана је институција. Они који не познају дух, дах и мирис кафане, они не  познају како један народ мисли, живи, како се осјећа, шта га мучи и шта му је потребно - каже Караџић. Додаје да је доживио много анегдота у животу, тешких тренутака, али је било и лијепо носити име генија који је створио правопис и утабао писменост у нашем народу.  

Два генија у кухињи

-Било ми је необично када сам прије седам година преузимао ресторан, упознао шефа кухиње који се зове Иво Aндрић. Кажем - ја сам Вук Караџић, а он мени одмах узврати - драго ми је, ја сам Иво Aндрић. У исти мах праснусмо у смијех. Два генија, јадна ти мајка - прича Караџић за "Глас Српске". Његово име, каже, било му је велики терет кад је био дијете и школарац, јер било је велика брука да ђак који носи име најписменијег човјека свих времена, не зна неку лекцију или није лијепо написао домаћи задатак.

- Учитељ је толико волио да ме прозива, да сам сваки дан стрепио у школи да нећу нешто знати или не дај Боже да ћу добити лошу оцјену. Не може Вук Караџић да не зна све и да није бољи ђак од друге дјеце. То сам одмалена прихватио као правило живота - каже наш саговорник.

Караџић истиче да је прије неколико година у својој задужбини и ресторану угостио своје колеге, такође славне имењаке. Дошли су на вечеру тада: Милош Обреновић, Зоран Лилић, Иво Aндрић, Слободан Милошевић, Мирјана Марковић и Никола Тесла. У дружењу и разговору које је трајало до ситних ноћних сати, славни имењаци су се на крају сложили да дјеци не треба давати имена славних људи, јер оправдати име генија није лак посао и у животу може бити велико оптерећење за обичне људе.

Краљевчанин Слободан Милошевић каже да му је његово име загорчало живот, те да ни у Aмерици гдје је живио никад није имао "провидна дана" управо зато што је био имењак најомраженијег српског предсједника и диктатора.
Почетком 90-их никоме његово име није било необично и није изазивало никакве емоције.

 У Aмерици нису тада ни знали где су Југославија, Сарајево, Београд... Читава прича о Србима  водила се око рата. Од тада је моје име за њих била отворена порука: ја сам зли Србин. Било је то исто као када би се неко звао Садам Хусеин. Мора да си против њих, без обзира на то што те политика уопште не интересује - прича Слободан Милошевић.

Понекад је било проблема када виде или чују његово име. Неки се препадну, стрепе и кажу: ево га зли Србин. Сада са осмијехом прича нешто што му је једом задало много главобоље. Када га је полицајац зауставио, јер му је отпала таблица, укуцао је његове податке и на екрану је забљештало: "Слободан Милошевић - одмах ухапси".

Милошевић каже да је у локалном бару гдје иначе воли да изађе, "налетио" на њега новинар који је писао текст о увођењу забране пушења. Питао га је за мишљење, и на крају забиљежио име. A онда је направио паузу и замолио га да спелује. Тако је и настала прича у "Чикаго сан тајмсу", која га је и дефинитивно спојила са планетарном вијешћу  дана - о смрти једног од посљедњих диктатора, Слободана Милошевића.

Бубњар Милош Обреновић

Члан ансамбла Народног позоришта Београда Милош Обреновић каже да никада није имао проблема због свог имена, и да му је драго што носи име српског кнеза. Није, каже глумац, али је главни човјек иза сцене који "диригује" представом од почетка до тренутка када се спуштају позоришне завјесе и гасе свјетла на позорници.

- Причала ми је покојна мајка да је увек желела да се зовем Милош. Тако сам и добио име. Увек сам се лепо осећао зато што га носим. Био сам професионални музичар и свирао бубњеве у рок групи "У шкрипцу", и на бројним турнејама у бившој Југославији никад нисам доживео ништа ружно због свог имена - каже Милош. Истиче да се никад не би мијењао ни са ким за име и да никад у животу није пожелио да се другачије зове. 

Мира Марковић

У ресторану "Код Вука Караџића", наш Слободан Милошевић упознао је учитељицу балета Мирјану Марковић, која се, дакле, зове исто као супруга бившег предсједника Србије. Наши саговорници кажу да је ова Мирјана много шармантнија од супруге бившег предсједника Србије - Мире Марковић. О њој је   пјевач Бора Чорба спјевао пјесму: "Цветокоса баба-јула", у којој је сликовито дочарао колико је народ не воли.  

-Предајем у балетској школи "Лујо Давичо" и имала сам ђака који се звао Марко Милошевић. Било је много згода и незгода у животу, али никад нисам пожељела да промијеним име и презиме - каже учитељица Мирјана Марковић. 

Мањача, Бритни и Ерос

У матичним књигама најважнијих градова у Републици Српској нисмо успјели да добијемо ниједно име које је идентично именима славних књижевника, умјетника, историјских личности, славних војсковођа и других великана који су својим ликом, дјелом и животом задужили нацију. Нема ни имена политичара. На Мањачи, у главној матичној канцеларији у селу Кола, нема ниједног дјетета којем су родитељи дали име Петар Кочић, иако је овај књижевник прославио свој завичај. Ови пасивни и неразвијени крајеви од давнина су познати по великом броју "бауштелаца" који раде и живе у Њемачкој и Aустрији... Живећи тамо, примају западњачку моду и када су имена у питању, не враћају се традицији и прецима, па се дјеца синова са Мањаче најчешће зову Бритни и Ерос. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.