Ко краде аутомобиле не проваљује у станове

Миленко Киндл
Ко краде аутомобиле не проваљује у станове

Aустрија је земља гастарбајтера, али и страних разбојника, бандита и мафијаша. Тај подземни свијет није у Aустрији нимало неорганизован. Напротив, тачно се зна ко удара рекет, ко пљачка банке, ко златаре, а ко обија куће.

Више од 60 одсто украдених аутомобила и провала у куће и станове иде на рачун криминалаца са истока Европе, резултат је студије аустријског МУП-а.

Банде са Истока међу собом су подијелиле и подручја дјеловања, а ту су негдје и криминалци из бивше Југославије.

Ипак, на врху листе аустријског МУП-а налазе се банде из Грузије, које су најактивније и које своје људе у земљу шаљу као потражиоце азила. Роба које се докопају најчешће се шаље у домовину, али често и у Турску, било путем курира који су део “хијерархијске структуре”, било, једноставно, путем поште.

Молдавци најчешће краду старије аутомобиле са којима онда још неко вријеме “оперишу” у Aустрији, да би их послије одређеног времена и заједно са украденом робом транспортовали у Молдавију. Њихова специјалност су складишта и трговине на велико, док у стамбеним објектима “оперишу” веома ријетко.

- Пољаци су специјализовани за бијелу технику и електронске уређаје, али имају и добро организоване структуре које врше превоз украдених аутомобила - објашњава портпарол одјељења за криминал у аустријском МУП-у Aлександар Мараковиц.

Према његовим ријечима, банде из источноевропских земаља су међу собом, чини се, подијелиле подручја дјеловања и једна другој се, ако се то тако може рећи, не мијешају у посао.

Они који краду аутомобиле не проваљују у станове, они који проваљују у коцкарнице не проваљују у складишта. То, додуше, важи само за боље организоване банде које се међусобно познају и међусобно комуницирају.

Мање и слабије организоване групе дјелују на оним пољима која им се тренутно чине занимљивим и мање-више спонтано, без велике претходне организације.

Тако су чланови банди из Мађарске, за које се вјеровало да су специјализоване за крађу вриједних метала, попут бакра, знали да буду ухваћени и приликом провала у коцкарнице.

Криминалци из Русије такође не бирају поље деловања, а као посебно брутални важе провалници из Румуније. Они често не чекају да власник напусти стан или кућу већ раде “на препад” и готово редовно примјењују силу. Управо то доживео је протекле седмице Мартин Ланг из 20. бечког округа, чија се кућа налази на усамљеном мјесту, на самом уласку у насеље.

- Било је рано јутро, негдје око 15 минута до шест, када је неко јако залупао на врата. Отворио сам и онако бунован нисам стигао ни да схватим шта се дешава, а већ сам без свијести лежао на поду. Сјећам се само велике металне шипке, коју је један од провалника држао у руци - препричава тај немио догађај Мартин Ланг, чији су жена у дјеца за вријеме провале, срећом, били у посјети код рођака.

Што се тиче провалника и банди са подручја бивше Југославије, они поред провала у куће и станове често врше и провале у познатије барове и кафиће.

Према информацијама аустријског МУП-а, те банде имају широку мрежу сарадника који “оперишу” као дојављивачи и оперативцима дају знак када је вријеме за напад - увијек онда када закључе да су касе у баровима и кафићима пуније него иначе.

- Те банде се, за разлику од осталих, такође дуже задржавају у земљи, а неки њихови дојављивачи су овдје већ дуже настањени - објашњава Мараковиц.

На питање да ли су поводом либерализације визног режима предузете додатне предострожне мјере, Мараковиц каже да аустријски МУП већ дуже вријеме одлично сарађује са министарствима у матичним земљама споменутих банди.

-        Информације које од њих добијамо су драгоцјене, и уколико би се из БиХ према Aустрији изненада упутио велики број организованих банди, сигуран сам да би и ми о томе били правовремено обавијештени - додаје Мараковиц.

Провалници из Србије

Иначе, од свих провала у куће и станове које су у Aустрији почињене у току 2010, чак 68 одсто њих починили су странци, а највећи дио од тог броја провала, преко 16 процената, приписује се држављанима Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана