Ко претвара БиХ у европско сметљиште

Шлепери пуни отпада прво су истоварени у бившој фабрици обуће “Борац” у самом центру Босанског Грахова, а неутврђена количина отпада налазила се и на локалној депонији Корита, да би се затим камиони са текстилним отпадом из Италије, идентичним том, појавили преко ноћи и у кругу бивше фабрике “Грмеч” у Дрвару.

И док су становници Босанског Грахова и Дрвара већ протестовали због одлагања текстилног отпада из Италије, а који није прописно складиштен, сличан отпад се појавио и у Бихаћу, такође у кругу једне фабрике.

Намјере под велом тајне

Осим чињенице да је текстилни отпад на територију ових локалних заједница стигао из Италије, која је у протеклом периоду била жариште вируса корона, страх и немир међу мјештане унијела је и чињеница да је све у вези са предузећем које је тоне сумњивог отпада истресло надомак њихових огњишта под велом тајне. Ријеч је о фирми “Кром рециклажа”, а као њени оснивачи спомињу се тројица држављана Србије: Родољуб Динић, Миљан Лаиновић и Крсто Медан.

Узнемиреност буди то што је спорно предузеће регистровано на адресу Општине Дрвар у улици Титова 1. О каквом је отпаду ријеч, зашто је довезен баш у те општине и шта намјеравају с њим, покушали смо сазнати од Динића, али није одговарао на позиве. На телефон се није јављао ни министар градитељства, обнове, просторног уређења и заштите околине Ливањског кантона Хикмет Хоџић који је потписао рјешење о издавању дозволе за управљање отпадом фирми “Кром рециклажа”.

Иако је у рјешењу наведено да то предузеће добија дозволу за обављање послова сакупљања, складиштења и рециклаже неопасног отпада на локацији која укључује халу и двориште од 3.262 метра квадратна, која је потпуно технички и инфраструктурно прилагођена намјени, на мјесту гдје је отпад истоварен слика је потпуна другачија.

У некадашњој фабрици “Грмеч”, разрушеној и запуштеној, разбацане су тоне отпада запакованог у бале. Око фабрике развучена жута трака као на мјесту злочина. На улазу у круг некадашњег предузећа стоји полицајац који обезбјеђује локацију, а на том мјесту свакодневно се смјењују инспектори који утврђују стање на терену, али резултата анализе узорака које су узели са тог мјеста још нема. Приликом боравка у Дрвару, у “Грмечу” смо затекли кантоналног инспектора Твртка Чугелу који је, уз извињење, кратко казао да нема дозволу да даје изјаве, али да раде све што могу како би проблем што прије био ријешен.

Дрварчани, који су седам дана мирним протестом тражили хитно уклањање отпада из њихове општине и кажњавање одговорних, одустали су од блокаде пута према Босанском Петровцу тек под притиском полиције и због наредбе кантоналног кризног штаба због епидемиолошке ситуације, али нису одустали од намјере да сазнају шта је све завршило у њиховом дворишту и ко је одговоран за то.

Са великим огорчењем причају да неко очигледно има лоше намјере према овој локалној заједници и да страхују да, ако сада ово не сасијеку у коријену, поново могу бити окружени којекаквим отпадом, са ко зна каквим могућим посљедицама по здравље и околину.

Старина Никола Боснић, најстарији Дрварчанин који увелико гази десету деценију, каже за “Глас Српске” да је ово злонамјеран покушај да буде нанесена штета Дрвару и обрукани Дрварчани.

- Ово је злонамјерна и примитивна работа. Питам се који је то закон који допушта да се може смеће дотјерати у насеље, комшији пред кућу. Кажу нам да није отпад затрован, те да се може искористити у одређене сврхе. Упитао би их зашто су то онда дали Дрвару кад је корисно? Да су имали имало образа, не би смеће оставили усред града - рекао је Боснић додавши да све што се дешава изгледа као да кантон претвара Дрвар у сметљиште.

Огорчење не скрива ни његов суграђанин Милан Томић који истиче да ће Дрварчани истрајати у намјери да сачувају Дрвар за потомке.

- Изашао сам на протест да покушамо зауставити уништавање нашег града. Ко зна шта је запаковано у оним балама - рекао је Томић.

Напаћени народ, који се ни до данас није опоравио од посљедица рата, страхује да се у текстилном отпаду који је наводно безопасан налази одјећа преминулих од посљедица вируса корона у Италији, те заштитне маске и скафандери које су користили тамошњи љекари.

Не желе отпад у својој општини, а ако надлежни не предузму мјере, кажу, узеће шибицу и све запалити. Захвална суграђанима који су указали на проблем и дигли глас против одлагања отпада, начелница Душица Рунић каже да су они заслужни што се проблем почео релативно брзо рјешавати.

- Одрадили смо око 40 одсто посла. Затражили смо укључивање свих надлежних кантоналних и федералних институција, што је и учињено, а у рјешавање проблема укључила се и Агенција за истраге и заштиту БиХ. Кантонално министарство је издало рјешење да отпад буде уклоњен, док је Федерално министарство околине и туризма наложило враћање отпада у Италију - рекла је Рунићева подсјетивши да је у Дрвару истоварено око 300 тона отпада.

Због овог проблема огорчени су и у Босанском Грахову, а први човјек те општине Милорад Глигић затражио је у најскорије вријеме резултате узорковања отпада.

- Довољно је времена било да се изврше све анализе отпада и да се утврди да ли садржи опасне супстанце. Захтијевам да хитно буду објелодањени резултати - нагласио је Глигић и додао да, упркос одлукама локалног парламента, отпад из Италије још није уклоњен из Босанског Грахова.

Глигић је још једном затражио да се све надлежне институције укључе у рјешавање овог проблема, те да се утврди ко стоји иза овог проблема који је узнемирио становништво, које сваког дана у 12 часова мирним окупљањем тражи истину.

Оно што додатно узнемирава грађане јесу спекулације да је отпад довезен камионима са АДР опремом која је обавезна код превоза опасног терета.

У Федералном министарству околине и туризма потврдили су “Гласу” да су од Тужилаштва у Ливањском кантону затражили да испита околности регистрације компаније “Кром рециклажа”, која је увезла и складиштила спорни отпад у Дрвару и Босанском Грахову. По налогу Федералног министарства околине и туризма, урбанистичко-еколошки инспекторат је утврдио да отпад није складиштен на прихватљив начин, те да се управља њиме без надзора.

На основу налаза, Федерално министарство је 6. јула поништило дозволу за увоз неопасног отпада “Кром рециклажи” и наложило поврат отпада у Италију, те контактирало и са надлежним министарством у Италији.

- Овај корак услиједио је након што фирма “Кром рециклажа” д.о.о. Дрвар није испоштовала све процедуре које су јој наложене. Потпуно ми је јасно да су грађани узнемирени, али је потребно извјесно вријеме да се заврше све процедуре како би компаније вратиле отпад у Италију. Неопасни отпад је сировина за производњу. Чињеница је, да је умјесто текстилног отпада било дрво, пијесак или неки други материјал, да то не би изазвало оволику узнемиреност. Ово је први случај у ФБиХ да институције предузимају активности да увезени отпад врате у земљу поријекла - рекла је федерална министарка околине и туризма Едита Ђапо.

“Шарени путеви”

У цијелу причу брзо се умијешала и политика. Посланик Независног блока у Скупштини Унско-санског кантона Нисвет Јусић је, говорећи о одлагању отпада, устврдио да се српским камионима овај отпад увози преко границе са Хрватском те затражио строжи надзор границе и озбиљнију контролу издавања и ревизију дозвола у ФБиХ. Из те странке тврде да има веза између сумњивих инвеститора који БиХ виде као погодну и јефтину зону за збрињавање отпада који није пожељан у Европској унији. Истакли су да им наруку иде кооперативност и коруптивност власти које немају осјећај одговорности према здравој животној средини и генерацијама које треба да је наслиједе.

Предсједавајући Дома народа Парламента БиХ Никола Шпирић рекао је да је забрињавајуће ћутање институција БиХ на одлагање отпада у Дрвару, Гламочу и Босанском Грахову, те да се плаши да је ријеч о криминалу са “потписом државе”. Осврћући се на протесте у тим општинама због одлагања неидентификованог отпада, Шпирић је истакао да је од тога горе “ћутање институција власти БиХ”.

- Бојим се да је ријеч о широј форми криминала са којим БиХ губи битку, са еколошким посљедицама за становнике тих општина, или је ријеч о криминалу са потписом државе, чиме се плаћа велика еколошка цијена - упозорио је Шпирић на конференцији за новинаре.

Он је истакао да, осим одлагања непознатог отпада, постоји и полигон гдје се уништавају минско-експлозивна средства, па се грађани годинама жале на посљедице по здравље становника.

- Уколико су Дрвару и Гламочу намијењени различити отпади из неких европских земаља, уколико у Босанском Петровцу постоји иницијатива да се гради спалионица за отпад анималног поријекла и медицински, а знамо да се тамо формирају и мигрантски кампови, то шаље ружну поруку у оне општине у ФБиХ гдје Срби чине већину и гдје је остварен снажан повратак Срба - упозорио је Шпирић додавши да је српским повратницима у тим општинама једино право које је остало - “право на страх”.

Спорни отпад се прије неколико година појавио и у Дервенти. Око 40 тона отпада из Хрватске тада је завршило у кругу једног предузећа, што је узнемирило грађане. Инспекција је тада утврдила да је предузеће имало документацију за прекогранични увоз отпада, који није опасан, али не и дозволу за увоз медицинског отпада. Зато је и тада било питање како је материјал могао прећи границу, и у том случају је наложено да спорни отпад буде враћен одакле је и стигао.

У Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ тада су рекли да цариници раде по принципу зеленог, жутог и црвеног пута. Објаснили су да су, ако пошиљка улази у земљу са назначеним жутим путем, цариници дужни само да прегледају документацију, не и робу, а управо тако је и била означена спорна пошиљка.

Из УИО БиХ до закључења овог броја “Гласа Српске” нису стигли подаци да ли је и колико отпада увезено у БиХ лани и у току ове године, затим ко и под којим условима може да увезе отпад у БиХ, односно да ли и даље важи принцип “зеленог, жутог и црвеног пута” и да ли је и колико пошиљки заплијењено, односно враћено са границе у току прошле и ове године.

Токови

Едита Ђапо је истакла да је раније било и неколико случајева да домаће фирме извезу отпад у Европу и да га због одређене нерегуларности врате у БиХ.

- И тада су министарства били укључена за добијање дозвола за поврат у земљу поријекла. Још једном напомињем да се токови отпада прате по Базелској конвенцији, што је и сада случај, па молим грађане да не буду у страху, јер ће отпад бити враћен у Италију - истакла је Ђапо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.